Novi zakon definiše dva nivoa transfuzije - Drugačiji model davanja krvi u Srbiji od 2019. godine

U Srbiji krv više neće moći da se daje pojedinačno u bolnici ili grupno na akcijama u firmama i ustanovama, da bi se rizik od prenosa hepatitisa ili HIV-a, poput nedavnog slučaja u Vojvodini, smanjio na najmanju moguću meru.

Zakon o transfuzijskoj medicini, čija puna primena počinje od 1. januara 2019, dok se ove godine ustrojava, prilično centralizuje celu oblast transfuzije i davalaštva, ali nadležni tvrde da ne postoji bojazan da bolnice u unutrašnjosti Srbije ostanu bez krvi.

Naime, potpredsednik Crvenog krsta Srbije, dr Milutin Mihailović, objašnjava za Blic da novi zakon definiše dva nivoa transfuzije. Prvi su ovlašćene službe za transfuziju koje će se baviti uzimanjem i obradom krvi i to će biti zavodi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, te Institut za transfuziju u Beogradu. Drugi nivo su opšte bolnice koje će postati banke krvi za lečenje pacijenata.

- Ovlašćene službe za uzimanje i obradu krvi dobiće najsavremeniju opremu i PSR sistem za testiranje krvi. Jednostavno, reč je o opremi koju je moguće obezbediti za četiri najveća centra, a ne za 47 pojedinačnih bolničkih službi za transfuziju koje prosečno imaju 4.000 jedinica krvi, jer ovde govorimo o obradi i kontroli 250.000 jedinica koliko Srbija ima - kaže dr Mihailović.

Zakon, kako navodi, predviđa da do 1. oktobra svaka bolnica Ministarstvu zdravlja i Institutu za transfuziju u Beogradu dostavi svoje godišnje potrebe u krvnim derivatima, na osnovu čega će se praviti plan rasporeda. PSR testiranje će se raditi isključivo u Institutu i to, kako kaže, obezbeđuje da u svaki grad stigne potrebna količina najbezbednije moguće krvi.

- Ovo nije izmišljen model, transfuzija na ovaj način, sem razvijenog sveta, funkcioniše i u zemljama okruženja kao što su Slovenija, Hrvatska, Makedonija, čak i Republika Srpska. Apsolutno bezbedne krvi nema, a to svedoči i nedavni "fenomen prozora" i prenos HIV-a putem transfuzije u Vojvodini. Ovaj model, međutim, te rizike smanjuje na najmanju moguću meru - objašnjava dr Mihailović.

Davalaštvo krvi, kako dodaje, takođe će od sada biti kontrolisano i moguće samo u organizovanim akcijama u saradnji sa Crvenim krstom, po striktno utvrđenom kalendaru. To u praksi znači da davaoci pojedinci više neće sami dolaziti u bolnice, niti će biti akcija prikupljanja krvi u firmama i ustanovama, već će ovlašćene službe iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, svaka na svojoj regionalnoj teritoriji, sprovoditi te kampanje prethodno obaveštavajući davaoce kada se i gde akcija održava.

- Svuda u svetu davalaštvo funkcioniše na osnovu planskog prikupljanja. Kod nas, na primer, u Vojvodini imamo višak, a na jugu Srbije manjak davalaca. Na ovaj način formiramo grupu sigurnih davalaca. Centralizuje se samo prijem, ali ne i distribucija krvi do svih bolnica u Srbiji - zaključuje potpredsednik Crvenog krsta.

Hitni slučajevi

Ni u situacijama kada je, kao na primer u slučaju teških saobraćajnih nesreća, krv hitno potrebna, neće biti pozivanja pojedinačnih davalaca.

- Krv uzeta u takvim slučajevima nije odmah spremna, već mora da se obradi i testira, a taj proces traje minimum tri časa. Pre će, na primer, pacijent u Valjevu dobiti sigurnu i spremnu krv iz Instituta u Beogradu. Sem toga, biće uveden i jedinstven informacioni sistem zahvaljujući kome će se tačno znati u kojoj najbližoj banci krvi postoji grupa koja je hitno potrebna na nekom području - kaže dr Milutin Mihailović.