Milijardu evra minimalno ulaganje u NIS - kako pregovarati i ne pokloniti naftnu industriju Rusima

Čvrst stav ruskog "Gazproma" o tome da ne žele da povećaju sumu za kupovinu domaće naftne kompanije, sada već vodi ka zaključku da će NIS biti prodat po ranije ugovorenoj, ali znatno nižoj ceni od 2,2 mlrd EUR. Ipak, postoje delovi sporazuma o kojima se još može pregovarati, pa tako Srbija nikako ne sme da odustane od svojih nalazišta nafte, investiranja prvenstveno u istraživanja i proizvodnju, kao i od prolaska magistrale gasovoda "Južni tok" kroz našu teritoriju.

Stručnjaci smatraju da je najpre potrebno pregovarati o visini investicija jer 500 mil EUR na koje se strateški partner obavezao nije dovoljna suma.

- Mi imamo dokument o programu ostvarivanja strategije naftne privrede. Tu stoji da su nam potrebne minimalne investicije od milijardu pa do 1,4 mlrd EUR. U tom smislu nam je potrebno povećanje investicija, a takođe se mora pregovarati o njihovoj dinamici i u šta je najpre potrebno investirati - objašnjava za "Blic" stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović.

Ona ističe kako je još jedno ključno pitanje u ovom trenutku za nas domaća nafta, odnosno istraživanje i eksploatacija nafte i gasa.

- Važno je da se pregovara o domaćoj nafti jer bi nju trebalo izuzeti iz privatizacije NIS, mada ja mislim da je to sada već skoro nemoguće. Ako se ne bude postigao dogovor o tome sa Rusima, onda oni treba da se obavežu da će ulagati u nalazišta u Srbiji i Angoli. Tako je potrebno da u pregovorima tražimo bar milijardu evra za investicije - napominje ona.

Zorana Mihajlović-Milanović kaže da je sledeći korak koji bi trebalo da napravimo insistiranje u ulaganje u rafinerije.

- One moraju da budu tehnički, ekonomski i ekološki efikasne. To su ključne stvari u koje treba ulagati dok najmanje treba ulagati u trgovinu - ističe ona.

Ono što predstavlja još jedan bitan deo čitavog sporazuma sa ruskom kompanijom "Gazpromneft", a o čemu se sve više govori u javnosti, jeste prolazak kraka gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju. Tačan ishod ovog zajedničkog projekta "Gasproma" i italijanske kompanije "Eni", po kojem bi gas trebalo da ide trasom od ruskog Beregovaja ispod Crnog mora do Bugarske, i dalje preko Srbije do severne Italije, znaće se tek početkom naredne godine! Trenutno se radi studija izvodljivosti ovog toka, koja bi trebalo da bude završena u prvom kvartalu 2009. godine.

Dobar poznavalac prilika na tržištu energenata koji je želeo da ostane anoniman ističe kako je bitno da sačekamo ovu studiju izvodljivosti jer trasa još nije određena.

- Za sada se zna da je dat predlog da u ovom projektu učestvuju i Slovenija, BiH, dok bi se Hrvatska priključila na gas iz Mađarske, a ne preko nas. Ono što je bitno istaći, to je da nije realno da gasovod prođe kroz Rumuniju. Rusi ne pregovaraju sa Rumunima o tome jer Rumuni preferiraju "Nabuko" gasovod, a imaju i složene odnose sa Rusijom. Time se ne dovodi u pitanje prolazak kraka kroz Srbiju jer je ona tu samo karika u lancu - objašnjava naš sagovornik.

Zorana Milanović smatra da tek kada ta studija bude doneta možemo izvesno znati gde gasovod ulazi u našu zemlju, kao i koji je njegov kapacitet.

- Mi bi trebalo u suštini da tražimo veći kapacitet gasovoda jer kapacitet od oko 10 milijardi kubnih metara koji je pominjan nije magistralni gasovod. Mi sada imamo situaciju da nam se uzima NIS, a daje gasovod, pa bi trebalo da tražimo da taj gasovod ima bar 15 milijardi kubnih metara godišnjeg kapaciteta - priča Zorana Milanović.

Još jedna od tema u okviru ovog sporazuma bilo je i podzemno skladištenje gasa koje bi se vršilo u Banatskom Dvoru. Ruska kompanija izrazila je zainteresovanost za ulaganje u skladište.

- Gasnim sporazumom dogovoreno je da se tu skladišti oko 350 miliona kubnih metara gasa, a zna se da je kapacitet skladišta oko 600 miliona kubnih metara. Kada bi se njegovi potencijali iskoristili, Banatski dvor bi mogao da postane regionalni centar za skladištenje gasa. Čak i ako strateški partner ne bi izrazio zainteresovanost za to, mi to možemo sami da radimo u zimskim mesecima jer je najprofitabilniji posao u vezi sa gasom posedovanje skladišta - zaključuje Zorana Milanović.

Ruska štampa: "Kroz Srbiju 10 milijardi kubika gasa godišnje"

Moskovski mediji osvrnuli su se juče na planove oko izgradnje internacionalne mreže gasovoda i pored ostalog naveli da će severozapadni krak "Južnog toka", prema do sada postignutim sporazumima, iz Bugarske ići kroz Srbiju. "Južni tok" će, kako se planira, u potpunosti biti završen tokom narednih pet godina. Deo gasovoda koji treba da prođe kroz Srbiju imao bi kapacitet od približno deset milijardi kubika godišnje, što znači da gasovod ne bi bio magistralanog karaktera.

Ključne teme pregovora

Investicije

- od milijardu do 1,4 milijarde evra

- ulaganje i modernizacija rafinerija

- veći obim istraživanja i proizvodnje

Nalazista nafte

- gotovo je izvesno da će biti obuhvaćena privatizacijom

- što veći obim ulaganja u nalazišta u Srbiji i Angoli

Gasovod južni tok

- insistirati na magistralnom karakteru gasovoda (kapacitet 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a ne 10 kako je predviđeno)

- ulaganje u podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru (kapacitet 600 miliona kubnih metara gasa, a ne 350 kako je dogovoreno)

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista od 9.09.2008.