Proizvodnja auto-delova u Srbiji obuhvata 162 preduzeća sa 36.000 radnika - izvoz vredan 650 mil EUR

Industrija auto-delova će ove godine, prema očekivanjima Ministarstva ekonomije, od izvoza raznih auto-komponenata inkasirati blizu 650 mil EUR. Kojom brzinom se ova industrija razvija, najbolje se vidi iz podatka da je pre tri godine izvoz bio manji za gotovo 75% i iznosio 184 mil EUR.

Glavna izvozna tržišta ove sve perspektivnije domaće industrije, koja prema podacima Privredne komore Srbije zapošljava 36.000 radnika u 162 preduzeća, jesu Nemačka, Italija, Francuska, Ruska Federacija, zemlje regiona i Bliski istok. Srpski proizvođači auto-delova rade (i) za kompanije kao što su "Mercedes", "Iveco", "Volvo", "Raba", "Scania", "Lada".

Dakle, iako svetsku automobilsku industriju drma ozbiljna kriza, proizvođači auto-delova iz Srbije imaju veliku šansu za dalji razvoj i još veći i snažniji prodor na strana tržišta. Kroz povezivanja sa svetskim kompanijama, pa i "domaćim" "Fiat", razume se.

U promovisanju naše industrije auto-delova u poslednje vreme sve značajniju ulogu dobija i Auto-klaster Srbija, koji trenutno okuplja 23 kompanije i pet naučnih institucija. Uloga ovog klastera je da poveže kompanije iz auto-industrije kako bi zadovoljili zajedničke potrebe na području nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa.

"Auto-klaster" ima veliku ulogu i u promociji naših kompanija kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Godišnji promet preduzeća u okviru klastera je 140 mil EUR, a 70% njihove proizvodnje ide u izvoz. Glavni inostrani partneri našeg auto-klastera su ruska "Lada", južnokorejski "Daewoo", francuska grupa "Peugeot-Citroen". U klasteru se nalaze razne kompanije koje proizvode najrazličitije vrste proizvoda: od svetlosne signalizacije i hladnjaka preko kočionih diskova do kugličnih ležajeva i raznih delova za motore.

Igor Vijatov, direktor auto-klastera, kaže da proizvođači auto-delova sve više uviđaju značaj ove organizacije tako da je sve više zainteresovanih.

- Kada smo osnivali auto-klaster, ja sam morao da zovem fabrike i da ih prosto molim da se učlane, sada je situacija obrnuta, sada oni mene zovu. Očekujemo da se broj preduzeća do Nove godine poveća na trideset. Rezultati našeg rada su već vidljivi, a posebno bih istakao kontakte sa grupom "Peugeot-Citroen" i "Volkswagen". Uz pomoć Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza naše kompanije su se pojavile na sajmu "Automehanika" u Frankfurtu. Tamo smo predstavili proizvode članova našeg klastera i njihove potencijala, a tamo smo stupili u kontakt sa pomenuta dva svetska proizvođača - navodi Vijatov.

Naš sagovornik, međutim, dodaje da će biti potrebno da prođe najmanje još godinu dana pre nego što se ovi kontakti pretvore u konkretan posao.

- I mi bismo želeli da saradnja ide brža, ali to nije realno. Pregovori obično traju između jedne i tri godine. Po nekom redosledu, posle prvog kontakta sa kupcem, njihovi predstavnici dolaze u našu fabriku, proveravaju njene kapacitete i standarde koje primenjuje u proizvodnji. Zatim sledi provera kvaliteta proizvoda koja traje i po nekoliko meseci, pa tek onda kreću oni pravi pregovori - kaže Vijatov.

Kada je o "Fiat" reč, prvi čovek srpskog auto-klastera kaže da je još tajna koji će model da se proizvodi u Kragujevcu, pa samim time, naši proizvođači ne mogu da ponude svoje usluge.

- Mi želimo da se nametnemo "Fiat". Ipak, dok ne dobijemo "crteže" novog automobila ne možemo ništa konkretno da im ponudimo. Ali tu itekako ima mesta za saradnju. Iako "Fiat" dovodi sa sobom i svoje proizvođače komponenti, sigurno će biti mesta i za nas u tom poslu - kaže Vijatov.

Na pitanje da li će naši proizvođači zadovoljiti standarde za "Fiat" proizvodnju, Vijatov odgovara pozitivno, navodeći primer pojedinih fabrika koji već sada proizvode za strane partnere.

- Iako neke naše fabrike imaju zaostalu tehnologiju, imamo i fabrike koje prave vrhunsku opremu. Ono što je neophodno u narednom periodu jeste uvođenje standarda kvaliteta TS19949 bez koga nećemo moći da radimo sa evropskim proizvođačima automobila - kaže naš sagovornik.

Dokaz da u Srbiji mogu da se proizvode kvalitetne komponente jeste i prokupačka fabrika "Fritech". Ovaj mali proizvođač disk pločica za kočnice nedavno je dobio prvu nagradu na konkursu Svetske banke. Borivoje Paunović, direktor "Fritech" kaže da im je ova nagrada dala veliki podsticaj.

- Pobedili smo na konkursu Svetske banke za projekat zamene azbestnih pločica bezazbestnim. Ovo je bio važan projekat za Svetsku banku, jer je azbest štetan materijal i ona zato podržava njegovu zamenu - pohvalio se Paunović.

Paunović, međutim, posebno ističe da je njegova fabrika spremna da se upusti u tržišnu utakmicu i da je siguran da će njihov kvalitet pobediti.

- Do kraja godine ćemo uvesti standard TS16949. Mi taj standard već imamo, samo je potrebno da to potvrde i zvanični sertifikatori. Spremni smo za tržišnu utakmicu i kada je u pitanju "Fiat", ali i drugi proizvođači. Mi imamo komparativne prednosti u odnosu na Zapad i to treba da iskoristimo. To što jedno vreme nismo pratili tehnološki napredak može da se ublaži ulaganjima u nove tehnologije. Zato je naša fabrika i uzela kredit za nove mašine, a po kvalitetu našeg proizvoda znamo da će ta investicija sigurno da se isplati - zaključuje Paunović.

Za razliku od "Fritecha", Fabrika "21. oktobar "iz Kragujevca, čija je glavna delatnost proizvodnja svetlosne signalizacije i hladnjaka, ima dosta problema sa zastarelom tehnologijom. Iako zapošljava 800 radnika i ima promet od 6 mil EUR, ova fabrika je svoju proizvodnju vezala za "Zastavu, te je njen izvoz činio tek 5% proizvodnje. Sa gašenjem starog proizvodnog programa "Zastave" i "21. oktobar" mora da krene od nule. Goran Stojković, generalni direktor fabrike, ipak navodi da u pojedinim segmentima ona može da parira svetskim proizvođačima.

- Sve naše firme, koje su bile dominantno vezane za "Zastavu", sada su tehnološki zaostale. I naša proizvodnja je možda negde tehnološki zaostala, ali ako govorimo o proizvodnji hladnjaka, tu imamo vrhunske standarde i možemo taj proizvod da ponudimo i "Fiat" i drugim svetskim proizvođačima - smatra Stojković, dodajući da bi i država mogla sa svoje strane da uradi puno, ukoliko bi pomogla time što bi otpisala dugove.

Kakvo je stanje u našoj auto-industriji, možda najrealniju ocenu može da da jedan stranac. Andrej Kolarič je Slovenac koji živi u Kragujevcu, gde je direktor TPV "Šumadija", fabrike motornih delova. Ova fabrika ima 97 zaposlenih i 1,7 mil EUR prometa. Njen izvoz čini 85% proizvodnje, a inostrani partneri su joj "Škoda", DAF, "Tomos", "Victor Reinz"… Kolarič objašnjava da su proizvođači auto-delova u Srbiji malo uspavani zbog gubitka tržišta u prethodnim godinama.

- U Srbiji se manje pratio svetski razvoj tehnologije, a ni radna disciplina nije na zavidnom nivou. Međutim, ohrabrujuće je što postoji volja da se radi na poboljšanju kvaliteta, a postojanje auto-klastera, kao i pojedinih programa koje u Srbiji sprovode Ujedinjene nacije, govore o tome da ova grana ima svetlu budućnost - kaže Kolarič.

Inače, osnivanju Auto-klastera Srbija znatno je doprineo i slovenački auto-klaster, a po Kolaričevim rečima, takav vid organizovanja proizvođača predstavlja jedino rešenje za sve težu tržišnu utakmicu.

- Uloga auto-klastera je veoma značajna u svetu i nadam se da će tako biti i u Srbiji. Jer, ovde ima puno malih preduzeća koji samostalno teško da mogu da ostvare kontakt sa velikim proizvođačima automobila ili auto-delova, ali ako nastupaju združeni u auto-klaster, lakše će doći u kontakt sa potencijalnim kupcima kojima mogu da ponude široku paletu proizvoda - ističe naš sagovornik.

Značajnu ulogu auto-klastera vide i u Fabrici kotrljajućih ležajeva (FKL) iz Temerina. Ova kompanija, koja se sprema za privatizaciju, radi punom parom. Ima 580 zaposlenih i promet od 12 mil EUR, a izvozi 75% svoje proizvodnje i to "Mercedesu", SKF, "Perkins", "Iran Khodru"… Neven Savić, direktor sektora za marketing, navodi da je fabrika "imala sreću" da nije sarađivala samo sa "Zastavom", što je rukovodstvo firme primoralo da prati razvoj i ulaže u tehnologiju.

- Našem razvoju je puno doprineo i strani partner, SKF, koji nam je pomogao da napredujemo. Tako da smo sada spremni i za velike svetske proizvođače, kao što su "Volkswagen" i "Peugeot", koji su pokazali zainteresovanost za naše proizvode. Naravno, za saradnju sa njima je potrebno da se uvede standard TS16949 što je sada jedan od naših glavnih ciljeva. Sa "Volkswagen" smo čak pregovarali o učešću u razvoju novog automobila, čija proizvodnja bi trebalo da počne sledeće godine - ističe Savić.

Investitori dolaze zbog "Fiat" i Rusije

Veliku ulogu u stvaranju auto-klastera i promociji naše industrije auto-delova dala je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Kako kaže Vlada Tomić, savetnik za automobilsku i metalsku industriju SIEPA, veliki broj stranih investitora je zainteresovan za ulaganje u Srbiju.

- Kada je automobilska industrija u pitanju, SIEPA je stalno aktivna. Promovišemo naše proizvođače u inostranstvu, ali dovodimo i strane investitore u Srbiju. Veliki broj firmi koje se bave industrijom auto-delova su trenutno u toku privatizacije i očekujemo strane investitore. Očekujemo, takođe, da veliki broj naših proizvođača komponenti sklopi posao s "Fiatom" – kaže Tomić, navodeći da su strani investitori zainteresovani za Srbiju što zbog dolaska "Fiata" što zbog mogućnosti da izvoze u Rusiju bez carina, a i iskusna radna snaga je naš veliki kapital.

Spisak najzastupljenijih auto-delova u izvozu Srbije

delovi, vrednost izvoza u USD 2006. god.
- Delovi i pribor za industrijsku montažu vozila 17.288.500
- Kočnice i servo kočnice, servo upravljači, 8.266.400
cilindri, hidraulika
- Delovi prikolica i nesamohodnih vozila,
šasije karoserije, osovine 7.554.000
- HP pumpe za ubrizgavanje goriva, uređaji za 5.373.300
ubrizgavanje, karburatori
- Sistemi za upravljanje i vešanje, spone,
radijalni i aksijalni zglobovi 4.247.100
- Hidrokočiona creva, priključci 2.530.800
- Filteri goriva, vazduha, ulja 1.889.000
- Volani, upravljački stubovi, kutije
upravljačkog mehanizma 1.599.100

Deset najuspešnjih kompanija u auto-klasteru

Kompanija br. zaposlenih obrt u 2007. izvoz
Trayal 2.300 41 milion EUR 85%
Livnica Kikinda 1.135 28,9 miliona EUR 96%
FKL 580 12 miliona EUR 75%
Zastava prof. centar 630 10 miliona EUR 15%
Precizna mehanika 678 6,8 miliona EUR 66%
FAD 324 6,2 miliona EUR 70%
21. oktobar 500 5,8 miliona EUR 5%
Zastava Kovačnica 650 5,6 miliona EUR 27%
Knott 80 5 mliona EUR 95%
Tigar gume 223 3,3 miliona EUR 30%

Izvoz auto-delova

2005. godine 184 miliona EUR
2006. godine 197 miliona EUR
2007. godine 296 miliona EUR
2008. godine* 623 miliona EUR
*Očekivanja Ministarstva ekonomije

UN pomaže srpsku automobilsku industriju

Prošle godine UN su izabrali automobilsku industriju u Srbiji kao sektor koji ima veliku perspektivu. Ova svetska organizacija preko svog ogranka za industrijski razvoj, UNIDO, pruža veliku pomoć kompanijama koje rade u auto-industriji. Kako objašnjava Igor Vijatov, iz auto-klastera UNIDO trenutno organizuje besplatne kurseve koji imaju za cilj obuku menadžmenta kako da smanje troškove proizvodnje i poboljšaju kvalitet svog proizvoda.

(Tekst preuzet 15. novembra 2008. godine iz "Blic" ekonomskog dodatka "Novac")

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Privredna komora Srbije

Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora d.o.o. Beograd

Iveco group Torino

VOLVO GROUP Göteborg

Volvo d.o.o. Novi Banovci

Scania AB Sweden

Scania Srbija d.o.o. Beograd

FCA Srbija Kragujevac

FIAT Torino Italia

AC Serbia

KANEE BEOGRAD

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA

IFC

Svetska Banka-WB Beograd

21. Oktobar Kragujevac

Zastava automobili a.d. Kragujevac

TPV Šumadija d.o.o. Kragujevac

Škoda auto a.s. Češka Republika

DAF

FKL d.o.o. Temerin

SKF Group Göteborg

SKF Commerce d.o.o. Beograd

Trayal korporacija a.d. Kruševac

Livnica Kikinda a.d. Kikinda

Metalac Fad Gornji Milanovac

Tigar Tyres doo Pirot

Organizacija UN za industrijski razvoj UNIDO Beograd

Raba

Lada

Daewoo

Igor Vijatov

Sajam Automehanika Frankfurt

TS19949

Fritech

Borivoje Paunović

Goran Stojković

Andrej Kolarič

Tomos

Victor Reinz

Perkins

Iran Khodru

Neven Savić

Vlada Tomić

Zastava centar

Zastava Kovačnica

Knott