Ništa od zakona o apotekarskoj delatnosti - Nacrt povučen iz procedure, struka osuđuje postupak države

Ovakav postupak države naišao je na oštru kritiku struke, pa je oko 6.800 farmaceuta okupljenih u Farmaceutskoj komori Srbiji veoma nezadovoljno odlukom države.

- Iako je zajedno sa drugim zakonima - o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju, prošao javnu raspravu, sada, nakon toliko meseci čekanja, "naš" zakon se povlači. Time su otvorena mnogobrojna pitanja o strategiji zdravstvene i farmaceutske zaštite - da li postoji i u kom pravcu ide – kaže za naš portal Svetlana Stojkov, predsednica ovog udruženja.

Ima li država jasnu strategiju po pitanju apotekarskog sektora, za eKapiju ne preciziraju u Ministarstvu zdravlja. O razlozima za povlačenje predmetnog zakona kažu da je prvobitna verzija Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti sadržala i odredbe koje su se odnosile na apotekarsku delatnost, te da je nakon sporovedene javne rasprave oba zakona i pristiglih komentara, odlučeno da se odredbe koje su bile u Nacrtu zakona o apotekarskoj delatnosti, vrate u obimu i sadržaju u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti.

- Tako se nastavilo sa redovnim procedurama i postupcima u donošenju Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kome su posebno obrađene odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost – kažu u Ministarstvu.

- Njime su planirane aktivnosti na izradi Mreže apoteka, koja će bliže urediti geografski raspored i ravnopravnu dostupnost lekova svim građanima Srbije. Planirane su organizacione jedinice apotekarskih ustanova koje će biti prvi put organizovane u sistemu zdravstvene zaštite, kao i uključivanje većeg broja farmaceutskih inspektora koji će doprineti stručnijem i kvalitetnijem radu apoteka.

Od zakona o apotekarskoj delatnosti, podsetimo, postojala su velika očekivanja. Najpre, da reši "haotičnu" situaciju u ovom sektoru. Nju u Farmaceutskoj komori Srbije karakterišu kao "tešku, kompleksnu i neodrživu". Broj apoteka u Srbiji je, ističu, nepoznat, dostupnost farmaceutske zdravstvene zaštite (FZZ) je neujednačena, cene lekova koji se propisuju na lekarski recept su neujednačene, kao i kvalitet FZZ. Usled izražene vertikalne integracije (povezivanje kompanija koje proizvode, distribuiraju na veliko i malo) i horizontalne integracije (nekoliko lanaca apoteka koji imaju više od 100 apoteka) javlja se velika koncentracija kapitala, a time raste i njegov uticaj.

- I kao član Radne grupe i predstavnik strukovne organizacije, ostala sam uskraćena za konkretne odgovore zbog čega je promenjen stav Ministarstva o potrebi za zakonom koji ima većina zemalja u okruženju - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, kao i takoreći sve zemlje EU. U Srbiji je Zakon o apotekama postojao još 1865. Tokom javne rasprave i kasnije, nije upućen niti jedan komentar o tome da zakon o aptekarskoj delatnosti ne treba da se donese, niti da se inkorporira u zdravstvenu zaštutu – kaže Stojkov.

U objašnjenju Ministarstva, dodaje naša sagovornica, vidi se da je član zakona koji se odnosio na zabranu vertikalne integracije isključen, kao i demografski i geografski pokazatelji koji su najviše uticali na pojavu nelojalne konkurencije, koncentraciju kapitala i fokusiranje na tržište i prodaju - dakle ekonomski, a ne etički i zdravstveni prerogativi, kakvi treba da dominiraju u zdravstvenoj zaštiti.

- Apostrofira se Mreža apoteka, a ne podatak da Ministarstvo zdravlja ovog trenutka ne raspolaže podatkom o broju apoteka u Srbiji, kadrovima koji rade u njima, cenama po kojima se prodaju lekovi. Kvalitet usluga i jednakosti u ostvarivanju prava na zdravtsvenu zaštitu ostaje upitan, a nakon stvaranja nejednakih uslova poslovanja državnih i privatnih apoteka, mreža državnih se gasi, pogotovu u seoskim sredinama, gde je poslovanje nerentabilno - navodi Stojkov.

Nagomilani dugovi državnih apoteka, te nelojalna konkurencija državnog i privatnog sektora, možda su i najveći kamen spoticanja u ovoj oblasti. Decenijama unazad naime, uslovi poslovanja privatnih i državnih apoteka se razlikuju - ranije su državne apoteke imale privilegiju i monopol izdavanja lekova na lekarski recept na teret sredstava obaveznog osiguranja (RFZO), dok od 2013. tu mogućnost imaju i privatne. Međutim, državne apoteke u obavezi su da sprovode nabavku lekova i medicinskih sredstava preko centralnog tendera koje raspisuje RFZO, dok privatne istu nabavku vrše fleksibilno, što dovodi do nestašice u državnim apotekama, te daljeg smanjenja prihoda.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, ukupna dugovanja apoteka na dan 30.06.2017. godine iznose 1.839.260.950,00 dinara, odnosno 15.327.175 EUR. Kao moguća rešenja za probleme državnih apoteka isticale su se tri opcije: uvođenje profesionalnog menadžmenta, davanje u zakup i javno-privatno partnerstvo. Dok raste udeo lekova koji se izdaju na recept u privatnim apotekama, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je nedavno i da je krajnji cilj države izjednačavanje privatnih i državnih apoteka. Ipak, na pitanje znači li ovo da je privatizacija državnih apoteka najrealnija opcija za rešenje problema nagomilanih dugova, u Ministarstvu ne daju odgovor. Struka sa druge strane ističe da nisu uočili nijedno postupanje u pravcu sistemskog rešenja ili unapređenja farmaceutske zdravstvene zaštite, pa ni izjednačavanje privatnog i državnog sektora.

- Ono što ne želimo jesu sporadična rešenja, koja trenutno samoinicijativno sprovode pojedine lokalne samouprave. Nama treba sistemsko rešenje, po svim pitanjima, uključujući i pitanje dugovanja državnih apoteka. Moram da napomenem da su dugovanja apoteka velika, ali da ipak predstvaljaju jednu petinu ukupnih dugovanja zdravstvenih ustanova - navodi Stojkov.

Kako će sve ovo uticati na krajnje korisnike? U ovom udruženju ističu da kvalitet i bezbednost farmaceutskih usluga i procesa, odnosno snabdevanja stanovništva lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava, nisu obezbeđeni na adekvatan način.

- Usled postojanja prevelikog broja apoteka, njihova konkurentnost prestaje da se zasniva na kvalitetu farmaceutske usluge, već isključivo na tržišnim principima, pri čemu se jasna distinkcija između "lekova i medicinskih sredstava" i "robe široke potrošnje" u potpunosti izgubila – ističe Stojkov.

Ovome dodatno doprinosi i Pravilnik o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apotekama iz maja 2017, a o kome se takođe vode polemike. Njime je omogućeno da se u apotekama između ostalog prodaju i kišobrani, deterdženti, prašak za veš, čarape, donji veš, toalet papir, čime se, ističe struka, skraćuje vreme farmaceuta posvećeno pacijentu, a proširuje asortiman za prodaju, kako bi se ostvarili profitni ciljevi kompanije.

Registar apoteka do kraja godine

O tome koliko apoteka posluje u Srbiji ne postoji zvanična statistika, pa je Farmaceutska komora Srbije započela formiranje Registra apoteka. Zasad je obrađeno oko 80% podataka, a dalja obrada je u toku. Očekivanja Komore su da će do kraja godine biti formiran registar, koji će staviti na raspolagnje Ministarstvu zdravlja.

Raste udeo lekova koji se izdaju kod privatnika

Po podacima RFZO, na dan 18.8.2017. godine ta ustanova imala je potpisan ugovor o izdavanju lekova na recept sa 2.401 privatnom apotekom.

U Farmaceutskoj komori navode da raste i finansijski udeo lekova koji se izdaju u privatnim apotekama, kao i da je za poslednjih 15 meseci on povećan za 20%.

- S tim u vezi, postavlja se pitanje opravdanosti daljeg sprovođenja javnih nabavki isključivo za državne apoteke. To pitanje se postavlja posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da se već 6 državnih apotekarskih ustanova nalazi u blokadi, da od ukupno 35, njih 23 imaju određena dugovanja prema dobavljačima, pa je normalno očekivati dalji rast finansijskog udela lekova koji se izdaju u privatnim apotekama do kraja godine, čak i do 70% - navode naši sagovornici.

Osim nelojalne konkurencije između privatnih i državnih apoteka koju je, navode u Farmaceutskoj komori dozvolila država, izvajaju se još dva tipa: najpre nelojalna konkurencija između veledrogerija koje su potpisnici ugovora sa RFZO, kao snabdevači na veliko, a istovremeno imaju i apoteke koje izdaju lekove na recept, te se u nekim slučajevima (deficitarni lekovi) javlja diskriminacija u snabdevanju sopstvenih i drugih apoteka. Treći vid nelojalne konkurencije, prema navodima ovog udruženja, jeste ona između lanaca apoteka i samostalnih apoteka. Razlog je očigledan - uticaj kapitala, a efekti: svakodnevno zatvaranje malih, samostalnih apoteka čiji je vlasnik farmaceut i širenje lanaca.