(Bankar) Darko Hajduković, menadžer Londonske berze za međunarodne kompanije - Čekamo srpske akcije

(Darko Hajduković)

Na Londonskoj berzi je listirano oko 50 kompanija iz oblasti telekomunikacija i to bi svakako bilo odgovarajuće mesto i za Telekom Srbije

Kompanije iz Srbije mogu se listirati na Londonskoj berzi bez obzira na to da li se njihovim akcijama trguje na Beogradskoj berzi. Nije bitna ni veličina, već kvalitet i spremnost kompanije da primeni međunarodne standarde.

Izlazak na londonsko tržište otvara pristup međunarodnom kapitalu za finansiranje velikih razvojnih projekata.

Za srpsko tržište idealni investitori su investicione banke, osiguravajuća društva i investicioni fondovi

Vlasnici pojedinih srpskih kompanija već mesecima najavljuju da će se njihove akcije uskoro naći na Londonskoj berzi.

I koliko god na prvi pogled to nekima izgledalo nerealno, istina je da i Londonska berza sa nestrpljenjem očekuje prve akcije srpskih kompanija, potvrdio je Darko Hajduković, menadžer Londonske berze za međunarodne kompanije u ekskluzivnom intervjuu za Bankar. Pri tome, njegova reč ima posebnu specifičnu težinu, jer je Hajduković na Londonskoj berzi zadužen za kontakt sa investicionom bankama i pravnim savetnicima koji rade sa internacionalnim kompanijama na primarnim tržištima Londonske berze.

Njegov tim, kroz blisku saradnju sa britanskom vladom i drugim finansijskim regulatorima, pomaže da se oblikuje politika Londonske berze prema međunarodnim kompanijama, a radi i na stvaranju novih finansijskih instrumenata, sa ciljem da se održi i poboljša globalna konkurentnost Londonske berze.

Govoreći o izgledima srpskih kompanija na Londonskoj berzi, Hajduković podseća da se na glavnom tržištu u Londonu već 12 godina kotiraju tri hrvatske kompanije, Pliva, INA i Hrvatski Telekom. Sve tri su privukle veliko interesovanje investitora i imale su uspešne inicijalne javne ponude (IPO), a kod nekih je interesovanje za kupovinu bilo veće od broja izdatih akcija. Takav slučaj je sa naftnom kompanijom INA, za čije akcije je prilikom inicijalnog listiranja vladalo osam puta veće interesovanje londonskih investitora nego što je bilo ponuđenih akcija, navodi Hajduković.

On ističe i da je na AIM-u, tržištu za kompanije u razvoju, prisutna još jedna kompanija koja primarno posluje u Hrvatskoj – Cubus Lux. To je primer jedne male kompanije koja je tražila pristup međunarodnim tržištima i koja je postigla značajan uspeh, naglašava Hajduković, iznoseći uverenje da njihovim putem uskoro mogu krenuti i neke kompanije iz Srbije.

Londonska berza je do sada imala inicijalne javne ponude (IPO) iz svih zemalja u regionu, osim Srbije, Bosne i Crne Gore, a nedavno je potpredsednik srpske vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da očekuje da će se već naredne godine akcije Telekoma Srbije naći na Londonskoj berzi. Da li je to realno i izvodljivo?

Darko Hajduković: Zaista ne bismo mogli da govorimo o pojedinačnim kompanijama, posebno ukoliko će kompanija, koja se priprema za IPO na glavnom tržištu (Main Market), prvo aplicirati kod Agencije za listing- UKLA. U svakom slučaju, Londonska berza svakako bi bila odgovarajuće mesto za jednu takvu kompaniju. Investitori iz Londona imaju globalni fokus i na našim berzanskim tržištima nalaze se kompanije iz cele jugoistočne Evrope.

Što se tiče Telekoma, na berzi je listirano oko 50 kompanija iz oblasti telekomunikacija, uključujući Hrvatski Telekom, a ta kompanija je izašla na Londonsku berzu prošle godine. Telekomunikacije su, dakle, sektor sa kojim su londonski investitori veoma dobro upoznati.

Postoji li u Srbiji još kompanija koje bi bile interesantne za Londonsku berzu i možete li da navedete koje bi od njih bile tamo rado viđene?

D. Hajduković: Ne možemo da navedemo nijednu kompaniju posebno, ali je sigurno to da je srpska privreda doživela veliki rast, dok međunarodne standarde uveliko primenjuju i regulatori i same kompanije, što privlači strane investitore. Takođe smatram da je broj kompanija koje teže svetskom tržištu porastao u sektoru telekomunikacija, nekretnina i trgovine. Prisustvo srodnih kompanija na Londonskoj berzi, sa kojima se mogu porediti u pogledu trgovanja na berzi, kao i prilikom prvog predstavljanja investitorima, može dodatno doprineti njihovim globalnim aspiracijama.

Kakve uslove mora da ispunjava kompanija koja želi da se njenim akcijama trguje na Londonskoj berzi? Postoji li granica, u smislu tržišne kapitalizacije, ispod koje neka kompanija ne može da dođe na Londonsku berzu?

D. Hajduković: Londonska berza nudi izbor načina na koji se kompanije mogu listirati u zavisnosti od zahteva kompanije. Na našem glavnom tržištu (Main Market) nalaze se neke od najvećih i najeminentnijih svetskih firmi. Trgovina na tom tržištu, putem upisa običnih akcija ili upisa globalnih potvrda depozitara, posebih hartija od vrednosti koje predstavljaju akcije na međunarodnom tržištu, omogućuje kompaniji pristup najvećem broju investicionih fondova i omogućava značajnu likvidnost.

Postoji nekoliko osnovnih uslova za listiranje na glavnom tržištu. Najmanje 25 odsto akcija kompanije mora biti u javnom vlasništvu, zatim je potrebno da kompanija poseduje tri godine iskustva u poslovanju, a njen prospekt mora da autorizuje UKLA. Britansko načelo korporativnog upravljanja nije obavezujuće, naročito ne za međunarodne kompanije, ali usvajanje što više međunarodnih standarda, uključujući Kombinovani kodeks o korporativnom upravljanju, može pomoći u zadobijanju poverenja investitora i povećanju vrednosti kompanije.

Za kompanije u razvoju postoji AIM, koje je najuspešnije globalno međunarodno tržište akcijskog kapitala, čija je regulatorna struktura posebno izgrađena da zadovolji potrebe kompanija koje se razvijaju. Na njemu ne postoji minimalna tržišna kapitalizacija, a kompanija može biti potpuno nova. Jedinstvena karakteristika AIM-a je da se od kompanija zahteva da angažuju eksternog savetnika, “nomada”, u svakom trenutku. “Nomad” mora da obezbedi spremnost kompanija za tržište. „Nomad” konstantno sarađuje sa kompanijom i pruža savetodavne usluge, što doprinosi efikasnijem funkcionisanju kompanija male i srednje veličine.

Takođe postoji i tržište za profesionalne hartije od vrednosti (Professional Securities Market), berzansko tržište za kompanije koje žele da trguju akcijama ili dugovnim instrumentima na Londonskoj berzi, ako žele dodatnu fleksibilnost, na primer mogućnost da prave izveštaje po lokalnim računovodstvenim standardima. Istovremeno, tržište za specijalizovane fondove (Specialist Fund Market) je tržište koje je usmereno na posebne specijalizovane investicione entitete, koji kao ciljnu grupu vide institucionalne, profesionalne i najbolje obaveštene investitore.

Dakle, Londonska berza pruža jedinstven izbor tržišta koja mogu poslužiti ciljevima svih kompanija – od onih veoma malih, do velikih multinacionalnih giganata. Nije bitna veličina kompanije kada je reč o trgovanju i listiranju na Londonskoj berzi, već kvalitet kompanije i njena spremnost da primeni međunarodne standarde.

Da li na Londonskoj berzi mogu da se kotiraju i kompanije koje nisu listirane na nacionalnim berzama, jer su neke privatne firme iz Srbije, čijim se akcijama ne trguje na Beogradskoj berzi, najavile da će zatražiti da se listiraju u Londonu?

D. Hajduković: Kompanije se mogu listirati na glavnom tržištu ili kotirati na AIM-u, na osnovu toga da li su u mogućnosti da ispune zahteve za prijem, pa stoga nije neophodno da se listiraju i na onom drugom, lokalnom tržištu. Naravno, mnoge veće kompanije su listirane na domaćim tržištima, a dolaze do međunarodnih investitora preko Londonske berze. Manje međunarodne kompanije ponekad mogu da se kotiraju samo na AIM-u, gde postoji zajednica investitora specijalizovanih za manje kompanije, za koje jednostavno ne postoji interesovanje na domaćem berzanskom tržištu.

U stvari, u slučaju dvojnog listiranja, kompanije se predstavljaju drugačijim investitorima, onima koji nužno ne postoje na njihovim nacionalnim berzanskim tržištima. Iz tog razloga ovo nije interakcija u kojoj neko dobija zato što neko drugi gubi. Listiranjem na Londonskoj berzi kompanija u suštini uvećava svoju investicionu bazu.

Sve je više kompanija iz centralne i jugoistočne Evrope čije se akcije paralelno kotiraju na nacionalnoj i na Londonskoj berzi. Šta one time dobijaju?

D. Hajduković: Dvojno listiranje na Londonskoj berzi i domaćem berzanskom tržištu je veoma popularan pristup listiranju. Moguće je da postoji značajan investicioni kapital dostupan na lokalnom tržištu i ima smisla iskoristiti takvu prednost i ponuditi otvoren pristup investitorima koji su upoznati sa profilom kompanije, a možda i sa njenim proizvodima. Izlazak na Londonsko tržište, međutim, otvara pristup međunarodnom kapitalu, koji je značajan za finansiranje velikih razvojnih projekata, a isto tako može pomoći kompaniji da poboljša svoje reference i reputaciju na svetskim tržištima. Ovo je naročito važno ukoliko takva kompanija želi da raste u međunarodnim okvirima.

Da li bi kotacija najboljih srpskih kompanija na Londonskoj berzi mogla da bude uvod u kraj Beogradske berze?

D. Hajduković: Naravno da ne! Iskazivanje spremnosti da se pridruže svojim kolegama na međunarodnim berzanskim tržištima, poput Londonske berze, jeste šansa za razvoj kompanija iz Srbije, ali i za Beogradsku berzu. To bi doprinelo uvođenju međunarodnih standarda u Srbiju i povećalo interesovanje stranih investitora za ulaganje na srpsko tržište.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs