Obveznice dobar posao i za državu i za građane - Za veću prodaju državnih hartija potrebna bolja reklama

Građani Srbije nisu baš potrčali da kupe štedne obveznice koje je krajem prošle godine emitovala Republika Srbija.

Podaci Uprave za javni dug Srbije govore da su od ponuđenih obveznica vrednih 80 mil EUR, građani Srbije pokupovali te vrednosne papire za 17,5 mil EUR. Dinarske obveznice su ponuđene u vrednosti od 12 milijardi dinara, a prodato ih je za 195,7 miliona.

Razloge relativno slabijeg interesovanja treba tražiti pre svega u tome što su te mogućnosti uvećanja prihoda građanima slabije poznate, te u činjenici da je odgovarajuća marketinška kampanja koja je trebalo da promoviše obveznice izostala.

Novca za kupovinu državnih obveznica koje su nuđene u dinarima, ali i nominovano u evrima, i te kako je bilo. Štednja građana Srbije samo u bankama premašuje 9 mlrd EUR.

Za pomenute vrednosne hartije ponuđene su primamljive kamate: za dinarske, s rokom dospeća od dve godine, kamata je bila 4%, godinu više 4,5%, za pet godina 5,25 i za deceniju čekanja 6,25. Kod evra je za iste rokove to 1%, pa 1,75, zatim 2,50 i nakon deset godina četiri procenta. Sve kamate su na godišnjem nivou.

Podaci Uprave za javni dug govore da je najviše kupljeno dinarskih obvzenica s rokom dospeća od pet godina i uz kamatu od 5,25% godišnje – za 82 miliona dinara, dok je onih decenijskih, uz godišnju kamatu od 6,25%, prodato za 76 miliona dinara.

Kod evroobveznica najtraženije su bile one s kamatom od četiri odsto i rokom dospeća od deset godina. Prodato ih je za 10,6 mil EUR, a prate ih petogodišnje obveznice gde je prihod od 2,5% - kupljeno ih je u vrednosti od 3,26 mil EUR.

Najtraženije su bile obveznice s rokom dospeća od deset godina u evrima, a u dinarima one koje se isplaćuju posle pet godina.

O tome zašto štediše i drugi koji imaju slobodnih sredstava nisu požurili u poslovne jedinice Poštanske štedionice da kupe obveznice Branislav Jorgić iz Brokerske kuće Jorgić kaže da "naši ljudi još uvek nemaju naviku da kupuju hartije od vrednosti i na taj način sebi obezbede prihod od novca kojim raspolažu".

– Osim toga, nisu ni dovoljno obrazovani i malo znaju o mogućnostima koje obveznice nude. Izvesno je da bi suma prodatih obveznica bila veća da je to propraćeno odgovarajućom marketinškom kampanjom, bar onako jakom kakva je bila kod igre Uzmi račun i pobedi. Čak su nadležni mogli naparaviti i malu igru pa da izvučeni dobiju kamate u celosti i pre roka dospeća obveznica, ali nisu...

Jorgić smatra da je dobro što je emitovanje državnih obveznica počelo jer je to način da građani steknu kulturu kupovine i štednje ulaganjem u državne hartije.

– Pre sedam-osam godina država se zaduživala uz kamatu od 7-8% na godišnjem niovu. Već tada je mogla ponuditi obveznice građanima. Dug se mora platiti, a novac bi ostao u Srbiji – kaže Jorgić.

Nadležni će verovatno analizirati ovaj nastup na domaćem finansijskom tržištu, prostora za popravku ima. Sledeći krug verovatno će doneti bolje rezultate.

Može novac i pre roka

Kupci obveznica mogu novac podići i pre roka dospeća, ali tada dobijaju manju sumu nego da su dočekali svoj datum. Kod obvzenica u domaćoj valuti tada se dobija od 2,75 do 5%. Za obveznice nominovane u evrima to je između 0,25 i 2,5 procenta, sve zavisi od toga koliko je kupac čekao. Da li bi se više postiglo da kod nas postoji sekundarno tržište gde bi se obveznicama moglo trgovati, teško je reći.