Šteta merena stotinama miliona evra - očekujući slobodnu trgovinu s Turskom

(Foto: Nevena Cukućan)

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja još nema potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom, a šteta zbog neliberalizovanih odnosa sa ovom zemljom koja predstavlja ogromno tržište meri se stotinama miliona evra.

Da je bescarinski izvoz u Tursku privilegija, davno pre nas shvatile su Bugarska , Rumunija, Hrvatska , BiH, Albanija, Makedonija, kao uostalom i čitava EU, koja već 12 godina ima ugovor o carinskoj uniji sa Turskom.

- Turska je odavno zainteresovana za naše tržište, njihove delegacije su dolazile i tražile dogovor, ali je ovde postojao otpor zbog zaštite domaće proizvodnje, pre svega tekstilne industrije i poljoprivrede - kaže za "Novac" Dragoslav Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva "Inat".

On ističe da je odlaganju sklapanja ovog trgovinskog sporazuma doprinela i nestabilna politička situacija i česte smene vlade, od kojih nijednoj ovo pitanje nije bilo među prioritetima.

- Turska je zainteresovana da zbog ogromnog izvoza u EU približi svoje fabrike tom tržištu, odnosno da ih otvara i kod nas. Recimo, građevinska grupa "Enka" odavno želi da dođe ovde. Grupa "Koč" je zainteresovana da otvori fabriku ovde. Ima još takvih primera, ali sa naše strane nije bilo volje da se to omogući - tvrdi Milosavljević.

Kao dobar primer on navodi Bugarsku, čija spoljno-trgovinska razmena sa Turskom dostiže iznos od 1,5 milijarde dolara, dok je u slučaju Srbije ona u ovoj godini svega 350 miliona dolara.

- Da smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, taj obrt bi bio desetak puta veći i dostizao bi cifre od tri milijarde evra. Uz taj gubitak, gubimo i na tome što nas Turci zaobilaze u tranzitu, a ne zaboravite da 55% ruskog izvoza ide tranzitom preko Turske. Dakle, šteta za državu se meri stotinama miliona evra - tvrdi Milosavljević.

Da je pretrpljena šteta za Srbiju zbog odugovlačenja u sklapanju ovog sporazuma ogromna, potvrđuje za "Novac" i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije i ministar nauke. On je nedavno pokrenuo ovo pitanje sa namerom da država konačno sklopi ovaj sporazum.

- Uveren sam da će sledeće godine biti zaključen sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Turske. Nakon prve runde razgovora, obavljenih u Istanbulu, sledeća je dogovorena za početak 2009. godine u Beogradu. Dogovoreno je i da visoka delegacija turske vlade predvođena predsednikom ili premijerom Turske sa grupom privrednika poseti Srbiju i identifikuje projekte za koje su zainteresovani - kaže Đelić.

On ističe da je turska strana zainteresovana za otvaranje i preuzimanje pogona u branši proizvodnje autobusa i kamiona (turski Šabanči zainteresovan je za FAP iz Priboja), a interesovanja ima i u oblastima energetike, cementa, gumarske industrije i trgovine.

- U domenu ekonomije najvažniji je "Koridor 10", a tu nam je Turska najvažnija zemlja. U tom smislu moramo se takmičiti da izgradimo i obezbedimo da što veći deo turskog tranzita ide kroz našu zemlju - kaže Đelić.

Turske kompanije su izrazile veliki interes za izgradnju "Koridora 10" i istakle da oko 25% spoljnotrgovinske razmene Turske sa EU prolazi ovim putnim pravcem. Procenjuje se da će u 2008. godini oko 200.000 turskih kamiona i blizu tri miliona tona tereta proći "Koridorom 10".

Rast prometa turskih teretnih vozila od 2004. do 2007. godine iznosi 47,2%, dok je u istom razdoblju količina prevezenog tereta porasla 49 odsto. U 2007. godini, nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU, deo tranzita iz Turske prema EU prebačen je na ove dve zemlje. Najveći interes Turskih privrednika izražen je za krak "Koridora 10" od Niša ka bugarskoj granici.

O značaju tranzita kroz našu zemlju govori i Milosavljević, napominjući da su se Turci okrenuli Rumuniji, jer im se, zbog našeg restriktivnog viznog režima, više isplati da idu 300 kilometara dužim putem kroz ovu susednu zemlju.

- U zemljama zapadne Evrope radi oko 6-7 miliona Turaka, od kojih oko tri miliona svake godine putuje kući. Oni u povratku zaobilaze Srbiju jer se u pogledu viznog režima ponašamo prema njima kao da smo neprijateljska zemlja. Dok mi plaćamo na turskoj granici samo 10 EUR za ulaz, bez ikakve papirologije i čekanja u ambasadama, državljanin Turske da bi ušao u Srbiju mora da prikupi brdo papira, od plaćenog poreza, pozivnog pisma iz Srbije, rezervacije hotela itd. Time gubimo tih tri miliona tranzita kroz Srbiju godišnje, a to znači i isto toliko ručkova, kafa i drugog - objašnjava Milosavljević.

Upravo zbog rešavanja ovih problema, Đelić za 2009. godinu najavljuje tri mere: vizne olakašice za turske državljane (olakšavanje i ubrzavanje procedure), dogovor sa turskim kompanijama o njihovom učešću u izgradnji "Koridora 10" i stvaranje servisnih zona duž koridora (benzinske pumpe, restorani itd.)

Cifre govore da prostora za popravljanje saradnje dve zemlje i te kako ima. Dosadašnja ekonomska saradnja između Srbije i Turske uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu. U periodu od 2001-2007. obim spoljnotrgovinske razmene beleži konstantan rast od 83 mil USD do 449 mil USD. U 2007. Srbija je izvezla u Tursku robe u vrednosti 58,5 mil USD, a uvezla 390,4 mil USD.

Kako objašnjava Gordana Adamović iz Odseka za ekonomsku saradnju sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije, u posmatranom periodu u srpskom izvozu dominiraju industrijski proizvodi, dok se procenat učešća poljoprivrednih proizvoda kreće oko 6-8 odsto. U uvozu iz Turske poljoprivredni proizvodi su učestvovali sa oko 15 odsto. U prethodnim godinama najviše smo izvozili u Tursku gvožđe, čelik i obojene metale, dok smo uvozili mahom proizvode tekstilne industrije, drumska vozila, električne mašine i aparate.

- Sigurno je da postoji prostor za povećanje plasmana naših roba na ovom tržištu, pre svega sirovina metalskog kompleksa, zatim auto-elemenata, proizvoda od gume, pneumatika za kola, kao i hemijske i petrohemijske proizvode - kaže Adamovićeva.

Jelena Marjanović, pomoćnica ministra ekonomije, podseća da je tokom prve runde pregovora sa Turskom, koja je održana u decembru 2007. godine, predložena liberalizacija uvoza iz Turske, koja bi se odvijala fazno u periodu od pet godina, dok bi izvoz iz Srbije u Tursku bio odmah liberalizovan.

- Uzimajući u obzir posebnu osetljivost poljoprivrednih proizvoda, i na našoj i na turskoj strani, predloženo je da se međusobno omoguće olakšice za ograničen broj tih proizvoda. Optimalno bi bilo da ukupne olakšice u trgovini ovim proizvodima budu asimetrične u korist naše strane, s obzirom na nesrazmeru između naše i turske poljoprivrede - kaže Marjanovićeva.

Jasno je da Srbija ima višestruki interes da popravi saradnju sa Turskom, a takve interese imala je i EU, kada je sa Turskom početkom 1996. godine ušla u carinsku uniju, koja se ne odnosi samo na poljoprivredne proizvode i usluge. Turska ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska), kao i sa Izraelom, Sirijom, Albanijom, Hrvatskom, Makedonijom, BiH, Marokom, Egiptom, Palestinom i Tunisom. U toku su pregovori sa Crnom Gorom, a u planu su i pregovori sa Ukrajinom, Čileom, Meksikom i Južnoafričkom Republikom.

- Na nama je da iskoristimo ovu šansu, jer je Turska danas 16. najveća ekonomija sveta, a uskoro će se naći među prvih deset. Turska ima 74 miliona stanovnika, njena populacija će porasti na 100 miliona u sledećih 20 godina, što znači mnogo novih potrošača i mnogo novih mogućnosti za nas. Turska je istovremeno most prema Centralnoj Aziji, ali i put ka budućim tržištima - Iranu i Siriji. U svemu tome vidim šansu za Srbiju - kaže Đelić.

Sličnost gasovoda i "Koridora 10"

- Postoji paralela između izgradnje "Koridora 10" i izgradnje gasovoda "Južni tok". Kao što Rusima moramo delom izlaziti u susret jer oni imaju gas, tako i Turcima treba da ponudimo učešće u izgradnji dela Koridora 10, jer tranzit dolazi iz Turske. Ako Turska "Enka" bude učestvovala u izgradnji, jasno je da će Turska biti zainteresovana da dobar deo tranzita prođe upravo tom trasom - kaže Đelić.

Dobar primer "Partizana" iz Kragujevca

U Ministarstvu ekonomije takođe napominju da tehnička saradnja preduzeća dve zemlje nije zastupljena u velikom obimu, ali ističu dobar primer saradnje preduzeća "Partizan" iz Kragujevca (fabrika za preradu krupne kože) i turske kompanije "Kurederi", koja se odnosi na preradu krupne kože koju isporučuje turski partner. Obe kompanije su zainteresovane za izvoz u Rusiju i ovde će se raditi finalizacija ili sitnija dorada turske kože koja će se izvoziti u Rusiju pod znakom "Partizana".

Mala ulaganja Turske u Srbiju

Ukupna ulaganja Turske u Srbiji do novembra 2007. godine kreću se oko 45 mil EUR. Jedno od značajnijih ulaganja je bila kupovina "Pančevačke pivare", kao i "Pivare Zaječar" od kompanije "Efes". Juna 2008. godine holandska kompanija "Heineken" je otkupila 72% udela u vlasništvu "Efesa" i u Srbiji će ove pivare poslovati pod imenom "Heineken Srbija".

Treba istaći sektor vazdušnog saobraćaja gde su prisutne kompanije "Turkish Airlines" (kancelarija na Aerodromu "Nikola Tesla") i "Atlas jet", koja je sarađivala sa niškim aerodromom "Konstantin Veliki" i letela za Istanbul tri puta nedeljno.

Letovi kompanije "Atlas jet" su prekinuti. Turska firma "Ozer motor", iz Istanbula potpisala je novembra meseca 2007. godine u Boljevcu ugovor o izgradnji dve fabrike za impregnaciju drveta i montažu elektromotora i mašinske opreme. Na žalost fabrike, još nisu izgrađene. Broj predstavništava kao i sopstvenih turskih firmi u Srbiji se polako povećava, ali je još uvek zanemarljiv.

(napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic-Novac")