EU je sve bliže, pripremajte se i razmišljajte kako ćete se pozicionirati, i zapamtite - Brisel je evropska prestonica lobiranja

(Boris Cizelj)

Republika Srbija trenutno u Briselu ima tri lobističke kancelarije zadužene za zastupanje političkih, ekonomskih i drugih interesa naše zemlje, kao i za olakšavanje pristupa evropskim fondovima i programima. Procentualno, kancelarija Privredne komore Srbije, agencija “Exper” i “EU Access” čine tek hiljaditi deo organizacija (!!) koje lobiraju u sedištu Evropske unije. Zhavaljujući aktivnostima tih grupa, iz budžeta Evropske unije godišnje se preraspodeli skoro 80 mlrd EUR, tj. oko 4/5 novca se vrati u zemlje članice. U složenom sistemu donošenja odluka, kakav ima Evropska unija, uticaj lobista je od neprocenjivog značaja, posebno kada se uzme u obzir njihov broj.

U Briselu, naime, lobira oko 16.500 ljudi iz ukupno 3.000 razlčitih evropskih organizacija. Najbrojniji, njih 5.000, su nacionalni predstavnici različitih evropskih asocijacija čiji broj dostiže 1.200 kancelarija.. Lobista iz 750 nevladinih organizacija je 4.000, dok 200 regionalnih i gradskih predstavništava za svoje potrebe angažuje 1.500 ljudi. U oko 500 kancelarija multinacionalnih kompanija i predstavništva zaposleno je 2.000 lica, a potrebe pravnih firmi, kojih je inače 200, zadovoljava 2.300 predstavnika. Konsultanata za Evropsku uniju je nešto manje, tačnije 1.300, a razni instituti u svojih 50 kancelarija, imaju 300 zaposlenih. Da li zbog velike konkurencije, ili savršenih uslova rada u evropskim preduzećima, tek npr. u slučaju 20 sindikalnih organizacija, čak 100 ljudi zastupa njihove interese.

Ukoliko pogledamo statistiku kada su u pitanju nove članice i zemlje kandidati za ulazak u Evropsku uniju, onda broj naših predstavnika u Briselu i nije tako mali. Broj tih kancelarija varira od jedne, koliko ih imaju Kipar, Bugarska, Slovačka ili Crna Gora, do Mađarske koja ima 7 lobističkih organizacija ili Hrvatske koju zastupa 5 organizacija. Slovenija u Briselu ima 2 kancelarije, ali su one priutne u Briselu još od 1999. godine, dakle pet godina pre nego što su postali članovi Unije.

- Često ćete čuti da je lobiranje u prestonicama zemalja članica Unije u velikoj meri političko, dok lobiranje u Briselu mora biti, i sve više jeste - analitičko. Zato je završni čin u lobiranju uvek poveren ljudima koji “imaju kilometražu”, dakle iskusnim akterima na evropskoj sceni koji tačno znaju s kim I o čemu treba razgovarati.. – kazao je Boris Cizelj, dekan Visoke poslovne škole Doba iz Maribora, na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba u hotelu Continental u Beogradu.

Cizelj, koji je inače bio prvi ambassador Slovenije u EU i vodio lobističku kancelariju slovenačke privrede u Briselu, objašnjava da je Evropska unija složen sistem u kome donošenju odluka prethode brojne procedure, i u kome je uticaj civilnog društva od izuzetnog značaja.

- Međutim, vlada predrasuda da je taj sistem isuviše birokratizovan i komplikovan. Ovo je pogrešno, jer npr. Pariz ima više vatrogasaca nego cela EU funkcionera i službenika. Naravno, potrebno je poštovati pravila i procedure. Iskusni lobisti su sa time dobro upoznati i oni svojim organizacijama obezbeđuju prilične sume I pogodnosti – kaže Cizelj.

Visoka poslovna škola DOBA prva je u Sloveniji uvela predmet “Poslovno lobiranje”, kao izborni, a prema rečima Cizelja, studenti su pokazali izuzetnu zainteresovanost za ovu novu ponudu.

- Trend lobiranja se iz Amerike, koja se smatra njegovm domovinom, proširio na evropske poslovne škole i univerzitete, te se danas sve češće uvodi kao nastavni predmet, ponekad kao samostalan, a ponekad je on u slopu izučavanja pregovaračkih tehnika i komunikacionih veština. U skladu sa time i fond literature vezane za ovu problematiku je priično obogaćen u poslednjih 10 do 15 godina- kaže dekan VPŠ Doba.

Lobiranje je , u svom izvornom značenju, uticanje na donosioce odluka, prvenstveno ekonomske prirode. Međutim, naglašava Cizelj, ono danas ima daleko širi smisao, od postizanja dobrog imidža, do lobiranja u svetu informacionih tehnologija. Koji god da je tip organizacija koje lobiraju u Briselu, njihov krajnji cilj uglavnom je dobijanje novčanih sredstava.

Deo novca iz fondova Evropske unije namenjene zemljama kandidatima mogao bi biti dostupan i Srbiji. Za dobijanje sredstava iz tih pretpristupnih fondova, o čemu je eKapija, posle razgovoau sa Dragišom Marinkovićem, nedavno pisala, potrebni su kvalitetni projekti, poznavanje procedura i poprilično - lobiranja.