Recikleri u Srbiji predlažu uvođenje depozitnog sistema

Dok se u Evropskoj uniji reciklira oko 60% otpada, u Srbiji čak 95% komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi. Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja, pa predlažu uvođenje depozitnog sistema, odnosno kaucije za staklene i plastične boce i limenke.

Iako je u Srbiji donošenjem seta zelenih zakona 2009. godine primenjeno načelo "zagađivač plaća" i uspostavljen pravni okvir za razvoj sistema upravljanja otpadom, građani često, ili nemaju mogućnost ili ne žele da odvajaju otpad iz domaćinstva za reciklažu. Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke, tekstil, postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno.

Mesečno se iz Beograda na deponiju Vinča donese oko 50.000 tona komunalnog otpada, a odatle takozvani neformalni sakupljači odvajaju sve što može da se reciklira.

- Imamo ljude tamo koji razdvajaju sekundarne sirovine. Oni izdvoje oko 300 tona PET ambalaže samo na Vinči, što nije normalno, jer bi PET trebalo da bude izdvojen pre. Širićemo mrežu što podzemnih, što nadzemnih kontejnera, za tekstil, staklo, i delićemo mnogo više kanti domaćinstvima - ističe Mihajlo Janjić iz Gradske čistoće Beograd.

U Norveškoj na primer, gde postoji depozitni sistem, sav ambalažni otpad se sakuplja i prerađuje, a ono što ostane koristi se kao energent.

- Već desetinama godina se ne bacaju flaše i limenke od koka kole i slično, već se predaju u prodavnicama, ubacuju u automat koji ih skenira i onda dobijate novac na kasi - kaže profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Biljana Fredriksen.

Uvođenje depozitnog sistema, koji postoji u deset zemalja u Evropi, recikleri u Srbiji vide kao najefikasniji način da boce i limenke više ne završavaju u prirodi.

- Depozitni sistem je najsličniji sistemu kaucije koji postoji pri kupovini pivskih boca i podrazumeva da vi kao potrošač date depozit, povratnu naknadu u nekoj vrednosti koju zatim dobijate nazad u trgovini kada vratite ambalažu koju ste iskoristili, i u tom smislu potrošači su zainteresovani da se uključe u sakupljanje jer imaju finansijski interes - objašnjava predsednik Srpske asocijacije ambalažnog otpada, Kristina Cvejanov.

Finansijski interes bi našla i privreda, jer se samo za uvoz starog stakla godišnje izdvaja 10 mil EUR, a isto toliko i za uvoz starog papira.