Ana Luković, komercijalni direktor "Multicon inženjeringa" Ja ne radim stvari u kojima ne mogu biti najbolja

(Ana Luković)

- Mislim da svakog od nas formira porodica iz koje potičemo. Sve ostalo je nadgradnja i sticaj srećnih ili nesrećnih okolnosti. Što se tih okolnosti u mom životu tiče, do sada je bilo mnogo više ovih prvih, a kad je porodica u pitanju, tu sam zaista imala sreće – naglašava na početku razgovora sa urednicima eKapije Ana Luković, komercijalni direktor "Multicon inženjeringa".

Moj mali, veliki tim iz detinjstva

- Kada se rodite i odrastete u malom gradu, kao ja, možda su vam mnoge prednosti velegrada uskraćene, ali zato imate zagarantovano mirno i srećno detinjstvo. Kao verovatno sve ćerke, i ja sam bila tatina mezimica, a to sam ostala do dana današnjeg. Dugo sam bila jedinica, a onda u kratkom periodu dobila dva brata. Ne mogu reći da sam bila oduševljena, nekako su pretili da zauzmu moje centralno mesto pod suncem. A onda sam shvatila da je to suluda borba sa vetrenjačama i da je bolje da se što pre naviknem na njih. Kao najstarija, i naravno najjača, odlučila sam se za princip - diktature. Dobre su to bile godine, baš sve je bilo po mome. A onda su momci porasli i ojačali, pa je demokratija naprasno ušla u našu kuću – "ženski lukavo" je izjavila naša sagovornica.

- Moglo bi se reći da sam tih dana počela da pokazujem prve menadžerske sposobnosti. Tada su se potvrdile teorije da treba imati cilj i tim koji treba da te odvede ka uspehu. A na tom putu, treba ubediti sve članove tima da je to ustvari zajednički cilj, koji, kada ga postignemo, donosi zadovoljstvo za sve nas i užitak u blagodetima postignutog. Sa godinama, taj moj tim je samo rastao, a ciljevi postajali teži, a time smo stvarali još veći izazov. Malo se šalim, ali sa zadovoljstvom naglašavam - taj mali tim iz detinjstva ostao je moje veliko životno uporište. Bez obzira na to što moja braća žive u Nišu, gde studiraju, vezanost je sve veća i veća, i nijedan uspeh nije potpun bez njih, i nijedan problem nerešiv - kada smo zajedno.

Policijsko iskustvo

- Ne mislim da sam surovi karijerista, ali oduvek sam nekako bila najbolja u svemu što radim. Nije neskromno, ja jednostavno ne radim stvari u kojima nisam dobra. Uvek sam bila najbolji đak. Vukovac i u osnovnoj školi i u gimnaziji. Mislim da samo jedne godine nisam bila đak generacije. U vreme kada su krenuli studentski protesti u Beogradu, ja sam odlučila da treba da organizujem proteste u svojoj gimnaziji. Direktor, koji nam je bio i kućni prijatelj, pokušao je da me urazumi da vratim đake u školu, ali bezuspešno. Uglavnom, završila sam u policiji sa grupom drugova iz "organizaciong odbora". Roditelji su morali da dođu po nas, i mislila sam da ako to preživim, neće više biti nepremostivih problema u životu. Od mame sam dobila takve pedagoške batine, da ih i danas pamtim. Naravno da smo i sutradan zvono dočekali van školske ograde.

Žurke na "Mašincu"

Oduvek sam bila sklona prirodnim naukama. Osvajala brojne medalje na matematičkim takmičenjima, tako da je tehnički fakultet bio logičan izbor. Zašto mašinstvo, ni danas ne znam. Verovatno bih isto tako u roku završila i građevinu, elektrotehniku ili tehnologiju. Ali, u vreme kada sam ja upisivala fakultet, najbolje žurke su se organizovale na Mašincu, a živelo se za "mašinijade". Još kao apsolvent počela sam da radim kao stručni saradnik na katedri za teoriju mehanizama i mašina. Međutim, posle godinu dana rada na fakultetu, shvatila sam da naučni rad nije dovoljno dinamičan za mene.

"Beoinox"

Kao pripravnik počela sam da radim u "Beoinoxu", privatnoj firmi koja se bavila proizvodnjom i montažom opreme u prehrambenoj industriji. Vrlo brzo počela sam samostalno da vodim montaže.

To je vrlo zanimljiv posao, jer sve inženjerske probleme rešavaš u trenu, na licu mesta. Moraš da improvizuješ vrlo često, donosiš brzo odluke, nema vremena za savetovanje sa starijim i iskusnijim. Mislim da sam na tom poslu najbrže sazrela. Na žalost, terenski posao montaže je fizički vrlo naporan, i ne baš preterano zdrav, pa sam pogledala oko sebe i razimislila šta ja, ustvari, želim da radim. U ovoj firmi, mislila sam tada, nije bilo baš puno prostora za napredovanje, a pošto je firma radila i distribuciju nemačke opreme "Westfalia", ispostavilo se da mi komercijala uopšte ne ide loše, i to je diktiralo moj dalji put.

"Trimo inženjering"

Dve godine radila sam kao izvršni direktor "Trimo inženjeringa", firme koja se bavi izradom i montažom čeličnih konstrukcija i krovnih i fasadnih panela. Bilo je lepo iskustvo raditi u internacionalnoj kompaniji, kroz koju se upoznaju različite kulture, ljudi i načini rada - od Engleske do Turske, od Španije do Rusije.

"Multicon inženjering"

A onda sam shvatila da mi je potrebno da malo proširim sliku, kada je građevinarstvo u pitanju. Shvatila sam da me interesuje i građevinska faza pre postavljanja stubova, i ona posle pokrivanja kuće. Sa firmom "Multicon inženjering" sam se srela na projektu EXPO XXI hale na Novom Beogradu. Bila je to "ljubav na prvi pogled" – mlada firma koja pokriva ceo proces građevinarstva. Sve su faze bile tu - od pronalaženja lokacije, pribavljanja potrebnih dozvola za gradnju, preko projektovanja i izgradnje samog objekta, pa sve do, možda najvažne karike u lancu - upotrebne dozvole. Posle nepune tri godine, koliko sam deo ovog tima, mislim da je izbor bio pravi ! U međuvremenu, "Multicon" je pet puta povećao broj zaposlenih, isto toliko i promet. Otvorene su ćerke firme u Hrvatskoj i Crnoj Gori, predstavnistvo u Moskvi....

Sve više investitora nas bira za strateške partnere. Rastemo zajedno. Napomenuću samo da za hrvatski trgovinski lanac "Pevec" gradimo prodajni centar u Krnjači od 40.000 m2, a već imamo ugovor o strateškoj saradnji za sledećin 10 objekata koje će ovaj investitor izgraditi u Srbiji i Makedoniji.

Ili izraelska Plaza Centers, sa kojom smo počeli saradnju na tržnom centru u Kragujevcu od 70.000 m2 i već posle par meseci smo potpisali ugovor za još jedan centar koji ova kompanija gradi u Beogradu, ovog puta od 90.000 m2.

Sa arhitektom evropskog glasa Borisom Podrekom (profesor Štutgarskog univerziteta i član SANU-a) radimo na kompleksu hotela i poslovne zgrade u Bloku 11a, kao i na projektu novog Muzeja nauke i tehnike na Dorćolu. Kazahstanska banka, sa kojom smo realizovali projekat hale EXPO XXI i "Holiday Inn" hotela na Trećem bulevaru, poverila nam je saradnju na projektima 15 hotela koje ce ova banka izgraditi širom Rusije! Trenutno radimo na projekima ovih hotela u Tuli, Volgogradu, Kazanju, Krasnodaru i Omsku.

Atmosfera u firmi

Polovinu svog života provodimo na poslu i izuzetno je bitno da tu budemo zadovoljni. Ako posao shvatimo kao zabavu i izazov, prilazimo mu pozitivno i tada su vrhunski rezultati neizostavni. U "Multiconu" smo svi ponosni na pozitivnu atmosferu. Uz druženje i smeh, lakše se prebrode i svakidašnji poslovni problemi. Menadžment prepoznaje dobre inovativne ideje mladih ljudi i sa zadovoljstvom ih implementira u poslovanje. Neprekidno ulažemo u usavršavanje kadrova i mislim da je to ključ uspeha. Okružiti se stručnim mladim ljudima, ulagati u njih i dopustiti im da energiju i ideje ugrade u posao. To je ono što nas odvaja od sličnih "igrača" na tržištu, i bez lažne skromnosti mogu reći da smo jedina privatna firma na ovim prostorima koja može pružiti pun servis investitorima na polju real estate-a.