Plaćanje grejanja po utrošenoj energiji još nije zaživelo - Investicija se isplati za samo jednu sezonu

Grejanje po utrošku još uvek se ne primenjuje masovnije u Srbiji, iako je zakonska regulativa to dozvolila još 2015. godine. Upotrebom ventila-kalorimetara tokom zime može da se napravi razlika na računu i do 30%.

U praksi, definisalo se nekoliko problema koji koče ugradnju kalorimetara i delitelja na radijatore. Nekima je sistem ugradnje skup, a postoje i određeni birokratski problemi.

Sistem grejanja po principu "koliko potrošiš, toliko i platiš" trenutno u Beogradu koristi oko 9.600 potrošača i oko 700 lokala. To je svega oko 3% od ukupnog broja korisnika usluga Beogradskih elektrana.

Za početak, neophodna je saglasnost stanara - što je čest problem. Svaki objekat koji ispunjava preduslov za prelazak na merenje i obračun utrošene toplotne energije treba da ima upravnika zgrade.

Pa ako se komšije slože, na zahtev upravnika, izrađuje se projekat, koji se s potpisima žitelja zgrade predaje Elektranama. Upravnik Elektranama takođe upućuje zahtev za dostavu analize potrošnje iz prethodnog perioda. Elektrane su dužne da odgovore, pa se na osnovu odgovora i preračuna donosi konačna odluka da li preći na novi sistem naplate.

Komšije moraju da se slože i oko toga ko će izvoditi radove, odnosno bira se preduzeće koje će napraviti projektnu dokumentaciju, tj. elaborat o ugradnji termostatskih ventila i uređaja za registrovanje potrošnje. Troškove izrade elaborata, ugradnje kalorimetara i nabavke opreme snose vlasnici stanova.

Uslov za prelazak na naplatu prema potrošnji i raspodeli toplotne energije jeste da skupština stanara dostavi dokumentaciju za svaki stan, zapisnik o aktiviranju uređaja za raspodelu potrošnje (termostatski ventili i delitelji toplote) i ugovor sa firmom koja će u ime zgrade deliti utrošenu toplotnu energiju po stanovima.

Ovlašćena firma koju je angažovala zgrada potom dostavlja Infostanu podatke o potrošnji svakog stana pojedinačno, a Elektrane mu dostavljaju podatke o potrošnji na nivou predajne stanice, na osnovu čega Infostan pravi mesečne račune i šalje ih korisnicima.

Ono što buni mnoge potrošače jeste činjenica da, iako ne troše nijedan kilovat-sat, moraju da plaćaju izvesnu sumu mesečno. Naime, na svakom potrošačkom računu nalaze se dve stavke - fiksni i varijabilni troškovi. Fiksni deo je angažovana snaga, a varijabilni čine utrošeni kilovat-sati.

Na utrošene kilovat-sate korisnik može u potpunosti da utiče. To znači da može da smanji grejanje tamo gde ne boravi ili da ga potpuno ugasi kad uopšte nije u stanu, pa će plaćati samo onoliko koliko potroši, to jest plaćaće samo fiksni deo računa, ne i kilovat-sate, jer ih nije ni potrošio. Utrošeni kilovat sati plaćaju se samo u periodu grejne sezone, od 15. oktobra do 15. aprila.

U većini zgrada nekadašnje skupštine stanara su donele odluku da fiksni deo računa iznosi oko 20% utroška po kvadraturi, a ne po potrošnji. Naime, jedan deo toplotne energije je nemerljiv. To su toplotni gubici koji se javljaju u samoj podstanici i u vertikalama koje prolaze kroz stanove. Za dvocevne sisteme grejanja, oni iznose oko 20%, pa se zato taj procenat i preporučuje.

Grejanje po utrošku počelo je 2015. godine. Međutim, broj korisnika je još uvek mali, iako investicija može da se "vrati" za samo godinu dana. Ugradnja opreme košta oko 50 EUR po radijatoru, što znači da će za stan od 60 kvadratnih metara vlasnici odvajati oko 250 do 300 EUR. Pravilnom upotrebom, racionalnim korišćenjem energije i regulacijom temperature na dvadesetak stepeni Celzijusovih, moguće je postići uštedu u potrošnji energije od 20-30%.