Kad radnici sami kupe fabriku - Zaposleni Armature iz Aleksandrovca preporodili firmu, izvoze 95% proizvoda

Priželjkivali su mnogi, ali je to u poslednjem ciklusu privatizacije u Rasinskom okrugu uspelo samo radnicima PPT Armature AD u Aleksandrovcu. Kažu, zavrnuli su rukave, rizikovali, počeli da štede i da vredno posluju, da bi na kraju sami kupili fabriku u kojoj danas radi 500 ljudi.

Ukupno 384 radnika deo su konzorcijuma koji je 20. januara 2016. godine postao vlasnik ove uspešne firme. Rame uz rame sa rukovodiocima, vlasnici su i u pogonima Kovačnice, Mašinske obrade i Galvanizacije, u radnim odelima. Upravljaju mašinama, voze viljuškare. Fabrika je postala njihova druga kuća.

Nije takav scenario mogao da se pretpostavi kada je omalena fabrika usred bogatog vinogorja Župe otvorena u Zadružnom domu u selu Vitkovo sada već davne 1965. godine. Majstori su znali da beru grožđe, a manje da prerađuju gvožđe. Ipak, nije im mnogo trebalo da savladaju zanat i 1971. se pripoje moćnoj fabrici Prva petoletka u Trsteniku.

- Pre desetak godina, ponovo je fabrika izdvojena radi procesa privatizacije i pronalaženja strateških partnera - počinje priču za Novosti Aleksandar Starinac, iskusni direktor PPT Armature AD.

- I pre tog odvajanja, fabrika je bila praktično ekonomski nezavisna. Već se radilo na obezbeđivanju poslova na zapadnom tržištu, budući da je izvoz do 2000. bio skoro simboličan. Od 2007. godine fabriku je kroz tri veća socijalna programa napustilo oko 270 radnika.

Kako bi se donekle unapredio rad, od 2011. do 2013. je kroz subvencije je investirano oko 800.000 EUR, pre svega u kupovinu polovnih mašina. Uprkos solidnim rezultatima, kupci proizvoda nisu se otimali da kupe preduzeće. Radnika je bilo mnogo (u nekim periodima i 800), u fabriku je moralo dosta da se uloži.

- Poznata je stvar da se metalni kompleks u Srbiji već potpuno ugasio, ali mi se jednostavno nismo dali, poučeni nekim primerima loših privatizacija - otkriva Starinac.

- Kupovina firme je bio težak put. Zajedno sa našim sindikatom objasnili smo ljudima da možemo da spasemo fabriku ako je kupimo. Predočili smo im da neće biti lako, ali radnici su verovali rukovodstvu, a mi radnicima. Tako jedinstveni, i uz podršku lokalne samouprave, nastupili smo pred Vladom, ministarstvima i Agencijom za privatizaciju.

Bilo je straha i dilema, ali nazad se nije moglo. Stigla je i podrška Samostalnog sindikata Srbije. Zaposleni su uspeli da za skoro 420.000 EUR kupe fabriku, kao i besplatne akcije, da investiraju u opremu i da ukupno izdvoje skoro 900.000 EUR.

Svaki radnik je u proseku morao da učestvuje sa oko 2.000 EUR i da se obaveže da će ih otplaćivati u narednih sedam godina. I zaista, već dve godine, radnici Armature od prosečne plate, koja iznosi oko 40.000 dinara, mesečno izdvajaju od 5.000 do 7.000 dinara.

- Privatizacija je sprovedena po važećim zakonima i tu nije bilo nikakvih izuzetaka, a radnici su nakon okončanja procesa počeli aktivno da učestvuju u rešavanju i prevazilaženju određenih poteškoća - napominje sagovornik Novosti.

- Nastavili smo kontinuitet poslovanja od 2010. godine, uspešnu dugoročnu saradnju sa partnerima, uveli sve potrebne svetske standarde, novu galvansku zaštitu. Imamo program izrade cevnih priključaka za hidrauliku i pneumatiku od 10.000 različitih proizvoda.

U okruženju ne postoji nijedna fabrika sa istim programom. Otuda ne čudi saradnja sa gigantima poput Hansa flex i Concexom iz Nemačke, Rastelli Recordy iz Italije ili ruskog Kamaza. Samo za investicije ove godine Župljani će izdvojiti 500.000 EUR: nove CNC strugove nemačke proizvodnje očekuju do kraja 2017.

- Tokom ove godine planirana je realizacija od 7,7 mil EUR, a za godinu dana državi ćemo kroz poreze i doprinose uplatiti oko 1,5 mil EUR - zaključuje Aleksandar Starinac.

- Kada budemo isplatili preduzeće, za pet godina, skočiće i plate, a bićemo u situaciji da obezbedimo i skromne dividende. Zasad nastavljamo da ulažemo u opremu i čuvamo radna mesta.

Kako kaže, tajna uspeha je jedinstvo.

- Znali smo šta želimo i umeli da te želje, u sindikatu i u dogovoru sa rukovodstvom, definišemo i odbranimo. Nije bilo lako, pokucali smo na mnoga vrata. Dobili smo podršku Samostalnog sindikata Srbije u pregovorima sa predstavnicima države. Kako vreme prolazi, ljudi su svesniji da sami kroje svoju sudbinu, svesni su da najmanje 1.500 ljudi neposredno zavisi od naše fabrike.

PPT Armatura danas raspolaže radnim prostorom većim od 12.000 kvadrata. Tehnološki proces zaokružen je u krugu fabrike. Na godišnjem nivou prerade 1.500 tona čelika. Izvoze 95% proizvoda.

- Naš je interes bio da fabrika preživi. Nju niko ne može više od nas da voli. S tom verom smo se upustili u rizik. Otplaćujemo firmu, ali sigurnost nam daje činjenica da imamo obezbeđene poslove. U Kovačnici, konkretno, radi 27 majstora i svi su vlasnici. Tokom leta izloženi su temperaturi i do 40 stepeni, a zimi ponekad bude i nula. Posao je naporan, ali ljudi znaju da bez rada nema opstanka, tako da ima i puno prekovremenog rada.

Mladi u pogonima

Dok Rasinski okrug ozbiljno kuburi sa brojem kvalifikovanih mladih radnika, u PPT Armatura Aleksandrovac beleži se drugačija starosna slika. Od 500 radnika, čak je polovina mlađa od 35 godina! Za opštinu, koja broji skoro 30.000 duša (blizu 10.000 u samom Aleksandrovcu) fabrika, podmlađivana u poslednjih nekoliko godina, mnogo znači.