Koliko su u Srbiji dostupni evropski fondovi za pokretanje biznisa?

Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi gde su početnici u biznisu radi kreditiranja upućeni uglavnom na banke. Država i pojedini fondovi obezbeđuju sredstva za pokretanje posla, ali to nije dovoljno kako bi se zaposlile socijalno ranjive kategorije. Evropska unija je za socijalno preduzetništvo spremila nekoliko stotina miliona evra, ali očekuju da se donese i novi zakon kako bi taj novac bio dostupniji.

Milica Bainović je zahvaljujući konkursu Ideje za bolje sutra osvojila nagradu od 40.000 EUR, jer je u ruralnoj oblasti organizovala 20 pletilja koje pletu i za izvoz. Dobar bankarski klijent je redak resurs, pa su se banke potrudile da obuče Milicu, kako bi bila još uspešnija.

- Već imamo ugovore za poslove i za sledeću godinu, i to je svakako jedna tačka o kojoj sada razgovaramo - navodi Bainović.

Milica je dobila mentorsku podršku "tri dobre vile", što je često više od samog novca.

- Mi smo mobilisali naše zaposlene iz različitih oblasti da se priključe ovom projektu i da pomognu našim korisnicima, ne samo da unaprede svoje poslovanje, nego da daju sve od sebe da ono ostane održivo i na duge staze - navodi Jasna Uzelac, mentorka Ideje za bolje sutra.

Jasna Kukić iz UniCredit banke kaže da se mentorstvom omogućava bolja komunikacija sa dobavljačima, dok mentorka Sonja Dakić ističe da su one tu da bi pomogle da se novac pravilno investira.

- Mi smo tu da bi novac bio pravilno investiran, da svoj posao postavi sigurno, da bude održiv, i da napravi plasman na inostrano tržište - navodi Dakić.

Banke ne mogu da kreditiraju socijalno preduzetništvo, ali to mogu nedepozitne finansijske institucije koje daju garanciju klijentima i odobravaju im pozajmice, dok banke pružaju samo formalne usluge koje naplaćuju ne snoseći rizik.

- Takvim poslovanjem ostvaruje se socijalna komponenta, jer se smanjuje nezaposlenost. Naši klijenti su, pored ostalih, i ona lica koja su izgubila posao, ali žele da se ostvare u nekom privatnom biznisu. U periodu od tri do pet godina većina naših klijenata se dovoljno osposobi da može da aplicira i za bankarske kredite - navodi Milenko Trebinjac iz Agroinvest fonda.

Evropska unija obrće oko 5 mlrd EUR u svojim fondovima za mikrokreditiranje i socijalno preduzetništvo. To se pokazalo kao dobra praksa, jer ih korisnici socijalnih kredita daleko bolje vraćaju od klasičnih bankarskih klijenata.

- Nismo nikakva konkurencija bankama. Dakle, pomažemo da socijalno ranjive kategorije budu vidljive i pomažemo im da ostvare ideju i da imaju slobodu da rade, dok su sredstva donatorska i ona se uvećavaju. Od Srbije očekujemo samo bolji institucionalni okvir, kako bi taj novac bio investiran - navodi Horhe Pedro Ramirez, predsednik Mikrofinansijke insitucije EU.