Završetak studije o potencijalima digitalizacije u regionu do aprila 2018.

Studija o potencijalima digitalne transformacije na zapadnom Balkanu, koju su u okviru WB6+ inicijative pokrenule kompanije koje posluju u regionu, biće predstavljena najkasnije do aprila 2018. godine, najavljeno je na skupu o digitalnoj ekonomiji u Beogradu.

Studija, na kojoj rade kompanije Telenor, Deutsche Telekom, Telekom Austrija, SAP i Ernst and Young u saradnji sa privrednim komorama regiona, Ekonomskim institutom iz Zagreba i Univerzitetom iz Graca, trebalo bi da omogući brže povezivanje informacija, ljudi i stvari, odnosno mašina, kako bi se unapredila privreda regiona i povećala njena konkurentnost na svetskom tržištu, istaknuto je na današnjem skupu.

Direktor strategije i planiranja u tehnici u Telenoru Pjer Vučković kazao je da će se studija baviti potencijalom digitalne transformacije, pre svega na polju telekomunikacija, a potom i u oblastima logistike, poljoprivrede, digitalnog poslovanja i obrazovanja.

Vučković je rekao da će studija obuhvatiti nove servise koji će biti u vezi sa novim poslovnim modelima.

- Digitalizacija je postala deo naše svakodnevice i donosi razvoj novih tehnologija. Predviđanja kažu da će 5G imati primenu u bezbednoj vožnji vozila bez vozača, robota kojima će se upravljati na daljinu, kao i u pametnim domovima. Zbog toga operateri već sada planiraju infrastrukturu za budućnost - kazao je on navodeći da se početak komercijalnog korišćenja može očekivati od 2020. godine.

Kako je istakao, digitalizacija će omogućiti unapređene kanale komunikacije građana i države, ali i otvaranje novih radnih mesta, jer će integrisati prednosti koje razvijaju različite industrije.

Prema njegovim rečima, jedna od prvih stvari koja bi trebalo da se uradi u regionalnom povezivanju je definisanje uslova prekograničnog prenosa podataka.

Predstavnica Privredne komore Srbije Jelena Jovanović istakla je da digitalna transformacija treba dodatno da osnaži domaće IT kompanije i omogući da njihovi proizvodi koji se sada uglavnom izvoze, počnu da se koriste i u Srbiji.

Prema njenim rečima, domaće tržište IT usluga godišnje vredi 80 mil EUR, ali je izvoz već dostigao oko 700 mil EUR, što znači da se proizvod "domaće pameti" koristi gotovo deset puta više u inostranstvu, što, kako je istakla, mora da se promeni.

Jovanović je ocenila da je jedna od najvećih prepreka za digitalnu ekonomiju obrazovni sistem, koji nije usklađen sa brzinom promena u IT sektoru.

Profesor Univerziteta Union Nikola Tesla Petar Kočović kazao je da Evropi trenutno nedostaje 1,3 miliona IT stručnjaka.

On je ukazao i da će u budućnosti mladi o IT tehnologiji i digitalizaciji mnogo više učiti od ljudi iz prakse, odnosno privrede.

Na skupu je rečeno i da je procenjena vrednost globalne digitalne ekonomije 2015. bila oko dva biliona dolara, sa više od 380 miliona korisnika koji su naručivali robu i usluge preko interneta.

Navedeno je i da se prema proceni EU do 2030. godine oko 65% trenutne dečje populacije neće baviti zanimanjima koja su sada poznata, već će zarađivati na poslovima koji su u vezi sa IT sektorom i digitalizacijom, a koja tek treba da se definišu.