Kraljevski letnjikovac nadomak Smedereva - Rajsko vino iz vinograda Obrenovića

Na najlepšoj uzbrdici nadomak Smedereva, sa koje pogled puca na Dunav i Banat, ali i nepregledne redove čokota kraljevske vinove loze, nalazi se jedan od najlepših letnjikovaca dinastije Obrenović. Imanje na kom se nalazi vila i vinogradi koji su nekad pripadali dinastiji Obrenović, a sada državi, ima 36 hektara, od čega je 17 pod vinogradima. Još od 1830. godine s ovog imanja prodaje se jedno od najkvalitetnijih belih vina.

Mesto na kome su se odmarali kneževski parovi Miloš i Ljubica, Mihailo i Julija i kraljevski parovi Milan i Natalija, Aleksandar i Draga Obrenović. Imanje je 1829. godine kupio knez Miloš Obrenović od izvesnog Turčina, Muhameda. Oko skromnog jednospratnog letnjikovca sa salonom i drugim zgradama je park, prirodni rezervat za divljač, a knez je ispred vile svojevremeno posadio oko 2.000 čokota vinove loze. Pravi dvorski život u letnjikovcu ustanovljen je za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. Tu je kraljevski par priređivao zabave za poznate umetnike i književnike, između ostalog i Milana Rakića, Lazu Kostića, Milovana Glišića. U vili se i danas nalazi sto Milana Rakića na kojem je pisao pesme.

Po ulasku u vilu prvo na šta nailazite je prostorija za društvene igre, gde je kralj Milan Obrenović voleo da igra šah i karte sa prijateljima, među kojima je bilo i evropskih vladara. To je ogromna prostorija, visokih plafona sa francuskim prozorima zahvaljujući kojima je odlično osvetljena, pa se na zidu lepo vide portreti Obrenovića - Natalije, Milana, Aleksandra i Drage. Osim pozlaćenih, izrezbarenih stolica koje su odlično očuvane i malenih stočića za kartanje, najjači utisak ostavljaju velike mehaničke orgulje. Njih su patrijarhu Rajačiću poklonili vladari sa bečkog dvora, da bi ih on kasnije prosledio Obrenovićima. One odavno ne rade. Pre nekoliko godina doveden je majstor iz Zagreba. Ali je, po svemu sudeći, on bio preskup, pa se vratio kući neobavljena posla, kaže Mikan Obradović domaćin vile.
Iz sobe za igru ulazi se u sobu za balove, koja je slična prethodnoj, opremljena samo garniturom za sedenje.

- Balovi su počinjali „srbijankom“, nastavljalo se valcerom, pa kolom kraljice Natalije - objašnjava Obradović.

Najupečatljivija prostorija u letnjikovcu je radni kabinet kralja Milana. Njega krasi persijski tepih od 500. 000 čvorova kamilje dlake, star tri veka. Neprocenjive je vrednosti, a „proputovao“ je ceo svet.

- Ne zna se tačno kad, ali njega su najverovatnije Nemci uzeli i prodali. Sva sreća, pa se na jednoj aukciji u Francuskoj našao naš slikar Paja Jovanović, koji je tepih otkupio i vratio u vilu - priča naš domaćin.

Tepih izgleda kao da je nov. Kad ga gledate, čini vam se da se boje prelivaju. Kažu da su ovi tepisi sve bolji kako vreme odmiče i što se više gaze.

U kabinetu se nalazi i čudesni tabernakl, „putujući“ kovčeg za dokumentaciju sa 72 fioke, od kojih se polovina ne vidi jer je vešto ukomponovana u njega i skrivena. Prozore kabineta prekrivaju draperije, inače ručni rad, stare 160 godina, koje je na poklon dobila kraljica Natalija.

Sa plafona visi veličanstven luster, od čuvenog murano stakla.

Do Milanovog kabineta nalazi se spavaća soba kraljice Natalije. Skromno nameštena soba, u kojoj se nalazi i njen toaletni stočić i dve ruske ikone. Na jednoj je sveti Nikola, inače slava Obrenovića.

Nakon razvoda kraljevskog para Milana i Natalije, sve je pripalo Nataliji i ona je 1897. angažovala čuvenog dvorskog arhitektu Jovana Ilkića da preuredi vilu. Tako su joj dozidane dve ugaone kule, načinjeni drveni balkoni, drveno izrezbareno stepenište i filigranski urađeni drveni ukrasi.

Posle ubistva kraljevskog para, Aleksandra i Drage, 1903. godine, letnjikovac s vinogradom i srebrni pribor za stotinu osoba sa kraljičinim inicijalima i grbom dinastije Natalija je dala na korišćenje ličnom prijatelju, pukovniku Antoniju Oreškoviću, načelniku štaba drinske vojske u srpsko-turskom ratu. Posle Drugog svetskog rata letnjikovac je prešao u vlasništvo Izvršnog veća SFRJ. Potpuno izolovan, postao je tajanstvena kuća nedostupna javnosti. Sve do 1945. godine u njega nije kročila noga „običnih smrtnika“. Renoviran je 1961. godine, pred Samit nesvrstanih, kad je izgubio drvene ukrase. Tada je uređena i seoska kuća s apartmanima za potrebe vlade. Danas je u vlasništvu Vlade Republike Srbije. Kompletna restauracija urađena je 1996. godine, a pre dve godine o trošku države su sređeni krov i fasada. Radilo je 55 ljudi 38 dana. Restauratori su išli čak u Švedsku da pronađu što autentičniji materijal za presvlačenje.

U vili danas žive Mikan Obradović i njegova žena Anka. Oni su vodiči svim posetiocima. Nekad je bilo zabranjeno običnim smrtnicima da uđu u vilu, ali u poslednje vreme vodiči imaju puno posla.

- Već sada imamo najave da će narednog vikenda biti preko dvadeset grupa posetilaca. Počinje i „Smederevska jesen“, pa će biti i stranaca - najavljuje Mikan.

Knez Mihailo imao ergelu konja
Vila je knez Mihailu, u vreme loših odnosa sa kneginjom Julijom, bila utočište. On je na imanju napravio i terene za golf i kriket, a imao je i malu ergelu konja. Zbog knez Mihailove ljubavi prema konjima, u Smederevu su, svake godine, za Božić i Todorovu subotu, održavane trke.

Smederevka iz kraljevskog vinograda
Smederevka se u ovom vinogorju gaji od davnina. Ona daje grožđe dobrog kvaliteta od koga se proizvodi kvalitetno stono vino prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Pored smederevke, tu su i druge kvalitetne sorte poput italijanskog rizlinga, sovinjona, semijona, traminca. Od kvalitetnih crnih sorti, u ovom vinogradu gaji se sortno grožđe game. Pošto je za grožđe, a i za vino, najbolje da se zrna sa loze skidaju ručno, to u ovom vinogradu radi 15 radnika.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista BLIC od 21.09.2008