Od finansija, transporta, maloprodaje do zdravstvene zaštite - Koliki su potencijali blockchain tehnologije?

Tako je nedavno objavljena informacija da su se Erste Grupa, Banka Montreala, banka Caixa i Komercbank pridružile inicijativi koju su kompanije UBS i IBM pokrenule 2016. godine, kako bi izgradile novu svetsku trgovinsku platformu zasnovanu na blockchain tehnologiji. Platforma Batavia će eliminisati neophodnost rukovanja i upoređivanja dokumenata, dozvoljavajući kupcima, prodavcima i njihovim bankama da izvršavaju transakcije sa visokim stepenom efikasnosti i transparentnosti.

Nova platforma je izgrađena kako bi omogućila otvoren pristup organizacijama svih veličina bilo gde u svetu, i može podržati trgovinske finansije u transakcijama kroz sve načine trgovine, bilo da se dobra prevoze vazduhom, kopnom ili morem. Pet banaka i IBM se u razvoju konsultuju sa stručnjacima iz transportne industrije, kao i sa klijentima banaka, kako bi osigurali da je platforma fleksibilna za klijente i da može biti komercijalizovana. Batavia će omogućiti stranama koje učestvuju u transakciji da prate napredak svoje pošiljke, od njenog napuštanja skladišta, preko utovara na avion, kamion ili brod, do stizanja na mesto isporuke, uz automatske postepene isplate prilikom svakog koraka u procesu. Prve pilot transakcije preko Batavie očekuju se početkom 2018. godine.

Kompanija Microsoft je u avgustu ove godine najavila CocoFramework, jedinstvenu inovaciju čiji je cilj da unapredi usvajanje blockchain tehnologija u poslovanju. Protokol ovih tehnologija zahteva komplikovan razvoj aplikacija i konfiguracije infrastruktura kako bi se ispunile operativne i sigurnosne potrebe preduzeća.

CocoFramework pojednostavljuje te procese i nakon integrisanja sa blockchain protokolima, odgovara na ključne potrebe u komercijalnoj upotrebi, poput velike brzine prenosa, distribuiranja upravljanja i poverljivosti podataka. Obezbeđivanjem ovih fundamentalnih karakteristika otvara se sveobuhvatnija upotreba blockchain tehnologija u svakodnevnom životu – kao što su finansijske usluge, zdravstvena zaštita ili maloprodaja – što dodatno ističe potencijal ove tehnologije da digitalno transformiše poslovanje.

Mališa Pušonja, R&D Engineer koji se aktivno bavim razvojem ove tehnologije, u razgovoru za eKapiju objašnjava da se blockchain najlakše shvata kada je jasan problem koji se njime rešava.

- Po mom mišljenju glavni problem, čije je ona tehnološko rešenje, je sigurnost u verodostojnost neke informacije bez centralnog autoriteta. Odnosno, blockchain manje ili više uspešno "napada" problem centralizacije, prvenstveno novca, ali u suštini bilo kog asset-a. Tačnije, bilo čega čiji rezultat može biti transakcija (npr. glasanje), tako što decentralizuje saglasnost, tj. konsenzus, oko nečega i prebacuje loptu na mnogo igrača koji se oko verodostojnosti/validnosti transakcije dogovaraju algoritamski.

Objašnjavajući kovanicu reči blockchain, naš sagovornik je dao slikovit primer:

- Ana je poslala 10 dinara Milici, i da taj sistem ima svoju prvu transakciju koja se nekada u istoriji desila, a posle nje drugu i tako redom, onda možemo da uvedemo koncept bloka. Blok je, uprošćeno, nekoliko transakcija stavljenih u zajedničku "kutiju". Svaki novi blok transakcija pokazuje na prethodni blok i tako redom, dobijamo lanac blokova, drugim rečima blockchain.

Pušonja kaže da su kriptovalute najpoznatija primena blockchaina.

- Generalno, zasada finansijski aspekt blockchaina jedini ima uspešnu primenu, na primer Ripple je dobar pokazatelj toga. Bitcoin je naravno neizbežan primer kao prva kriptovaluta. Takvo je sadašnje stanje i to je dokaz da blockchain služi nečemu konkretnom, odnosno da nije samo ideja.

Paralelno, postoji tendencija da se blockchain primeni u mnogim drugim sferama. Na primer, Hyperledger inicijativa sa svojim rešenjima najviše rešava problem lanca snabdevanja. Ethereum rešava aplikacije kao sto je Facebook, kroz svoj koncept decentralizovanih aplikacija i organizacija. Filecoin se bavi decentralizovanim skladištenjem podataka. IOTA rešava pitanje IoT pomoću blockchaina.

- Ne mogu reći sa sigurnošću, ali istražujući razna rešenja, mislim da ne postoji sfera koju blockchain ne pokušava da uradi na drugačiji, bolji način. Svi ovi pokušaji menjanja stanja stvari su u fazi validacije i videćemo da li će oni ili neka druga rešenja biti masovno korišćena. Blockchain je na ispitu u narednim godinama.

Iako ima pojedinaca koji se već dugo bave blockchain-om u raznim aspektima, sama zajednica u Srbiji, u pravom smislu te reči, je tek u začetku. Ipak, postoje pokušaji da se oforme radne grupe, održavaju seminari, meetup-i, druženja vezana za blockchain driven ekosistem.

- Jedan od tih pokušaja je i Blockemon, meetup sa idejom da okupi pre svega ljude zainteresovane da grade rešenja koristeći i blockchain tehnologije. Ipak, gledajući procentualno, domaća Blockchain zajednica u odnosu na druge zemlje ne samo u regionu već svetu, je na dosta dobrom nivou. Ne bih da nabrajam, ali postoji nekoliko sada već velikih firmi. GameCredits ima uspešne blockchain proizvode. Konkretno, u njihovom slučaju nije samo reč o gaming industriji već i o mnogo drugih SaaS blockchain proizvoda, i dosta dobro posećenih konferencija koje su se desile ove godine – navodi naš sagovornik.

Kao kvalitetne primere, on ističe i firmu Devana Labs. Ona je svojim projektom Lemon Email, decentralizovanim/blockchain email servisom i ljudima koji su se tu okupili, bila pionir u alternativnim primenama blockchain tehnologije i rasadnik kako samog blockchain talenta, a tako i ideja za blockchain.

Naš sagovornik kaže da je budućnost ove tehnologije teško predvideti, jer se mišljenja drastično razlikuju. Raspon predikcija je od toga da je blockchain klasična prevara (tu se najčešće blockchain poistovećuje sa kriptovalutama), preko toga da nikada neće ispuniti potencijal koji svi vide, pa sve do toga da će revolucionizovati sam internet i sve na njemu na isti način na koji je internet revolucionizovao svet.

- Ja sam po prirodi čovek koji misli da je u proseku srednje rešenje tačno rešenje, da se tako izrazim. To bi u slučaju blockchaina značilo da će neke stvari drastično promeniti, neke će biti malo promenjene (najverovatnije posredno), a neke će ostati iste. Tako da za mene nije glavno pitanje da li će blockchain zaista nešto promeniti i koliko, već sam siguran da hoće, samo se pitam koje su to stvari koje će se drastično promeniti.