(Biznis)Tomas Remer, generalni direktor kompanije "Bayer" Srbija - bespoštedna borba za tržište lekova

(Tomas Remer)

Srpsko farmaceutsko tržište još uvek kontrolišu interesne grupe i lokalne kompanije, a Ministarstvo zdravlja i državni zdravstveni fond bi trebalo da pojačaju saradnju sa stranim kompanijama koje posluju na srpskom tržištu i spreče pojavu monopola, kaže u intervjuu za Biznis Tomas Remer, generalni direktor "Bayer" d.o.o Srbija i direktor odeljenja "Bayer Material Science" za Jugoistočnu Evropu.

Remer ističe da Srbija ima najveći potencijal na Balkanu za strane ulagače, ali da još mora da radi na jačanju zakonskih regulativa i izgradnji infrastrukture.

Koji deo grupe beleži najveći profit, a koji najmanji i zbog čega?

- "Bayer" poslovne aktivnosti grupisane su u tri segmenta: "Bayer Health Care" ili farmaceutski deo "Bayer Crop Science" u sferi agronomije i "Bayer Material Science", koji se bavi materijalima novih generacija. Sva tri segmenta "Bayer" doprinela su našem portfoliju i rastu prodaje od 10%. U okviru našeg portfolija, "Bayer Crop Science" je definitivno kometa sa najvećim rastom i profitabilnošću u 2008. Visoke cene poljoprivrednih proizvoda nastavljaju da utiču na povećanje investicija u inovativna sredstva za zaštitu bilja i semena, koje proizvodi "Bayer Crop Science". "Bayer Health Care" je takođe nastavio uspešan rast uz dodatnu snagu dobijenu iz integracije sa kompanijom "Schering AG". Oko jedne trećine ukupnog prometa, koju čini uglavnom segment "Bayer Material Science", dosta zavisi od tekuće faze ekonomskog ciklusa. Porast cena energije i sirovina, a uz to, ekonomski rast na globalnom nivou, dodatno je usporio ukupni promet "Bayer", ali bez obzira na to, optimista sam i verujem da ćemo u okviru segmenta BMS uspeti da napravimo zadovoljavajuće rezultate u odnosu na troškove kapitala, te ćemo kao grupa uspeti da dostignemo ambiciozan cilj u rastu bruto zarade od 22%.

Danas, dve godine nakon spajanja "Bayer" sa farmaceutskom kompanijom "Schering AG", ovaj poslovni poduhvat pokazao se uspešnim. Kako ste uspeli u tome? Kako se spajanje sa "Šeringom" odrazilo na poslovanje "Bayer" u Nemačkoj, a kako u Srbiji?

- U 2006. godini je postalo očigledno da je "Bayer" najzad prevazišao fazu stagnacije u farmaceutskoj industriji i da poseduje jedan od najvrednijih planova za dalja istraživanja u ovoj industriji. "Bayer" je bio na strateškom raskršću i preuzimanje "Schering AG" zato predstavlja najvažniji poslovni potez "Bayer" u njegovoj dosadašnjoj istoriji. To je značajno ojačalo naš portfolio i svrstalo nas među deset glavnih specijalističkih kompanija u svetu. Sada smo lideri u oblasti tzv. imidžing dijagnostike i zaštite zdravlja žena, dok istovremeno igramo važnu ulogu u oblasti kardiologije i onkologije. Sve je ovo bilo moguće zahvaljujući osavremenjivanju proizvodnje, gde smo morali da donesemo neke vrlo teške odluke koje se tiču razvoja obećavajućih, novih molekula. Isto tako, morali smo da reorganizujemo strateške poslovne jedinice, što nam je omogućilo da se fokusiramo samo na bitna područja.

Svaki uspeh ima svoju cenu, a naša je bila ta što smo morali da otpustimo 5.000 zaposlenih uglavnom na suvišnim administrativnim funkcijama. Ipak, smatram da je „Bajer" iz ovog procesa izašao jači nego ikad i siguran sam da će se rezultati reorganizacije ogledati u našim budućim uspesima. Integracija sa "Schering AG" biće završena rekordnom brzinom, do kraja ove godine. Prevazišli smo naš zajednički cilj od 700 mil EUR profita godišnje za više od 10%. Najveći izazov je svakako bio kako izabrati i zadržati prave ljude u kompaniji. Zbog toga smo sproveli rigoroznu i objektivnu selekciju, nakon čega smo poslove dodelili ljudima sa najvećim potencijalom, nezavisno od toga da li su pre toga radili u "Schering AG" ili u "Bayer". U Srbiji se zapravo uopšte nismo suočili sa otpuštanjem zaposlenih, već smo kombinovali resurse da još brže postignemo svoj rast na ovom tržištu. U 2008. godini smo čak zaposlili više ljudi nego što su zapošljavali "Bayer" i "Schering AG" u vreme kad su bile odvojene kompanije.

Kako komentarišete trenutno stanje u farmaceutskoj industriji u Srbiji?

- Farmaceutska industrija u Srbiji trenutno se razvija i jača zahvaljujući ulasku vodećih svetskih kompanija na srpsko tržište. Ipak, farmaceutsku industriju ovde još kontrolišu lokalne kompanije. Podeljena je na nekoliko interesnih grupa i dosta je neorganizovana. "Bayer" je zbog toga bio jedna od nekoliko kompanija koje su osnovale Asocijaciju farmaceutskih kompanija (INOVIA) i trenutno radimo na unapređenju odnosa sa državnim institucijama. Saradnja sa institucijama kao što su Ministarstvo zdravlja i Zdravstveni fond još nije na zadovoljavajućem nivou i zahteva unapređenje, tako da je jačanje ove saradnje jedan od naših glavnih zadataka, jer je naš primarni cilj dobrobit pacijenata.

Kako se "Bayer" korporativna pravila uklapaju sa lokalnim zakonodavstvom u Srbiji? U pravnom i u ekonomskom smislu?

- Nema nikakve dileme kad je reč o poštovanju zakona i zakonskih odredbi, propisanih od strane države u kojoj poslujemo, i o poštovanju poslovne politike same kompanije. Stalnim treninzima, kojima naše zaposlene edukujemo kako da poštujući kompanijska pravila poštuju i zakonske regulative, želimo da povećamo mogućnosti za dalja poslovanja. Insistiramo i na poštovanju etičkih kodeksa. Oni važe za sve, uključujući i naše distributere i nabavljače.

Kako ste zadovoljni profitom "Bayer" ostvarenim u Srbiji kada ga uporedite sa drugim zemljama u regionu?

- "Bayer" Srbija ima jedan od najviših obrta u regionu. Jedino su Slovenija i Rumunija ispred Srbije, ako uzmemo u obzir čitavu prodaju sva tri segmenta. Ove godine Srbija je prestigla Bugarsku i Hrvatsku. Za to su zaslužna sva tri "Bayer" odeljka, mada liderska pozicija pripada "Bayer Crop Science". Nadam se da će država da ispuni obećanja koja je dala, jer od toga umnogome zavisi i dalje poslovanje i naši dobri poslovni rezultati u Srbiji. Pre svega očekujem više profesionalnosti kada su u pitanju privatizacija obradivog zemljišta i razvoj zdravstvenog sektora. Na naš poslovni uspeh odraziće se i veći priliv stranih investicija u auto-moto i elektronskoj industriji.

Šta su dobre, a šta loše strane našeg tržišta sa aspekta stranih kompanija koje posluju u Srbiji?

- Srbija je veoma atraktivna zemlja za strane investitore. Sve više kompanija je zainteresovano da ulaže u obradivu zemlju, najviše u Vojvodini, i primetan je porast interesovanja stranih industrija za Srbiju. Kvalitetan kadar, jak društveni priraštaj i trgovinski sporazum koji imate sa Rusijom prednosti su Srbije, dok je najveća prepreka za strane investicije politička nestabilnost. Mnogo direktnih stranih investicija, koje odlaze u Rumuniju ili Bugarsku, moglo bi imati bolji efekat u Srbiji, jer zbog svog geografskog položaja Srbija ima potencijal da postane sedište industrijske proizvodnje na Balkanu. Međutim, veliki problem je nedovoljno razvijena železnička i drumska infrastruktura, kao i dugački redovi na graničnim prelazima.

Da li je prednost Srbije niža cena radne snage? Da li "Bayer" razmišlja o grinfild ulaganjima ovde?

- Uz svo dužno poštovanje, moram da kažem da su Srbija i zemlje u okruženju još uvek mala tržišta da bismo ovde otvarali proizvodnju. "Bayer" svoju proizvodnju locira tamo gde su ogromna svetska tržišta, ali s obzirom na devizu "Nikad ne reci nikad", "Bayer" Srbija nastavlja da bude ambasador Srbije u svetu i, ko zna, možda jednog dana napravimo fabriku i u Srbiji.

Kada je reč o nižoj ceni rada, mislim da su jačanje dinara i poskupljenje cene rada bazirane na inflaciji učinili da Srbija izgubi komparativnu prednost po tom pitanju. Postoje neke države članice EU, gde je cena rada trenutno niža, ali ne vidim zašto bi komparativna prednost Srbije bila u tome. Imate mnogo obrazovanih i dobrih radnika ovde. Visoko kvalitetna proizvodnja, usluge i logistika su vaše prednosti.

Poziv na pretplatu na BIZNIS na www.biznisnovine.com