Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji - Reforme u Srbiji predugo traju, završite ih

Ovog februara navršeno je tačno tri godine od kako je bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji zvanično odobrio aranžman iz predostrožnosti. I dok su odbrojavani poslednji dani programa sa Fondom, sa Stivenom Ndegvom, šefom kancelarije Svetske banke u Beogradu, Magazin Biznis je razgovarao o tome koliko se ekonomska situacija promenila od 2015. godine do danas, šta su i dalje izazovi sa kojima se kreatori ekonomske politike suočavaju, kao i kakve su perspektive srpske privrede.

– U poslednje tri godine Srbija se umnogome promenila nabolje. Ekonomska politika koju je Vlada vodila bila je veoma pozitivna. Najveća promena vidi se na polju fiskalne ravnoteže. Od deficita i budžetske neravnoteže stigli ste do suficita u kasi i do uravnoteženih javnih finansija. To je veoma dobar rezultat, jer se situacija stabilizovala. Bilo je i bolnih mera, ali su one bile neophodne. Sada imate mogućnost da ostvarite dinamičnije stope rasta. Prošle godine bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za samo 1,9%. Mi smo se nadali boljem rezultatu, ali je zbog vremenskih uslova, rast podbacio. Sada imate šansu da ubrzate rast.

Kad predstavnici međunarodnih finansijskih institucija ocenjuju rezultate ovog programa obično kažu da su oni impresivni kada je reč o fiskalnoj politici. A kad građani Srbije to čuju pitaju se – zašto je onda životni standard u našoj zemlji tako depresivan?

– Ako sada preduzmete prave mere, imaćete rast koji može da doprinese većem zapošljavanju i poboljšanju životnog standarda građana. Za to ipak treba malo više vremena. Najvažnije je da je fiskalna konsolidacija bila veoma uspešna, iako i dalje na polju strukturnih reformi ima nedovršenog posla. Dosta je toga što još treba uraditi – od reformisanja kompanija u državnom vlasništvu, zatim reforme Poreske uprave, pa sve do boljeg korišćenja zemljišta koje je u državnom vlasništvu. Sve dok je agenda strukturnih reformi nedovršena vi nećete biti spremni da iskoristite prednosti potencijalnog većeg rasta. Neke od državnih kompanija više nisu korisnici budžetskog novca, popust Srbijagasa, ili EPS-a koji ima dobre finansije.

Možda EPS ima dobre finansije, ali je prošle godine uticao na privredni rast, pa je BDP bio manji od očekivanog i zbog toga što je proizvodnja električne energije bila smanjena...

– Tako je, EPS ima dobre finansije, ali se ovom kompanijom još dobro ne upravlja u potpunosti. I to je nešto na čemu veoma aktivno radimo sa Vladom Srbije. Finansije su sada "utegnute", kompanije koje nisu plaćale račune za struju sada to čine. Ali treba unaprediti upravljanje, naročito kada je reč o izloženosti kompanije klimatskim promenama. Srbija u 21. veku ne sme sebi da dozvoli pad proizvodnje zbog vremenskih okolnosti. Proces proizvodnje mora da se isplanira, odnosno mora se spremiti dovoljno uglja za zimu. Jer, zima je predvidiva. Znamo da bi se u privatnoj kompaniji taj problem lakše rešio. Jer, kad menadžment gubi novac, onda i zaposleni gube svoja radna mesta.

Ako je jedini problem državnih kompanija loša uprava, zašto je onda taj problem tako teško rešiti?

– Kad MMF u svom izveštaju kaže da se nekom kompanijom loše upravlja onda to znači da nema dobrog planiranja, ali se misli i na nedostatak finansijske discipline. Ključno je i obezbediti nezavisnost uprave od političkih uticaja i osigurati da menadžment u svom poslovanju poštuje tržišne principe.

A Milorad Grčić, v.d. direktora EPS-a, istovremeno je i visoki funkcioner SNS-a. Iako je to po Zakonu o javnim preduzećima zabranjeno...

– To ne mogu da komentarišem, ali važno je da se unapredi upravljanje javnim preduzećima pre nego što Srbija uđe u EU. Jer, kompanija kojom se dobro ne rukovodi će, jednog dana kad uđete u EU, jednostavno biti izbrisana sa tržišta.

Za biznis je, takođe, veoma važna vladavina prava. Mi smo nedavno imali sastanak sa predstavnicima privrede. Kao problem broj jedan oni su istakli vladavinu prava. Ako želite predvidivost i doslednost onda je najvažniji preduslov vladavina prava. To će srpsku ekonomiju učiniti jačom. Od toga će profitirati svi, a ne samo nekoliko pojedinaca.

Kad već govorite o vladavini prava, čini se da će vlasti u Srbiji sada imati mnogo veći problem da ubede domaće investitore da svoj novac ulažu ovde, nego strance? Jer, dok je priliv prekograničnih ulaganja rekordan, domaće investicije su niske.

– Tačno je da Srbija ima najveći priliv stranih investicija u regionu, ali je vaša ekonomija ujedno i mnogo veća u poređenju sa nekim drugim privredama iz okruženja. Ali, vaša zemlja ima i mnogo potencijala za privlačenje novih investicija. A to se ostvaruje tako što se poštuje vladavina prava. Za mala i srednja preduzeća veoma je važna i poreska politika. Analize pokazuju da je godišnji trošak koji vlasnici malih i srednjih preduzeća izdvajaju za plaćanje poreza jednak šestomesečnom izdatku za zarade zaposlenih. To vas bukvalno košta radnih mesta. Zato su poreskoj politici neophodne promene koje bi obezbedile malim i srednjim preduzećima da rastu i zapošljavaju ljude. Jer, velike kompanije imaju i pristup tržištu i mnoge druge pogodnosti od države. Ako želite veću produktivnost onda se i na taj način mora podstaći zapošljavanje, naročito u novim inovativnim industrijama, koje po definiciji počinju da rade kao mali biznis. A mnoge od tih kompanija nisu registrovane u Srbiji nego u nekim drugim zemljama u kojima je poreska politika bolja. Važno je da tu energiju zadržite u vašoj zemlji.

Zašto su važne strane investicije?

– Važne su jer mogu i da poguraju velike državne firme u procesu reformi. Mnogima od njih neophodan je ogroman kapital, a jedino velike međunarodne kompanije to mogu da donesu. Na primer, srpski izvoz je prošle godine povećan za 11%. Samo jedna kompanija, kojoj nisu cvetale ruže dok je bila u državnom vlasništvu, povećala je izvoz za 46%. Naravno, reč je o Železari iz Smedereva, koja je nakon promene vlasništva potpuno preokrenula svoj poslovni rezultat. Zamislite kada biste imali 10 takvih kompanija koje bi se od proizvođača gubitaka transformisale u dobitaše!

Država sada troši 3% BDP-a na subvencionisanje privrede, to je znatno više od novca koji trošite za izgradnju puteva i mostova.

Nedavno ste rekli da je Srbiji neophodna nova strategija rasta. Šta bi bili ključni elementi te strategije? Šta su preporuke Svetske banke?

– Prva i osnovna je – završite te reforme! One već predugo traju. Kad se taj posao završi, benefiti se vrlo brzo vide. Pogledajte, na primer, Železnice u čijem smo reformskom procesu pomagali Vladi. Ovaj holding državi danas štedi 30 mil EUR godišnje. To je vaš novac, to je konkretan rezultat reformi. Ako vi taj posao ne završite, niko drugi neće. Sledeća godina mogla bi da bude godina rešavanja tih problema. Samo uradite to! Pogledajte Mađarsku ili Rumuniju. Benefiti će doći sami od sebe. I za vas, ali i za generaciju koja dolazi. To je isto kao kad upišete fakultet. Završite ga, ako želite da nađete bolje plaćen posao.

U jednom od izveštaja Svetske banke navodi se da će Srbija, ukoliko udvostruči stope rasta, stići Evropu za 20 godina. Kad građani ovo čuju na vestima oni su, sasvim sigurno, razočarani. Mnogi od njih će reći – ako treba da čekamo bolji život 20 godina, bolje onda da ne radimo ništa...

– To nije tipično samo za Srbiju. To sam viđao i u drugim zemljama. U Keniji, gde sam odrastao i koja je primenila neke od ovih bolnih reformi, ljudi su se s pravom tako osećali. Jer, neke od tih reformi su bile bolne. I u Americi gde sam živeo više od 25 godina, ljudi takođe imaju osećaj da ne žive bolje. Čak i ako se životni standard poboljša, ima ljudi koji će reći – ali, meni nije bolje. Jedini način da se sa tim izborimo jeste da ljudi prepoznaju da su se promene dogodile. Važno je i da mediji budu partneri u tom poslu i da prenose priče o pozitivnim promenama.

Možda ljudi ovde nisu ni dovoljno upoznati sa tim šta je bila alternativa merama štednje...

– Alternativa je bila mnogo gora. Da niste primenili mere fiskalne konsolidacije imali biste slom javnih finansija, možda ni penzije ne bi mogle da se isplate. Treba da budete ponosni na ono što je vaša zemlja uradila. Sada ste zaista finansijski nezavisni. To je veliki korak. Jasno je da ljudi ne mogu samo da žive od nade. Potrebno im je da vide i materijalne promene. Ako promena poreske politike učini da vaš rođak, umesto da ode u Beč i radi u prodavnici, ostane u Srbiji i započne sopstveni biznis, onda je to konkretna promena za vas i vašu porodicu. Ono što bih vam ja savetovao jeste da budete generacija koja će realizovati te promene, koje će možda biti i bolne, ali će vaša deca sutra živeti bolje. Nećete ni toliko dugo čekati, jer za sedam do osam godina vi ćete biti u EU. Sa svakim korakom bliže, životni standard će se poboljšavati.

Da li je izazov sada održati te dobre rezultate koje smo postigli u prethodne tri godine na polju fiskalne politike?

– Ne vidim to kao izazov, jer je Vlada posvećena reformskoj agendi. Ne vidim ni da se drugi politički akteri ponašaju ili da govore nešto što bi moglo da poništi postignute rezultate. Izazov je sada da se obezbedi nastavak reformi. Zato, nemojte da odustajete sada, kad ste već došli na pola puta. Jer, ono što sam ja svojevremeno slušao o Jugoslaviji bilo je identično onome što je moglo da se čuje o Sjedinjenim Američkim Državama. I kada je reč o tehnologiji, prisutnosti u sektoru poljoprivrede, naoružanju... To je i dalje moguće. Vi i sad možete da budete veoma efikasna i visokoproduktivna ekonomija – ocenio je Stiven Ndegva u razgovoru za Magazin Biznis.

KORISNO JE IMATI PROGRAM SA FONDOM

Da li je Srbiji i dalje neophodan MMF?

– Nekim zemljama MMF je neophodan da bi im "prepisao" pravu terapiju, ako su u problemu. Srbija nije takva zemlja. Vama nije neophodna finansijska podrška Fonda, poput nekih drugih zemalja. Ali je korisno imati program sa Fondom, zato što daje kredibilitet onome što Vlada radi. Poslovni ljudi nemaju vremena da istražuju sve detalje o vama ako žele da investiraju ovde. Program sa MMF-om im pomaže da vrlo brzo odluče, jer kad je Fond tu, onda investitori znaju da Vlada radi pravu stvar i da je zemlja na dobrom putu.

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je da bi za nas bio idealan takozvani instrument koordinacije politika (PCI) u kome Fond ima više savetodavnu, a manje kontrolnu ulogu...

– PCI je dobar program koji može da poveća poverenje u srpsku ekonomiju. Mada mislim da Vlada još nije donela konkretnu odluku o tome.

Američki novinari su ovaj program nazvali "čuvarkuća". Da li je Srbiji i dalje neophodan kućepazitelj? Takođe, reč je o novom programu koji je lansiran u leto prošle godine. Da li je dobro da baš mi budemo prvi?

– Važno je šta bi bili elementi tog programa i da on bude podržan od strane MMF-a i podržan od Svetske banke. Nije nevažno ni to što sa svakim aranžmanom zemlja dobija i tehničku podršku, što znači i pouzdane i neutralne ekonomske savete.

Autor teksta: Anica Telesković

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Magazin Biznis. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)