(eM na kvadrat) Zaštita od požara: Koliko su bezbedne nove zgrade ?

Opasne fasade koje mogu da se potpale šibicom

Mnogi investitori traže nekog ko će im uraditi elaborat zaštite od požara kada je objekat već izgrađen i naravno, čovek koji treba da uradi taj dokument, hvata se za glavu. Vrlo je bitno da se specijalisti za zaštitu od požara zovu na samom startu. Ako se ne uradi projekat zaštite od požara, kako treba u samom startu, njegova izrada kasnije poskupljuje ugradnju sistema zaštite od požara za jednu trećinu, objašnjava za eMnaKvadrat dr Milovan Vidaković, predsednik nacionalnog Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima.....

Dr Milovan Vidaković, predsednik nacionalnog Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima (DITUR) sa sedištem u Beogradu i profesor Više tehničke škole u Novom Sadu, prvi je u svetu, sedamdesetih godina prošlog veka napravio softver termodinamike požara za klimatizovane oblakodere, čak četiri godine pre Amerikanaca. O tome, kao deo njegovog doktorata na tu temu, govori i njegova prva knjiga "Termodinamika požara".

Za eMnaKvadrat dr Vidaković objašnjava da je još tada napravljen softver pomoću koga može da se proveri, pre nego što je jedna zgrada uopšte napravljena, pre nego što se zakopa prvi ašov, kako će se požar razvijati, da li će se prenositi na druge prostorije i koje temperature se mogu očekivati. Naš sagovornik, međutim, ne veruje da se takvi proračuni za testiranje sistema zaštite danas rade u Srbiji.

(Milovan Vidaković)

- Kod nas arhitekti i građevinci diplomiraju bez ikakvog znanja o zaštiti od požara, dok se u celom svetu ovaj predmet nalazi na arhitektonskim i građevinskim fakultetima. Samo je beogradski Mašinski fakultet uveo zaštitu od požara i to kao izborni, a ne kao redovni predmet - napominje prof. Vidaković, koji je pre više od decenije predavao dve godine zaštitu od požara na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nadležno ministarstvo tada nije shvatilo potrebu da naše arhitekte poseduju ta znanja, pa je ukinulo taj predmet pod izgovorom da nema novca. Danas se oseća kolika je to bila greška.

Pre prvog ašova

U Srbiji je neznanje najčešći uzrok velikih požara sa žrtvama.

- Neznanje u fazi izrade samih projekata javnih i višespratnih stambenih objekata, a tipičan primer je Radnički univerzitet u Novom Sadu. Na drugom mestu je neznanje ljudi u fazi eksploatacije zgrada. Pogledajte samo koliko je evakuacionih puteva po visokim zgradama zakrčeno starim frižiderima, ormarima i drugim raznim stvarima. Ili, recimo, čovek zaključa požarna vrata, ode na godišnji odmor i odnese ključ i ljudi ne mogu da se spasu i poguše se unutra. Ja sam u jednom trenutku rekao da nas Bog čuva, jer propusta ima koliko hoćete. Ljudi iz republičkih i gradskih inspekcijskih službi za požar i spasavanje bore se na sve moguće načine da razreše probleme, ali kod nas je sportska aktivnost da se zaobiđu propisi naročito u fazi gradnje- smatra Vidaković.

Najnoviji Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, koji je ministar infrastrukture doneo krajem januara ove godine, nalaže da se u projektnoj dokumentaciji prilikom zahteva za dobijanje dozvole za gradnju objekata javne namene i poslovnih i stambenih višespratnica, mora nalaziti i glavni projekat zaštite od požara.

- Nažalost, mnogi investitori traže nekog ko će im uraditi elaborat zaštite od požara kada je objekat već izgrađen i naravno, čovek koji treba da uradi taj dokumenat, hvata se za glavu. Vrlo je bitno da se specijalisti za zaštitu od požara zovu na samom startu, jer se u crtežima vrlo lako potezom gumice popravljaju stvari, a na samom početko može se lako dogovoriti i sa arhitektama i građevincima. Ako se ne uradi projekat zaštite od požara, kako treba u samom startu, njegova izrada kasnije poskupljuje ugradnju sistema zaštite od požara za jednu trećinu - iznosi Vidaković.

On kaže da investitori uvek pokušavaju da uštede pare na zaštiti od požara. Investitori, međutim, koji se dolaze iz razvijenih zemlja Evrope, prema oceni profesora, primenjuju lokalne propise a ne prihvataju naše, što opet dovodi do dugih rasprava.

Uprkos tome, kako napominje naš sagovornik, što se svi projekti u republičkoj i gradskoj inspekcijskoj službi usaglašavaju, da bi se dobila dozvola za gradnju javnih objekata i stambenih višespranica, dešava se da oni, kada budu izgrađeni, ne dobiju upotrebnu dozvolu zato što nisu ispoštovali sve što je zacrtano u overenim projektima.

Izmišljanje fasada

Da li je tačno, kao što se može čuti, da ima takvih fasada koje mogu lako da se zapale?

- Tačno je, ima i toga. Naime, sada su počele da se prave takozvane demit fasade i svako izmišlja po neki sistem, tako da vi na kraju ne možete da ustanovite šta se nalazi na toj fasadi. Gledao sam fasade koje su napravljene od stiropora koji je posle toga samo prekrečen, što nije dozvoljeno - odgovara Vidaković.

"Uloga fasada na širenje požara" tema je o kojoj je prof. dr Milovan Vidaković govorio u Vrnjačkoj Banji na savetovanju o novim tehnologijama u građevinarstvu, koje je organizovao Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije.

- Sada se u svetu ubrzano u akreditovanim laboratorijama ispituju nove verzije fasada. Na savetovanju u Vrnjačkoj Banji prikazan je film iz jedne od najvećih laboratorija u Engleskoj, BRE (LPS). Ona je u velikoj hali laboratorije napravila nosač na koji se vešaju fasade i ispituju da li prenose požar. Kod nas nema ispitivanja fasada, ali kada uđemo u Evropsku uniju, moraćemo da imamo akreditovanu laboratoriju za to, kao i za ispitivanje svih onih elemenata koje mi pravimo. Pre toga ćemo najpre morati da usaglasimo standarde sa Evropom. Mi u ovom trenutku imamo samo jednu laboratoriju, to je Institut za ispitivanje materijala, IMS u Beogradu, koja ima ograničene mogućnosti ispitivanja. Ja sam u IMS-u ispitao požarnu zavesu, koja se nalazi u pozorištu NIS-ove zgrade u Novom Sadu i odvaja publiku od bine i to je do sada, koliko ja znam, jedina ispitana požarna zavesa u Srbiji otporna jedan čas na požar. U drugim pozorištima zavese nisu uvek testirane u akreditovanoj laboratoriji. Te zavese su teške i po 20 tona, jer su od čelika ili od metala, a mi ne znamo njihovu stvarnu požarnu otpornost - priča Vidaković.

U Vrnjačkoj Banji je bilo reči i o tome kako arhitekte i građevinci da spreče da se požar kreće preko fasade sa sprata na sprat. Do sada se smatralo da je odstojanje od jedan metar parapeta, između prozora na spratu, dovoljno da vatra ne preskoči sa sprata na sprat. Međutim, kako kaže naš sagovornik, laboratorijska ispitivanja su pokazala da to niji jedini uslov. Širenje požara po fasadi zavisi od termodinamike razvoja požara u prostoriji.

- Požar u Radničkom univerzitetu u Novom Sadu je flagrantan obrnut primer, slučaj za ispitivanje. On se zapalio na osmom spratu i onda je požar silazio dole, to se nigde u svetu nije desilo, to smo mi izmislili. Sada smo naučili lekciju. Nije bila u pitanju fasada, već kablovi - zaključio je prof. dr Milovan Vidaković.

JASMINKA BUDNIĆ, INSTITUT ZA BEZBEDNOST

Projektanti neuki u zaštiti od požara

Mi smo suočeni sa situacijom da se u realnom životu malo pažnje polaže preventivnoj zaštiti od požara već u fazi projektovanja objekata, naročito onih za javne namene, i samim tim se sukobljavamo sa događajima koje smo mogli većim delom preventivno izbeći. Mislim da je osnovni problem što projektanti nedovoljno poznaju propise o zaštiti od požara. Postoji stručni ispiti iz zaštite od požara, koji se sastoji od šest ispita, međutim, projektanti nisu obavezni da ih polažu i malo je njih koji se mogu pohvaliti da su ih položili - kaže za eMnaKvadrat Jasminka Budnić iz Instituta za bezbednost IBS u Novom Sadu, diplomirani građevinski inženjer, koja ima licencu Inžinjerske komore Srbije kao odgovorni projektant građevinskih konstrukcija objekata visokogradnje.

Naša sagovornica ističe i da za poslednjih desetak godina koliko radi kao inžinjer statičar, nije naišla ni na jedan projekat objekta za javne namene u kojem bi se na osnovu požarnog opterećenja vršio proračun opšte konstrukcije.

- Kod nas je to još prilično nerešeno zakonskom regulativom. Samim tim je i tehnička kontrola projektne dokumentacije prilično površna, pogotovo što se kod nas se sve više insistira na brzini da se nešto odradi. I, naravno, tu kontrolu projektne dokumentacije rade ljudi koji takođe nemaju obavezu da imaju stručni ispit iz zaštite od požara - napominje Budnićeva.

Pored tih preventivnih uslova za sprečavanje požara, koji se mogu rešiti na papiru, "imamo veliki problem materijala koji se ugrađuju, posebno kod industrijskih objekata čije se čelične konstrukcije oblažu raznim uvoznim panelima". Za graničnu ekološku inspekciju koja kontroliše uvozni građevinski materijal, pre svega je važno da on nije radioaktivan, a praktično ih ne interesuju njegove mehaničke i tehničke karakteristike, pa samim tim ni to da li je lako zapaljiv. S druge strane, investitorima je skupo da dodatno proveravaju materijal kojima grade objekte, iako je to moguće uraditi, kako navodi Jasminka Budnić u beogradskom Institutu za ispitivanje materijala IMS, koji ima saradnju i sa laboratorijama u Sloveniji i Hrvatskoj.

- IMS ima dovoljno kompetentne stručnjake koji su upoznati sa evropskim normativima i koji mogu reći da li atesti uvezenog građevinskog materijala odgovaraju našim standardima, odnosno kvalitetu koji se traži u određenim projektima. Nažalost, većina investitora izbegava da kontroliše uvezeni građevinski materijal ili proverava njegove ateste, a uvoznici često ni ne obezbede dokaz o kvalitetu materijala koji prodaju, što je jako veliki problem - smatra Jasminka Budnić.

FASADE SA ATESTOM

Trimoterm vatrootporni paneli

U nedostatku propisa o obaveznom testiranju fasada na otpornost od vatre, arhitekti i građevinari sami odlučuju i snose rizik pri kupovini materijala za podizanje javnih i stambenih objekata. Poznavaoci ponude panela za fasade na našem tržištu preporučuju svakom zainteresovanom kupcu da najpre proveri da li su ti građevinski materijali testirani u za to akreditovanim laboratorijama. Ima, međutim, i onih investitora koji, samo da bi gradili jeftino (a prodavali skupo) ne obraćaju pažnju na to da li su paneli provereni i da li ih prati tehnička dokumentacija koja merodavno potvrđuje da su izrađeni prema domaćim i svetskim standardima.

Na srpskom tržištu jedan od najpoznatijih proizvođača vatrootpornih panela za fasade, je Trimo inženjering d.o.o. Beograd. Ovo preduzeće poseduje sve potrebne ateste za primenu proizvodnog programa slovenačke kompanije Trimo, koja posluje u u više od 40 država sveta. Trimo inženjering poseduje i licencu da projektuje i gradi objekte po Trimo sistemu, a svi njegovi proizvodi zadovoljavaju i postojeće domaće i evropske standarde.

Vatrootporni paneli Trimoterm koriste se za različite vrste spoljnih fasadnih obloga, unutrašnjih pregradnih zidova i plafona u objektima za razonodu, kao i u komercijalnim, industrijskim, higijenskim i drugim objektima, a pogodni su za upotrebu u prehrambenoj i hemijskoj industriji. Naročito su pogodni za izgradnju kod koje se zahtevaju vrlo visoki standardi otpornosti na vatru, redukcije zvuka i termoizolacije.

- Ovi profili sastavljeni su od dva profilisana, pocinkovana i obojena metalna lima i konstruktivne izolacije od nezapaljive višeslojne mineralne vune klase A1 (JUS ISO 1182). Sva tri sloja su povezana i čine složeni element – objašnjavaju u Trimo inženjeringu.

Od 1987. godine do danas Trimo paneli otporni na vatru instalirani su širom Evrope, od Francuske do Sibira, od Norveške do Grčke i preko Afrike, srednjeg Istoka do Kine i Japana i dobro su poznati investitorima kao što su Rigips, Nestlé, Mercedes Benz, BMW, VW, Ford,

Ikea,... kojima su instalirani. Spisak referenci je izuzetno dug, a u Srbiji panelima Trimo, obloženo je niz objekata na Novom Beogradu, kao što su Poslovni centar Ušće, Merkator, Idea Extra, Immo Centar i drugi, zatim megamarket i Pivara Rodić MB u Novom Sadu, Iveco centar u Zemunu u drugi.

piše: Zora Mijatović

poziv na pretplatu na www.stanart.co.yu