Naučnici koji su se vratili u Srbiju
Komentari
Ilustracija (Foto: wavebreakmedia/shutterstock.com)
Jakša je doktorirao 2015. na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Zatim se prijavio na oglas u Francuskoj, odakle su ga pozvali na razgovor, kojem je, kaže, prisustvovalo nekoliko šefova iz različitih institucija i jedan od njih mu je ponudio posao. Tako je Jakša Vučičević od oktobra 2015. do oktobra 2017. radio u institutu CEA sakle, najvećoj naučnoj instituciji u Francuskoj za atomsku energiju i alternativne izvore energije. CEA sakle ima svoje departmane u nekoliko gradova u Francuskoj, a Jakša je bio u centru udaljenom tridesetak kilometara od Pariza. Kakav je to naučni centar govori podatak da u njegovih 400 zgrada radi 6.000 istraživača, na površini "koja se pešice ne može preći".
Zašto se dr Jakša Vučičević već posle dve godine vratio iz Pariza u Beograd? Najviše zato što su se mladom naučniku i njegovoj supruzi u Francuskoj rodili blizanci.
- Procenili smo da nas dvoje sa dvoje dece tamo teško možemo da funkcionišemo. Zato ćemo biti ovde bar dok deca ne odrastu i ne nauče jezik, a i da ih čuvaju babe i dede. Mogao sam ili da tražim da radim u nekoj drugoj grupi u Parizu, da idem u Njujork, ili možda u Beč, gde u jednom institutu rade slične stvari - ističe Jakša.
Vučičević je doktorirao na temi u vezi sa "jako korelisanim elektronima", a i u Francuskoj i ovde u Srbiji bavi se superprovodnicima. Kaže da je krajnji cilj njegovih istraživanja otkriće materijala koji je superprovodan na sobnoj temperaturi. Superprovodni materijali zasada postoje na temperaturama od minus 130–140 stepeni Celzijusovih, a on i još nekoliko istraživača u Srbiji, i ko zna koliko njih u svetu, rade na tome da to bude sobna temperatura. Otkriće superprovodnika na sobnoj temperaturi donelo bi revoluciju u energetici, jer npr. dalekovodi ne bi imali gubitke u energiji, a napravili bi verovatno i neviđene promene u proizvodnji računarskih komponenti, mobilnih telefona itd. To bi imalo i neverovatnu primenu u saobraćaju, s raznoraznim "letećim vozovima".
Jakši nije žao što je napustio Pariz i vratio se u Beograd, jer, kako objašnjava, i ovde za njegov rad postoje uslovi.
- Imamo neophodne računarske resurse i to je za nas najbitnije. Dok sam bio ovde na doktorskim studijama dosta smo radili s Vladimirom Dobrosavljevićem, našim stručnjakom, redovnim profesorom na Floridi, dobitnikom godišnje nagrade na fiziku Marko Jarić. S njim smo razmenjivali poruke, organizovali skajp mitinge, a on je i dolazio povremeno ovde. Nismo, dakle, ograničeni ni na koji način, mada kod nas sve to ide malo sporije nego u velikim centrima - objašnjava Jakša Vučičević.
Ovaj mladi naučnik primećuje i da u zemunski institut dolaze mnogi stručnjaci visokih profila iz sveta, sarađuju s našim istraživačima. I prosečna naučnička plata u zemunskom institutu u odnosu na prosečnu platu u Srbiji je, kaže, veća, a u Parizu je plata postdok istraživača manja nego prosečna plata u tom gradu!
- Ja sam sa suprugom zbog toga čak primao socijalnu pomoć. Ali, i ta moja plata je bila toliko veća od ove ovde da smo finansijski bolje prolazili - kaže sagovornik Politike.
Otkud to da su naučnici u Francuskoj slabo plaćeni? Verovatno zato što ih je mnogo. Ali država onda njima ostavlja prostor da se sami izbore za dodatno finansiranje.
I Aleksandru Alorić objašnjava da, za razliku od kolega kojima je za posao potrebna skupa oprema njoj, koja se bavi teorijskim modelima, "treba samo papir, olovka i kompjuter, što ima i u Srbiji".
Ona kaže da se u našoj javnosti obično pominju neki socijalni aspekti kao razlozi zašto naši naučnici odlaze u razvijene zemlje, ali ona smatra da je za nauku važna mobilnost, što nema veze s tim da li je neko iz Srbije ili SAD. Naučnici iz razvijenih zemalja odlaze u druge zemlje da bi videli kako njihove kolege rade.
- Na Kings koledžu sam bila student doktorskih studija, saradnik u nastavi i istraživač. Tamo sam na jednom mestu, a to je karakteristično za gradove poput Pariza i Londona, bila blizu hiljade naučnika, od kojih su mnogi stručni za oblast kojom se i ja bavim i s kojima mogu lakše da se konsultujem nego kad sam u Beogradu - kaže Aleksandra, ali i objašnjava da nikome nije potrebno da bude u stalnoj komunikaciji.
Tagovi:
CEA sakle institut
Kings koledž
superprovodnici
superprovodni materijal
Jakša Vučičević
Aleksandra Adorić
Vladimir Dobrosavljević
naučnici
odlazak naučnika iz Srbije
odliv mozgova
povratak naučnika u Srbiju
mladi naučnici
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.