Janez Kopač, direktor Generalnog sekretarijata Energetske zajednice - Zakoni u oblasti energetike u Srbiji mrtvo slovo na papiru

Zakoni u oblasti energetike u Srbiji su mrtvo slovo na papiru, kaže za N1 direktor Generalnog seketarijata Energetske zajednice Janez Kopač i napominje da je Energetska zajednica već pokrenula nekoliko postupaka protiv Srbije, od kojih su neki prilično odmakli u pravno-formalnom smislu.

Kopač ističe da je, iako nije bilo sankcija zbog nepoštovanja dogovorenog, kredibilitet Srbije narušen.

Dok se ne reši problem nerazdvajanja delatnosti u Srbijagasu, Poglavlje 15 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom ne može biti otvoreno, naglašava Kopač i napomnje da je Energetska zajednica tu da Srbiji pomogne da na evropskom putu reši probleme.

- Dve godine unazad bio sam veoma entuzijastičan u vezi sa Srbijom i njenim reformisanjem energetskog sektora. Srbija je bila prva ugovorna strana koja je prenela Treći energetski paket i to skoro u celosti. Nažalost, zakoni u oblasti energetike su u Srbiji samo mrtvo slovo na papiru. Nivo implementacije propisa nije zadovoljavajući, a ima i slučajeva kada je njihova primena u direktnoj suprotnosti sa pravom Energetske zajednice, kao na primer AERS-ova sertifikacija operatora prenosa u struji i gasu.

- Zakon o energetici je dovoljno kvalitetan da bi se ocenio kao "usklađen". Međutim, to nije kraj. Najpre, potrebno je izraditi, na temelju tog Zakona, niz podzakonskih akata. Tu je situacija manje ružičasta i već na primer u gasnom delu nisu sva neophodna akta usvojena nakon što je zakon stupio na snagu. Neki propisi na snazi su važeći po starom zakonu. To je posebno slučaj kod akata koje donosi nadležno ministarstvo ili akti koje operator prenosnog sistema mora da podnese Agenciji za energetiku na usvajanje.

- Energetska zajednica je pokrenula nekoliko slučajeva protiv Srbije, od kojih su neki prilično odmakli u svom pravno-formalnom statusu. Na primer, slučaj koji je pokrenut pre nekoliko godina zbog nerazdvajanja delatnosti u Srbijagasu (tada još po takozvanom Drugom energetskom paketu), našao se 2016. godine na Ministarskom savetu koji je odlučio da je Srbija zaista prekršila Ugovor o Energetskoj zajednici. To što nismo predložili sankcije druga je stvar, a nismo jer je Vlada Srbije za vreme premijera Vučića usvojila plan o restrukturisanju kompanije koji je trebalo da se sprovede do 1. maja 2017. godine. Praktično ništa od obećanog se nije desilo. Srbija se nije nigde odmakla po tom planu, ni nakon 18 meseci od njegovog usvajanja. To vrlo narušava kredibilitet vaše zemlje. Srbija rizikuje da joj se više ne veruje kada kaže da će nešto učiniti, a to ima svoje posledice po međunarodni ugled zemlje i njene odnose sa EU, ali i sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama.

- Jeste, sektor gasa toliko kasni sa reformama, da svakako vodi u toj nezavidnoj trci. Kao što sam rekao, u sektoru prirodnog gasa se tržište još nije otvorilo, razdvajanje kompanije Srbijagas se nije desilo, mnogi planovi i podzakonska akta nisu usvojena ili primenjena, a sigurnost snabdevanja Srbije i njena konkurentnost na tržištu gasa zbog toga trpe. Problem nerazdvajanja delatnosti u Srbijagasu je zaista veliki problem, i to ne samo zbog kršenja propisa. Propisi za razdvajanje operatora prenosa kao monopolističke delatnosti imaju dublji smisao. Njime se pomaže mnogo toga, nema skrivenih interesa, gradi se ono što je neophodno, kroz mrežu se transportuje gas svakog ko to želi, a potrošači znaju koga da odaberu i šta tačno i koliko košta. U Srbijagasu toga nema, i zbog toga trpi sve, od srpske ekonomije do budžeta. Svaki građanin Srbije, i onaj koji nikad nije imao i neće imati gas, snosi troškove neracionalnog poslovanja ove kompanije.

- Kao i u sektoru gasa, razdvajanje operatora prenosnog sistema još nije završeno u skladu sa zahtevima Trećeg energetskog paketa. Agencija je u avgustu donela odluku kojom je EMS sertifikovan kao operator prenosnog sistema, protivno mišljenju Sekretarijata da EMS nije razdvojen. Potrebno je da Agencija ponovo pokrene proceduru sertifikacije. To još nije učinjeno uprkos zahtevu Sekretarijata koji je podnet još u septembru 2017. Na regionalnom planu, EMS i dalje ne alocira veći deo svojih prekograničnih prenosnih kapaciteta putem regionalno koordinisanih aukcija, osim kapaciteta na granici sa Hrvatskom, koji se od 2018. alociraju preko Evropske zajedničke aukcijske kuće JAO. Ipak, najveći problem je i dalje nesprovođenje sporazuma koji je EMS potpisao sa operatorom prenosnog sistema Kosova. Ovaj politički problem ima negativne posledice po tehničko funkcionisanje celokupnog elektroenergetskog sistema u kontinentalnoj Evropi i usled toga zahteva hitno rešavanje i pristupanje obe strane nastavku pregovora. Agencija za energetiku je donela u rokovima propisanim Zakonom gotovo sva podzakonska akta neophodna za funkcionisanje enetroenergetskog sektora i tržišta električne energije. Dodatne aktivnosti bi trebalo da preduzme u pravcu razvoja konkurencije na tržištu električne energije, za šta je jedan od preduslova i razdvajanje operatora distrubutivnog sistema, koji još nije funkcionalno odvojen u okviru Elektroprivrede Srbije.

- Poglavlje 15 se ne može ni otvoriti bez rešavanja dva problema, oba su velika, ali je problem sa Srbijagasom stvar koja se može reštiti bez dodatnih sredstava. Dok se slučaj nerazdvajanje ne reši, EK neće otvoriti poglavlje 15. EK čeka da Energetska zajednica može da kaže da je Srbija napravila progres po ovom pitanju. To može da bude zaista veliki problem, jer postoji jasan uslov za otvaranje, a problema tek može da bude prilikom zatvaranja, ali u to ne mogu da ulazim. Može se, takođe, desiti i da bude veliki uspeh, ako Srbija uspe da, u saradnji sa nama, otvori poglavlje i uspešno ga ispregovara. Energetska zajednica i Srbija bi trebalo da budu partneri u ovom poslu. Mi smo zato i stvoreni - da pomognemo našim stranama da se uspešno pripreme za pristup Uniji. Sa nama zajedno, ovaj posao će biti više nego uspešan. To je moja poruka Srbiji - imate nesebičan izvor pomoći koji treba da iskoristite – nas.