Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja - Pred naučnicima i intenzivnija saradnja sa privredom

(Mladen Šarčević i Aleksandar Bogojević prilikom otkrivanja nove table na Institutu za fiziku) Institut za fiziku u Beogradu postao je, odlukom Vlade Srbije, prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Prema rečima direktora Instituta za fiziku Aleksandra Bogojevića, novim statusom realizuje se višedecenijska težnja pojedinaca koji su postavili temelj ove insitucije, a ta ustanova postaje važan katalizator jačanja i povezivanja pojedinaca i institucija koji unapređuju društvo.

Ova titula dodeljena je Institutu odlukom Vlade Srbije od 23. januara ove godine.

Naime, prema Zakonu o naučnostraživačkoj delatnosti u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Međutim, sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute.

Da bi neka ustanova dobila nacionalni značaj treba da odgovori na složene, zakonom definisane uslove. Mnogobrojni međunarodno priznati rezultati, razvijena infrastruktura i povratak istraživača iz sveta, stvorili su poslednjih godina uverenje da Institut za fiziku zaslužuje ovaj status, rečeno je na konferenciji za novinare povodom dobijanja novog zvanja.

Kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u skladu sa zakonom, Institut sada ima zadatak da razvija i unapređuje opšti fond znanja, podiže tehničko-tehnološki nivo, doprinosi valorizaciji istraživanja, ali i širi naučna saznanja i učestvuje u osposobljavanju kadrova.

Prema rečima ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, dobijanje novog statusa Insituta za fiziku osnažiće nauku, ali i doprineti njenom još boljem povezivanju sa privredom.

- Institut je jedna od malobrojnih naučnih institucija koja sarađuje sa privredom. Rezultati spin off preduzeća, koja su nastala u okviru ovog instituta, pokazuju da je u Srbiji i te kako moguća primena naučnih znanja za razvoj ekonomije - kazao je ministar i podsetio da je u novembru 2017. godine pokrenut projekat Verokio, koji podrazumeva izgradnju postrojenja za izradu prototipova, čija bi gradnja trebalo da počne u narednom periodu.

Osim Senzor Infiz i MTT Infiz, dva spin off preduzeća nastala u okviru ovog instituta, saranja sa privredom odvija se i kroz niz akreditovanih laboratorija, a ono što posebno karakteriše ovu ustanovu je međunarodna saradnja, objasnio je Bogojević i, između ostalih, izdvojio uspeh naučnice Magdalene Đorđević, koja je osvojila prestižni evropski grant od oko 1,35 mil EUR, za istraživanje kvark-gluonske plazme.

Institut neguje tesne veze sa srodnim ustanovama širom Evrope i sveta. Posebno je intenzivna saradnja sa Evropskom laboratorijom za nuklearna istraživanja (CERN). Pored CERN-a, važni strateški partneri Instituta su i Mreža nacionalnih instituta Italije, INFN i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj, DESY.

- Na Institutu za fiziku radi oko 200 istraživača od kojih je čak trećina u A1, najvišem zvanju ministarstva - objasnio je Bogojević i dodao da je posebno značajno što se više desetina naših vrhunskih istraživača iz sveta vratilo u Srbiju kako bi karijeru nastavili upravo u ovoj ustanovi.

Dobijanjem novog statusa, trend povratka naučnika trebalo bi da bude nastavljen.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimira Popovića, novi status ne znači direktno i lakše dobijanje finansijskih sredstava za naučne projekte.

- U sadašnjem zakonu ne postoji odredba o dodatnom finansiranju za institut od nacionalnog značaja, ali, s obzirom na to da pravimo novi model, u kojem će svaki institut imati zadatak da redefiniše svoju strategiju, misiju i svoj razlog posojanja, novi status će svakako dati prednost Institutu za fiziku u budućem finansiranju - kazao je Popović.

Osnovan 1961. godine, Institut za fiziku je nastao kao plod intenzivnog razvoja fizike u posleratnoj Jugoslaviji. Mada danas jedna od vodećih oblasti nauke, fizika u Srbiji počinje da se razvija kasno, nakon Drugog svetskog rata, i to tek sa pokretanjem nuklearnih istraživanja, ali je njen razvoj izuzetno ubrzan. Ubrzo postaje sve očiglednija potreba da se ona istraživanja u fizici koja nisu nuklearna ujedine u jednoj instituciji, tako da se na inicijativu profesora Aleksandra Milojevića osniva Institut za fiziku pri Univerzitetu, čiji će deo institut ostati i do danas.

K.S.