Privreda ne zna kako da uzme novac iz evropske kase

Srbiji su na raspolaganju milioni evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Osim države, za taj novac mogu da konkurišu civilni i privatni sektori. Međutim, iako smo od 2000. godine u procesu evrointegracija, i dalje ne uspevamo da potrošimo sav taj novac. Nema dovoljno ljudi koji umeju da napišu kvalitetan projekat i prođu stroge kriterijume Brisela za odobravanje sredstava, prenosi RTS.

Endre Balaša iz Bačke Topole, dugogodišnji stručnjak, taj posao upoređuje i sa ozbiljnom slagalicom.

- Okvir toj slagalici jesu strategije na svakom nivou, i na lokalu, na regionalnom, na nacionalnom nivou, jesu konzistentne strategije. Onda svaki projekat u tom idealnom slučaju jeste jedna kockica u tom mozaiku, i jako je teško napisati, po mom dubokom uverenju, dobar projekat ako ta slagalica, ako ta velika slika nije u potpunosti slična. Onda se dešavaju projekti da možda jedni s drugima nemaju veze, ili nisu dovoljno dobro povezani. I naravno, to pričinjava velike poteškoće - kaže konsultant Balaša.

Obuke i prepreke

Toga su svesni u Vladi Srbije koja ove godine čeka dodatna sredstva iz evropskih fondova kao nagradu za visok procenat ugovorenih projekata.

- U poslednje tri godine više od 1.500 službenika je pohađalo obuke u organizaciji službe za upravljanje kadrovima, u saradnji sa nama i Ministarstvom finansija, što upravo pokazuje da se velika pažnja posvećuje ovom pitanju - rekao je Branko Budimir iz Ministarstva za evropske integracije.

U ovoj fazi pregovoranja, smatra se da bi trebalo da izmenimo sistem sufinansiranja, jer većina projekata ima učešće.

- Projekti treba da su na tržištu, treba da se takmiče, a kad se potpiše taj ugovor onda državni nivo preuzima taj iznos sopstvenog učešća ili obrtnog kapitala za projekat. Ili u slučaju organizacija civilnog društva, da postoje aranžmani, da taj potpisan ugovor za povlačenje evropskih sredstava, recimo, može biti ulaznica kod banaka za besplatan ili za vrlo jeftin kredit - rekao je Balaša.

Iako su sredstva iz evropske kase na raspolaganju i privatnom sektoru, privreda ne zna kako da uzme te pare.

Privredna komora Srbije stalno organizuje obuke. Ipak, programe poput Horizont 2020, vrednog 80 mil EUR koji je namenjen inovativnim firmama slabo koristimo.

- Otežavajuća okolnost za naše privrednike je u tome što se sve aplikacije pišu na engleskom jeziku, tako da je i to barijera koju imaju naši ljudi. Svakako, mi im pomažemo da njihove aplikacije što budu uspešnije - rekla je Jovana Stanojević iz Centra PKS za evropske integracije.

Od pet kompanija koje su konkurisale za bespovratna sredstva, samo jedna je to učinila ponovo, kažu u Privrednoj komori Srbije.