Šta može sve da se uradi sa otpadnim gumama?

Iako je Evropska unija 2003. godine donela propis po kome odlaganje otpadnih guma nije dozvoljeno u prirodi i na komunalnim deponijama, u Srbiji, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, trenutno ima više od 50.000 tona automobilskih guma. Ovaj, po životnu sredinu opasan, otpad završava na komunalnim deponijama, zelenim površinama, u koritima reka, na periferiji urbanih sredina i u blizini industrijskih zona.

Po rečima profesora Slobodana Markovića, sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije, koji se bavi upravljanjem i spaljivanjem čvrstog i opasnog otpada, odlaganje upotrebljenih automobilskih guma na deponije opasno ugrožava zdravlje i bezbednost ljudi.

Šta može sve da se uradi sa otpadnim gumama?

Marković podseća da se otpadne gume mogu reciklirati, što je i najbolje rešenje, pošto u ovom procesu ne nastaju štetne materije. Otpadne gume se mogu koristiti za izradu veštačke trave i podloge za sportsko igralište i kao podloga za puteve. Reciklaža otpadnih guma je i način da se zaradi novac, istovremeno odstrani sva dosadašnja i buduća količina otpadnih guma, poveća bezbednost i zdravlje ljudi.

Trenutno, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, u Srbiji se reciklažom bave samo firme: "Eco recycling" iz Novog Sada i "Nova guma" iz Rume. Cementara "Holcim Srbija" Popovac koristi otpadne gume kao alternativno gorivo.

Marković, međutim, nije pristalica spaljivanja upotrebljenih guma koje se lože u cementarama.

- Mada stručnjaci iz naše cementne industrije ističu da je upotreba guma kao energenta ekološki ispravna, u razvijenim zemljama se sve više okreću reciklaži, odnosno pravljenju gumenih granulata od starih guma - kaže Marković.

On dodaje da spaljivanje guma više nije u trendu u razvijenim zemljama.

Primera radi, ističe ovaj profesor, 1992. godine u 12 država EU 65% upotrebljenih guma odlagalo se na deponije, a samo 35% zbrinjavalo se na drugi način. Deset godina kasnije, u 2002. situacija se potpuno promenila. U 15 država EU 65% upotrebljenih guma se recikliralo, a 35% završavalo je na deponijama.

Inače, reciklažom od gume dobija se 60% gumenog granulata, 35% čelične žice i pet 5 % platna bez štetnog uticaja na životnu sredinu.

Anđelka Mihajlov, predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije "Ambasadori životne sredine", podseća na Bazelsku konvenciju koja je precizirala tehnička uputstva za otpadne gume.

"Predložena su dva rešenja", objašnjava ona. Jedno rešenje je da se upotrebljene gume recikliraju, a drugo da se spaljuju u cementarama i koriste kao gorivo za proizvodnju cementa. Ali, cementare, ističe ona, treba da obave sve neophodne tehničke pripreme, da ugrade filtere za prečišćavanje vazduha i postave merne stanice za kontrolu vazduha.

Mihajlov napominje da je uz zahtev cementara za spaljivanje otpadnih guma potrebno sačiniti u studiju o proceni uticaja spaljivanja na životnu sredinu.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, potvrđuje da je problem otpadnih guma prisutan u našoj zemlji kao i u svim evropskim.

Rešenje ovog problema biće regulisano pravilnikom o upravljanju otpadnim gumama koji je u izradi, a njegovo donošenje se očekuje ubrzo po donošenju zakona o upravljanju otpadom, koji je, po njegovim rečima, u skupštinskoj proceduri.