NavMenu

Predstavljeni projekti praćenja kvaliteta životne sredine i upravljanja opasnim otpadom u Beogradu

Izvor: Beoinfo Utorak, 11.11.2008. 09:13
Komentari
Podeli

Četiri projekta iz oblasti praćenja kvaliteta životne sredine i upravljanja opasnim otpadom na teritoriji Beograda predstavljeni su danas u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Grad je za njihovu realizaciju izdvojio oko 13 miliona dinara.

Ispitivanje radioekološki zdravih sredina sprovedeno je u Vraniću u Barajevu, Ivanči u Mladenovcu, na Kosmaju, u selu Vinča i na istoimenoj deponiji, u Surčinu i na lokacijama gde se najviše proizvodi hrana kojom se snabdevaju beogradske pijace i prodavnice – Slancima i Velikom Selu na Paliluli, Borči i Dunavcu zbog mogućih zagađenja iz Pančeva, selima u okviru poljoprivrednih površina "PKB" korporacije, podavalskom selu Zuce i Dobanovcima u Zemunu. Radioaktivnost se ispitivala uzimanjem uzoraka obradivog i neobradivog zemljišta, biljaka, mesa domaćih životinja i divljači, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, mahovine, meda, gljiva i riba.

– Cilj istraživanja bio je da se dokaže da proizvodimo zdravu hranu, koja može da se prodaje i na našem tržištu i da se izvozi. Na osnovu ispitivanja oko 390 različitih uzoraka zaključili smo da je radioaktivnost zemljišta i "lanca ishrane" na ovim lokalitetima niska i da su proizvodi životinjskog porekla sa ovog terena, sa radijaciono higijenskog aspekta, potpuno bezbedni za ishranu ljudi. Takođe smo utvrdili da je prirodna radioaktivnost ovih terena niska i da se nalazi na granici detekcije – rekla je Gordana Vitorović, profesorka Fakulteta veterinarske medicine i rukovodilac ovog projekta.

Naučno-tehnološki park "Ihis" iz Zemuna izradio je katastar otpada neupotrebljivih nikal-kadmijum, nikal-metal hidridnih i olovnih akumulatora, kao i ostalih elektrohemijskih izvora energije na teritoriji Beograda. Projekat je imao za cilj da se uvede red u postupanje sa ovim hemijskim izvorima struje, od trenutka kada se stavljaju u upotrebu do faze kada se, istrošeni i neupotrebljivi, odbacuju i najčešće sa komunalnim otpadom odlažu na deponiju. Stručnjaci ovog naučno-tehnološkog parka napravili su bazu relevantnih podataka od interesa za postupanje sa otpadom od neupotrebljivih hemijskih izvora struje, pregledali sve izvore koji generišu taj otpad, izradili njegov katastar i predložili adekvatne načine postupanja sa ovim opasnim otpadom. Na osnovu izrade katastra ista naučna ustanova realizovala je i projekat vezan za upravljanje otpadom od starih nikal-kadmijum akumulatora i njihovu reciklažu.

Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu realizovao je prvu fazu projekta upravljanja otpadnim uljima. Procena je da se na teritoriji Beograda godišnje troši oko 12.000 do 15.000 tona motornih i drugih ulja i različitih vrsta maziva za vozila i mašine. U našem gradu se samo 10 odsto generisanih otpadnih ulja bezbedno i adekvatno ukloni, dok je u Evropi prosek 50 odsto. Pomenuti projekat biće realizovan u tri faze. U okviru prve napraviće se katastar zagađivača, analizirati primeri dobre prakse, obaviti uvid u zakonodavstvo u ovoj oblasti u svetu i predložiti načini upravljanja otpadnim uljem.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.