Srbija između reindustrijalizacije i četvrte industrijske revolucije
Komentari
(Foto: Zapp2Photo/shutterstock.com)
Ministar finansija Dušan Vujović poručio je da treba da se fokusiramo na oblasti koje će u budućnosti imati neverovatnu stopu rasta i da podržimo stvari iz oblasti digitalne ekonomije. Naglasio je da ne treba da se vraćamo u prošlost i zanosimo idejom da je udeo industrije u BDP-u potrebno povećati na 60%.
- Svi se vraćaju u prošlost i kažu da treba da podignemo industriju na 60% BDP-a - izjavio je Vujović na prvom Business Lunchu u organizaciji AFA ženske mreže.
- Da ta industrija ne može da se vrati na 60% je više nego očigledno, po tehnologiji, po organizaciji i po konkurentnosti.
- Da ta industrija ne može da se vrati na 60% je više nego očigledno, po tehnologiji, po organizaciji i po konkurentnosti.
U vodećim zemljama sveta, koje su industrijski giganti, poput Kine, SAD, regiona Zapadne Evrope, učešće industrije u BDP-u je, po njegovim rečima, svega 20 do 30%.
- To znači da najveći industrijski giganti nisu ni blizu te cifre koju mi imamo u glavi kao ideju - izjavio je ministar.
Kako je kazao, kvalitetne vredne savremene usluge su te koje imaju vodeću ulogu u BDP-u.
- To su već pravnici, inženjeri, doktori i ostali koju pružaju najvažnije usluge -poručio je Vujović.
Suština industrije 4.0 je u novom pristupu - umrežavanje pametnih digitalnih uređaja s proizvodima, mašinama, alatima, robotima i ljudima... Roboti i ljudi postaju ravnopravni partneri, s tim što roboti sada u umreženoj fabrici imaju veći stepen veštačke inteligencije i mogu komunicirati preko pametnih uređaja s mašinama i radnicima. Sve je povezano sa svim, mašine komuniciraju s poluproizvodima, a pojedini delovi mašina međusobno.
Cilj industrije 4.0 su pametne fabrike, koje su prilagodljive i koje efikasno integrišu klijente i poslovne partnere u jedinstveni proces da bi se povećala produktivnost i efikasnost i time obezbedila konkurentnost na globalnom tržištu.
Prelazak na digitalnu platformu funkcionisanja kompletne privrede nije jeftin. Neke procene govore da će EU do 2030. u industriju 4.0 investirati 350 mlrd EUR.
Od prve do četvrte
Prva industrijska revolucija nastala je u 18. veku kao posledica korišćenja vodene pare i uglja. Razlog druge industrijske revolucije bila je električna energija. Donela je masovnu proizvodnju i motor s unutrašnjim sagorevanjem. Treću industrijsku revoluciju prouzrokovala je digitalizacija, informacione tehnologije (IT) i automatizacija proizvodnje.
IoT (Internet if Things) rezultirao je četvrtom industrijskom revolucijom. Nemačka je, kao jedna od najindustrijalizovanijih zemalja, vodeća na tom području. Nemačka vlada je inicijativu industrije 4.0 proglasila kao ključnu za dalji razvoj industrije. Ta inicijativa je vrlo zanimljiva, jer to je prva industrijska revolucija koja je planirana unapred.
Tagovi:
AFA ženska mreža
reindustrijalizacija
digitalna ekonomija
industrija 4 0
četvrta industrijska revolucija
roboti
robotizacija
veštačka inteligencija
pametni uređaji
IoT
internet of things
pametne fabrike
prva industrijska revolucija
industrijska revolucija
industrijalizacija
druga industrijska revolucija
treća industrijska revolucija
digitalizacija
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.