Kragujevac i Ministarstvo odbrane još bez dogovora o kasarni i Domu vojske - Grad pravi plan, a zemljište vojno

Vojni objekti u mnogim gradovima u Srbiji odavno su dati na upravljanje lokalnim zajednicama, ali se u Kragujevcu to još nije desilo.

Na sednici Skupštine grada pred odbornicima će se naći i predlog novog plana detaljne regulacije zona u kojima se nalaze kasarna Vojvoda Radomir Putnik i Dom Vojske Srbije (bivši Dom JNA).

Reč je o povezanim lokacijama u samom centru grada i verovatno najatraktivnijem zemljištu u Kragujevcu oko čije namene Ministarstvo odbrane (MO) i ovdašnja lokalna samouprava ne mogu da se dogovore već više od deset godina.

Pregovori su počeli još 2006, a Poreska uprava je do sada dva puta procenjivala vrednost zemljišta na kome se nalaze stari objekti kasarne Vojvoda Putnik, delimično srušeni tokom NATO bombardovanja 1999, od kada je ovaj vojni objekat van upotrebe.

Vrednost kasarne je prvi put procenjena na oko 4 mil EUR, a posle toga, zbog povećanog prometa nepokretnosti u tom delu grada, na više od 30 mil EUR. Do dogovora nije došlo, jer grad nije imao dovoljno novca.

Takođe, i dalje je neizvesno hoće li se u napušteni Dom VS preseliti Filološko-umetnički fakultet (Filum), iako je bivši ministar odbrane Zoran Đorđević, još uoči aprilskih izbora prošle godine, obećao da će se vojska iselite iz centra grada i preći u Divostin.

Novi plan regulacije zone kasarne Vojvoda Putnik obuhvata uređenje čak 12 hektara zemljišta, dok plan zone Doma VS tretira površinu od 2,5 hektara.

Na početku pregovora sa MO, još pre deset godina, tadašnja kragujevačka vlast je najavljivala da će zona kasarne Vojvoda Putnik biti iskorišćena za izgradnju bibliotečkog zdanja koje nedostaje gradu, ili velike javne garaže, ili, pak, nove pijace. Grad bi zauzvrat, kako se u to vreme pričalo, VS izgradio stambene objekte za smeštaj podoficira i oficira izbeglih iz nekadašnjih republika SFRJ koji i danas žive u bivšoj vojnoj menzi u krugu kasarne Vojvoda Putnik.

Uprkos razgovorima i sastancima, lokalna uprava i MO nisu postigli dogovor, a kasarnu i danas opslužuje samo nekoliko vojnika koji po potrebi šišaju travu i kupe otpatke.