(JIsa InfoReview) RFID – Identifikacija putem radio frekvencije - Prednost življenja ili pretnja privatnosti?!

Eksperti za bezbednost još uvek raspravljaju o ovom pitanju raspravjajući o činjenici da jedinstveni identifikator u čipu može biti pročitan bilo kojim čitačem što je niži nivo zaštite od onog koji omogućava metodologija enkripcije. To takođe otvara i pitanje praćenja pasoša.

Čitači za praćenje knjiga u bibiloteci

Mnoge bibiloteke, uglavnom u Evropi, već su operativno uvele RFID tehnologiju. U najčešćem slučaju, ideja je bila da se obeleži svaka knjiga u biblioteci sa RFID čipom i omogući korisnicima da ’’automatski’’ provere knjige u smislu nošenja RFID taga i stvaranja odgovarajuće veze knjige i korisnika kada korisnik izađe kroz izlazna vrata. Organizacije za zaštitu privatnosti tvrde da prava korisnika mogu biti narušena od strane onoga ko ima odgovarajuću tehnologiju u blizini korisnika. To bi omogućilo zlonamernim osobama da saznaju koje je tačno knjige neko uzeo.

Teorija zavere

Najupućenije grupe ljudi koje se bave pitanjem zaštite privatnosti, tvrde da vlasti potencijalno mogu dobiti pristup svim komercijalno kontrolisanim RFID bazama podataka i tako dobiti potpun pristup informacijama o potrošnji, putovanjima i generalnim navikama svoje populacije. Takođe, vlasti mogu dobiti ove informacije postavljanjem RFID infrastrukture širokog opsega gde bi se mogle pratiti sve aktivnosti građana, od toga šta kupuju, šta čitaju, gde putuju do toga šta gledaju na svojim ekranima.

Pitanje bezbednosti

Na početku, komercijalne RFID aplikacije nisu uključivale zaštitu. RFID čitači i tagovi komunicirali su jedni sa drugima koristeći otvorene, nekriptovane poruke. Čak i danas, većina RFID čitača i tagova emituju informacije bez bilo kakve enkripcije.

Postoji nekoliko razloga zašto je to tako:

- Korišćenje RFID tehnologije je donekle ograničeno specijalizovanim aplikacijama.

- U bliskoj budućnosti, vodeće implementacije RFID tehnologije će biti u okvirima lanaca snabdevanja

- RFID tagovi, da bi bili što jeftiniji, dizajnirani su sa vrlo ograničenom procesorskom snagom, što otežava uvođenje algoritama enkripcije ili usložnjava prenosne elektronske sklopove unutar tagova.

- Većina današnjih RFID implementacija još uvek radi na nivou praćenja kutija ili paleta, ali ne i na nivou pojedinačnih pakovanja

- RFID infrastruktura je skupa i komplikovana za ugradnju. Obično pokriva veoma ograničenu površinu i time stvara prirodnu odbojnost za široko korišćenje u špijunske svrhe.

Osnovni problem u stvaranju razvijenog RFID tržišta je to što je najčešći zadatak da se cena infrastrukture svede na minimum. To utiče na ograničenje složenosti tagova, pa tako i njihove sposobnosti da obrađuju informacije. Stoga pitanje kako stvoriti bezbednu RFID infrastrukturu ostaje, za sada, u drugom planu.

Pretnje po bezbednost RFID tehnologije

Visoko zaštićeni RFID sistemi trebalo bi da imaju sposobnost da štite protiv sledećih bezbednosnih pretnji i pretnji po poverljivost podataka:

Prisluškivanje ’’Eavesdropping’’

RFID tagovi su dizajnirani da prenesu informaciju čitaču koji to od njih zahteva. To omogućava neautorizovanim korisnicima da skeniraju tagove prisluškivanjem bežičnog RFID radio-kanala. Neograničen pristup podacima smeštenim u tagovima može odati i tajne informacije, ako se one nalaze u njima.

Obaranje mehanizma zaštite izmenom sadržaja ’’Spoofing’’

Ako je sigurnosni protokol korišćen u RFID kanalu otkriven, napadači mogu upisivati nove podatke u prazne RFID tagove sa istim formatom podataka koji je prethodno pročitan. Shodno tome, na primer, nečasne osobe mogu ’’premestiti’’ RFID tag na proizvod sa nižom cenom da bi platili manje na izlazu iz super-marketa.

Relejni napad (takođe poznat i kao kloniranje)

Uređaji sa relejem mogu presresti i reemitovati RFID upite. Sa ovakvom vrstom uređaja, prestupnici mogu zloupotrebiti različite RFID aplikacije ponavljanjem podataka u cilju imitiranja izvornog nosioca podataka.

RFID metode zaštite

Do sada je bilo mnogo predloga sa ciljem stvaranja sigurnog RFID okruženja. Neki od njih se baziraju na algoritmima enkripcije, neki na pametno dizajniranim komunikacionim šemama, a drugi unapređenjem osnovnih fizičkih karakteristika RFID komunikacije.

Faradejevi kavezi

Ovo je relativno tehnološki nizak nivo pristupa pitanju RFID bezbednosti. Faradejevi kavezi se baziraju na principu mreže od odgovarajućih metala koja stvara prirodnu barijeru radio talasima. Međutim, taj prinicip stvara novi izazov za razvoj RFID aplikacija. U isto vreme dok je veoma efikasno, ovo rešenje zahteva promišljene, manualne radnje kojima korisnik mora pokriti ili otkriti tag svaki put kada želi da tag funkcioniše. Ova metoda ne nudi nikakvu zaštitu kad je tag van Faradejevog kaveza.

Ipak, ima aplikacija gde Faradejev kavez ima smisla. Korišćenje Faradejevog kaveza kao korice pasoša verovatno radi dobro za većinu korisnika s obzirom da se pasoš obično otvara samo onda kada ga treba pokazati. Za tagove na proizvodima, Faradejev kavez je skupo rešenje.

Emitovanje ograničenog dometa

Ovaj metod se bazira na redukciji RF signala tako da se on prostire svega nekoliko santimetara. Osnovna pretpostavka je da tuđi, neplanirani čitač treba da bude vrlo blizu tagu, a time postaje lako uočljiv. Zapravo, ovo je vrlo slab metod za sigurnu zaštitu. Zamislite osobu koja nosi proizvode sa RFID tagovima ograničenog dometa u popodnevnom špicu na autobuskoj stanici ili metrou. Prosto je nemoguće da izbegne zlonamerne osobe koje nose RFID čitače u njegovoj blizini.

Naredba KILL

KILL naredba čini tag nečitljivim. Ovo je naredba ugrađena u čip RFID taga koja se može aktivirati iz čitača i na mestu prodaje. Da bi izvršio KILL naredbu, čitač mora preneti odgovarajući PIN kod kako bi se osiguralo da zaista ima dozvoljen pristup određenom tagu.

Iako je veoma efikasna, kada se naredba uspešno izvrši, nastaju dva glavna ograničenja:

Nema efekta sve dok se naredba ne izvrši. To znači da mora biti kombinovana sa nekim drugim rešenjem da bi se obezbedila zaštita tokom celokupnog veka jednog taga.

To sprečava korišćenje taga u narednim aplikacijama nakon što je proizvod prodat.

Radi ilustracije, zamislite sledeći scenario. Petar, tehnički ’’dobro potkovan’’ korisnik, bira da kupi poslednji model mašine za veš koja ima i RFID funkcionalnost. Glavna karakterisitka mašine za veš je da može da koristi ugrađeni RFID čitač za detekciju koja odeća je stavljena u nju čitanjem RFID tagova koji su pričvršćeni za odeću. Ova informacija pomaže mašini da automatski kontroliše podešavanja temperature i program pranja tako da se osetljiva odeća ne ošteti. Ipak, ako se na odeći koju je Petar kupio u omiljenoj prodavnici primenila KILL naredba, Petar bi svakako imao razloga da se žali da veš mašina ne može da identifikuje odeću.

Iako ovo nije najtragičniji scenario koji se može zamisliti, on dovoljno ilustruje problem. KILL naredba može ozbiljno ograničiti RFID funkcionalnosti i RFID aplikacije nakon trenutka prodaje.

Naredba SLEEP

Korišćenje ove naredbe na tagovima je pokušaj da se da odgovor na mane koje nosi upotreba naredbe KILL. SLEEP naredba je stvorena kao daleko komercijalno prihvatljivo rešenje. Umesto uništavanja taga na mestu prodaje, ovo rešenje čini tag privremeno neaktivim, sve dok korisnik fizički ponovo ne aktivira tag. Međutim, činjenica da tag treba da omogući korisniku da ga reaktivira stvara nove probleme. Na primer, zamislite da nakon kupovine odeće umesto da odmah koristite prednosti RFID mašine za veš, vi morate prethodno fizički da reaktivirate svaki RFID tag ponaosob.

Deljivi tagovi (’’Clip Tags’’)

Ovaj pristup, predstavljen od strane IBM-a, pruža pristojno jednostavno, još uvek efikasno rešenje da bi se smanjilo prepoznavanje tagova sa standardne daljine čitanja. Ova procedura koristi tag sa antenom koja se može odseći u trenutku prodaje u cilju skraćenja antene i time smanjenja dometa čitanja sa nekoliko metara na jedan do dva santimetara.

Kao što se vidi, ima mnogo izazova u stvaranju sigurnog i poverljivog RFID rešenja. Postoji, ipak, mnoštvo različitih tehnologija i mehanizama razvijenih u cilju pomoći proizvođačima i korisnicima. Svakako, mi smo tek na početku razumevanja problema i rešenja ovog komplikovanog tehnološkog i društvenog pitanja. Shodno tome, ne treba previše žuriti u uvođenju RFID tehnologija a i onda kada se odlučite za to konsultujte prave poznavaoce i renomirane kompanije kao što je Špica.

Autor: Đorđe Vujičić, Dipl. el. ing.

ŠPICA Centar

Izvor: