Hladno lice i nos znače da ste pod stresom

Rezultati studije Univerziteta Notingem pokazali su da se u organizmu osoba izloženih stresu, među ostalim, krv povlači iz lica zbog čega su lice i nos hladni, a upozorili su na još neke posledice stresa, piše Gardijan.

Rezultati nove studije upućuju na to da bi temperatura vašeg nosa mogla da zavisi od toga koliko vam mozak naporno radi.

Naučnici su ispitali neurološke funkcije četrnaestero dobrovoljaca i utvrdili da su ispitanici koji su bili više psihički oslabljeni imali hladniji nos, ali i lice.

Koristili su fotoaparate s termalnim slikama uz čiju su pomoć pratili rad mozga učesnika za vreme obavljanja mentalnih zadataka. Zaključili su da je temperatura nosa u uzajamnoj vezi s mentalnim radnim opterećenjem, s obzirom na to da mozak pod pritiskom radi na preusmeravanju protoka krvi od lica do njegovih neurona.

- Očekivali smo da će mentalni zahtevi za ispitanike rezultirati fiziološkim promenama, međutim korelacija između opterećenja i temperature kože bila je vrlo snažna. Nismo očekivali da će lice postati hladnije. Ovim preciznim načinom procene opterećenja možemo da razvijemo metode koje će pomoći ljudima u vreme velikog stresa - rekao je glavni autor studije dr Alaster Kempbel Riči iz Bioengineering Research Group.

Smatra da bi tehnika termalnog snimanja korištena u studiji mogla biti korisna na radnom mestu gde bi se pratilo da li će se zaposleni s visokim nivoom stresa, poput pilota, preopteretiti do te mere da bi to moglo da šteti njihovoj radnoj sposobnosti. Kempbel i kolege sarađuju s Erbasom da bi ustanovili hoće li postavljanje fotoaparata s termalnim slikama u kokpite pomoći u praćenju stresa kod pilota.

Stres podstiče amigdalu da pošalje poruku hipotalamusu, koji zauzvrat otpušta hormone u centralni nervni sistem, a on pod kontrolom drži disanje, otkucaje srca i varenje. U slučaju neposredne opasnosti otpušta adrenalin, što rezultira bržim otkucajima srca, zatezanjem mišića i bržim disanjem.

Nadbubrežne žlezde otpuštaju kortizol, hormon stresa. Ako smo neprestano napeti, nivo kortizola snažno raste, a to može izazvati niz zdravstvenih problema. Kortizol je hormon koji kontroliše našu glad, varenje, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i sposobnost nošenja sa stresom.

Jedan od ključnih zadataka kortizola je da poveća nivo glukoze u trenucima stresa, kako bismo imali dovoljno energije za reakciju borbe. Međutim, ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija, pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nivoa šećera u krvi.

Ponovljeno otpuštanje kortizola kada ste hronično pod stresom, negativno deluje na imuni sistem, ostavljajući ga podložnim prehladama i infekcijama.

Kada ste hronično izloženi stresu vaš se mozak, odnosno siva masa smanjuje u delovima povezanim s emocijama i fiziološkim funkcijama, poput krvnog pritiska, nivoa glukoze u krvi, kažu naučnici s Jejla i upozoravaju da promene u sivoj masi mogu biti nagoveštaj budućih psihičkih problema.

Naučnici s američkog univerziteta Djuk testirali su DNK dece izložene hroničnom stresu, na primer dece izložene nasilju i zlostavljanju kod kuće. Rezultati su pokazali da je stres prouzrokovao veliku štetu na njihovim ćelijama. Mališani koji su bili izloženi zlostavljanju ili su bili očevici nasilja imali su kraće krajeve hromozoma, što je bio znak da brže stare.