Srpski pasoš sve zanimljiviji bogatim strancima - Do kraja 2017. u Beogradu prvi family office

Popularni program pasoša, odnosno dobijanja državljanstava kroz investicije, zemlji koja ga ima može doneti dobit od pola milijarde do nekoliko milijardi evra, pokazuju procene stručnjaka u ovoj oblasti. Uvođenje programa pasoša i rezidencija zavisi isključivo od odluke države, a sam program utiče na njenu ekonomsku moć, donoseći joj konstantne prihode tokom godine od novih državljana. Ovakav program koriste bogati pojedinci, koji se doseljavaju na destinacije koje su im pogodne za poslovanje.

Mnoge države su iz ovog razloga uvele i takozvane familly office - kancelarije u kojima pružaju i završavaju sve poslove za klijente koji požele da se nastane u njihovoj zemlji. To podrazumeva usluge u vezi sa imigracijom, dobijanjem viza i ostalih dokumenata, statusom u novoj zemlji, osnivanjem firme, knjigovodstvom, poreskim savetovanjem, nekretninama, pronalaskom škole za decu...

Srbija nema program dobijanja državljanstva kroz investicije, a zakonodavstvo kojim bi se on regulisao nije usklađeno. Ipak, do kraja 2017. godine prvi familly office mogao bi da bude otvoren u Beogradu, najavljuje za eKapiju Milan Dobrosavljević, jedan od osnivača kompanije Alpha Partners sa sedištem u Andori, koja u Beogradu ima kancelariju Belgrade Legal Consultants za pružanje ovakvih usluga.

Kako ističe naš sagovornik, prvi zvanični familly office u Srbiji planiraju da otvore u saradnji sa partnerima iz Rusije, a dok se to ne dogodi, nastaviće da pružaju usluge zainteresovanim licima na osnovu dosadašnje prakse.

- Klijentima u Srbiji Alpha Partners pruža kompletnu uslugu, sve ono što rade familly offices, u sistemima gde postoje takve organizacije. Proces traje minimum šest meseci - kaže Dobrosavljević.

Kako objašnjava, naši zakoni nisu usklađeni za dobijanje pasoša kroz investicije, jer su iz perioda kada Srbija nije bila otvorena, niti zanimljiva strancima.

(Milan Dobrosavljević) - U svojoj praksi, mi smo iz rešenja koja postoje u raznim zakonima - o strancima, državljanstvu, o zapošljavanju stranaca - izvukli procedure i probali da od toga sklopimo nešto što bi bogate pojedince privuklo da dođu u Srbiju i da im naša zemlja bude mesto gde će se nastaniti. Za razliku od zemalja koje imaju programe kojima žele da privuku bogate strance, programe rezidencije, davanja prebivališta i dobijanja državljanstva, u Srbiji ne postoji takva zvanična procedura.

Međutim, bez obzira na neuređenost procedura, interesovanje bogatih pojedinaca za Srbiju postoji, a Dobrosavljević za to navodi bar tri razloga. Najpre, nizak porez na lični prihod, koji je kod nas 15% i linearan je, tako da naša poreska rešenja pogoduju bogatašima. Drugo, postoji maksimalni iznos zarade na koji se obračunavaju doprinosi, što isto pogoduje pojedincima koji imaju velike zarade, i treće je to što Srbija nije u sistemu automatskog izveštavanja koji postoji u zemljama OECD-a. U tim zemljama naime, više nema bankarskih tajni, odnosno tajnih računa, pa poreske uprave dobijaju direktno obaveštenje da je njihov državljanin u drugoj zemlji otvorio nerezidentni račun.

- S obzirom na to da mi kasnimo u svemu, nismo ni u tom sporazumu, pa smo zanimljivi pojedincima koji žele da imaju svoju privatnost, da se ne zna koliko novca poseduju... Jedan od razloga što bi neko došao je i to što se naš pasoš trenutno rangira veoma dobro. Uz Mauricijus i Sejšele, jedna smo od tri zemlje na svetu čiji pasoš omogućava bezvizno putovanje u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, Rusiju i Kinu. Takođe, veliko je interesovanje bogatih Rusa za doseljavanje u Srbiju, a i naša kancelarija u Andori ima najviše ruskih klijenata.

Zbog ugovora o poverljivosti, Dobrosavjević ne otkriva identitet dosadašnjih kljenata u našoj zemlji.

- To su, dakle bogati pojedinci, ne firme. Ima ljudi koji su već ovde, a neki od njih su direktori velikih stranih firmi - navodi naš sagovornik, ističući da im se javljaju ljudi sa potpuno neverovatnih destinacija.

Deo ovakvih investitora, okupio se i na nedavno održanom Belgrade Wealth forumu u Beogradu, na kome je bilo više od 160 gostiju iz 20 zemalja.

Govoreći o benefitima zemalja koje imaju programe državljanstva i rezidencije, naš sagovornik ističe da se oni prvenstveno ogledaju u velikim budžetskim prihodima, koje države od toga ostvaruju.

- Direktna korist je to što novac ide u budžet, a indirektna što stranac plaća porez, zapošljava nekog, investira... Postoje pojedinci koji su vrlo zainteresovani da dobiju naše državljanstvo, a država time što nema ovakav program gubi veliki novac.

Dobrosavljević navodi da država godinama sprovodi neadekvatnu promociju Srbije, kao i da nije prepoznala važnost primene ovog programa.

- Naša Vlada je do sada bila fokusirana da predstvi Srbiju kao zemlju koja je pogodna za investiranje stranih kompanija. Naglasak je na niskoobrazovanoj radnoj snazi i državnim subvencijama za nova zapošljavanja. Reklamirali smo se kao zemlja "robovske radne snage", što je potpuno pogrešan koncept, a uz to davanjem subvencija stranim investitorima diskriminišemo domaće. Nikada nije vođena ozbiljna kampanja o tome da treba investirati u Srbiju, a ne radi se dovoljno ni na promociji Srbije kao destinacije u koju bi se doselili bogataši.

S druge strane, naglašava naš sagovornik, postoje države koje se nadmeću u tome da privuku što više bogatih ljudi, kojih inače ima malo. Prema statistici, na svetu postoji 211.000 milionera, od čega oko 45.000 iz Kine i regiona jugoistočne Azije. Dve trećine, odnosno 70% bogatih pojedinaca koji žele da se presele na nove destinacije, je iz regiona jugoistočne Azije, 20% je iz istočne Evrope, dok je 10% iz Afrike i sa Bliskog istoka. Dobrosavljević dodaje i da države koje imaju najviše prihoda od ovakvih usluga, ne izdaju više od 1.000 državljanstava godišnje.