Daljinsko hlađenje - iskustva iz Evrope

Svima su već dobro poznati ciljevi energetske politike Evropske unije (EU) - povećanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije štetnih gasova i ugljen-dioksida, otvaranje tržišta energije, smanjenje zavisnosti od uvoza (fosilnih) energenata, korišćenje obnovljivih izvora energije, održivi razvoj i slično.

Za razliku od (nekih) zemalja, gde se o svemu tome intenzivno priča i planira, EU (ili preciznije - neke od članica EU) su prilično daleko odmakle i u realizaciji takvih projekata.

Glavni eksponenti razvoja energetike EU su tako - kombinovana proizvodnja i daljinsko grejanje i hlađenje. Nekada se pod "kombinovanom proizvodnjom" podrazumevala proizvodnja električne i toplotne energije; a danas i druge stvari - kao što je istovremena proizvodnja toplotne energije i energije za hlađenje; ili se koristi i pojam "trigeneracija" - proizvodnja električne, toplotne i energije za hlađenje.

Posle Amerike i Japana, i Evropa sve više radi na primeni rešenja iz segmenta daljinskog hlađenja, pa su skoro sve nove poslovne zgrade i zgrade javnih institucija opremljene sa centralnim sistemima hlađenja.

Termin "daljinsko hlađenje" odnosi se na isporuku energije za hlađenje, pod komercijalnim uslovima, korišćenjem infrastrukture sistema daljinskog grejanja. Daljinsko hlađenje tako može biti manja mreža sa nekoliko korisnika ili manji sistem proizvodnje energije za hlađenje za tačno određene korisnike (koji zatim polako prerasta u složeniji sistem).

Ovako proizvedena energija za daljinsko hlađenje odlikuje se i do 10 puta većim stepenom korisnog dejstva u odnosu na klasičnu opremu na električni pogon (pojedinačni klima-uređaji po zgradama). Daljinsko hlađenje se zasniva, pre svega, na sledećim opcijama:

- "besplatno hlađenje" (free-cooling) - korišćenjem hladne vode iz morskih ili jezerskih dubina (kao korišćenje geotermalne energije u daljinskom grejanju)
- apsorpcioni hladnjaci (u kombinaciji sa viškovima toplotne energije iz industrijskih izvora, spalionica smeća ili kombinovanih postrojenja)

- toplotne pumpe, kombinovane sa drugim potrebama i zahtevima za toplotnom energijom

Osim toga, da bi se povećala pouzdanost takvih sistema, navedene opcije se kombinuju i sa raznim varijantama za skladištenje energije - sezonskim skladištima ("besplatna energija" za hlađenje se skladišti zimi a koristi leti) i "dan-noć" skladištima (noćni viškovi se skladište za korišćenje tokom narednog dana)

Danas je daljinsko hlađenje uspešno razvijeno u gusto naseljenim područjima Evrope, najviše u uslužnim segmentima privrede, zgradama javnih ustanova, a ponekad i u stambenim zgradama. Takođe, koristi se i tzv. blokovsko hlađenje za velike industrijske objekte ili aerodromske zgrade.

Tržišni udeo daljinskog hlađenja danas iznosi oko 1-2% ili između 2 i 3 TWh energije za hlađenje. Daljinsko hlađenje trebalo bi da bude sposobno da dostigne 25% učešća na tržištu hlađenja koje se rapidno širi i povećava što, prema preliminarnim istraživanjim iz Ecoheatcool studije (www.euroheat.org/ecoheatcool) može iznositi između 500 i 700 TWh već 2012.god.

Postoje mnogi razlozi za razvoj daljinskog hlađenja. Razvoj mreža daljinskog hlađenja je uvek " win-win" (pobednički) proces za niz različitih učesnika (proces koji donosi profit svim učesnicima). Posmatrano sa strane korisnika, vlasnici zgrada su sve više oduševljeni mogućnošću da ustupe ove energetske poslove spoljnim firmama sa osvrtom na porast produktivnosti i postizanje optimizacije upotrebe energije.

Za energetske kompanije, razvoj daljinskog hlađenja nudi atraktivan izbor i mogućnost ulaska na nova tržišta kao i približavanje krajnjim korisnicima. Za određeni grad, opcija daljinskog hlađenja omogućava održivo snabdevanje sa energijom za hlađenje uz obezbeđivanje prednosti po životnu sredinu i ekonomiju kroz bolji kvalitet života, povećanu privlačnost takvog grada i boljeg prostornog planiranja, bolja urbanistička rešenja.

U nekim zemljama članicama EU, razvoj daljinskog hlađenja oslanja se na iskustva iz daljinskog grejanja, kao što je to slučaj u Helsinkiju, Parizu i Stokholmu. U drugim slučajevima, taj razvoj je skorašnjeg datuma i ugrađen u moderne, najnovije lokalne gradske projekte kao što je to u Barseloni i Lisabonu.

Koje su još prednosti daljinskog hlađenja?

- Integrisani pristup daljinsko hlađenju otvara mogućnost korišćenja fosilnih goriva na efikasan način, kao i korišćenja resursa koji bi inače bili "proćerdani" i neupotrebljeni (viškovi toplotne energije - industrija, kombinovana proizvodnja, spalionice smeća, itd.)

- Efikasno daljinsko hlađenje doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova; ovim putem se eliminišu i štetni hlorofluorougljenici iz kompresionih hladnjaka na električni pogon

- Daljinsko hlađenje naročito umanjuje emisije ugljen-dioksida i time daje veliki doprinos realizaciji ciljeva Kyoto protokola. Na osnovu preliminarnih procena, potencijalno smanjenje emisija ugljen-dioksida uvođenjem daljinskog hlađenja u EU iznosi od 20 do 40 miliona tona godišnje!

- Zbog upotrebe klima-uređaja koji koriste električnu energiju, sve češće do vršnih opterećenja u elektro-sistemima dolazi leti a ne (kako se to tradicionalno dešavalo) zimi. U slučaju primene, daljinsko hlađenje uklanja letnje pikove el. energije. Mada i samom daljinskom hlađenju treba električna energija kao pogonska snaga, potrebna el. energija po jedinici isporučene energije za hlađenje je mnogo niža nego kod tradicionalne proizvodnje energije za hlađenje u lokalnim sistemima. Za oblasti sa daljinskim hlađenjem mnogo je manja verovatnoća da će trpeti nestašice u snabdevanju el. energijom.

- Daljinsko hlađenje prezentuje nove tehnologije, koje zatim postaju generator razvoja pojedinih privrednih segmenata EU. Pošto su provajderi alternativnih rešenja po samoj svojoj prirodi inovativni, ovo takmičenje u inovativnosti dovodi do takvog poslovanja koje kontinuirano proizvodi dodatnu vrednost i korisnicima i investitorima.

- Zahvaljujući vrstama energenata koje koristi sistem daljinskog hlađenja (smanjena upotreba fosilnih goriva) - razvoj energetske efikasnosti države sa takvim sistemima je stabilniji, dosledan i predvidljiv. To, takođe, omogućava i dugoročno stabilnu cenu za korisnike, a za investitore jasniju sliku o vremenu za povraćaj investicije.

- Na osnovu prvih iskustava, razvijaju se novi standardi, propisi i odgovarajuće metodologije - neke od evropskih direktiva već sada nalažu da se za nove zgrade od preko 1000 m2, istraže mogućnosti priključenja na daljinsko hlađenje kroz tehničke, ekonomske i studije izvodljivosti o zaštiti životne sredine.

U mrežama daljinskog hlađenja, hladna voda se distribuira do zgrada gde se predaje "hladni" sadržaj, tj. rashlađuje se zgrada i snižava temperatura u njoj; zagrejana voda se zatim vraća do centralnog proizvodnog postrojenja. Dolazna temperatura je normalno između 6 i 7 stepeni, mada se ponekad koristi i mešavina sa ledom od nula stepeni. Tipična odlazna temperatura iznosi od 12 do 17 stepeni. Isporuka energije za hlađenje do korisnika može se takođe izvesti kroz sisteme daljinskog grejanja, spojene sa apsorpcionim hladnjacima na lokaciji korisnika.

PRIMERI IZ EVROPE

U daljem tekstu opisani su primeri iz Amsterdama, Barselone, Helsinkija, Lisabona i Stokholma. Daleko su odmakli i Pariz i Berlin, ali su i prva četiri grada više nego dovoljni za prikaz mogućnosti razvoja daljinskog hlađenja.

AMSTERDAM: Prvi koraci vezani za (sistematsko) dalj. hlađenje Amsterdama načinjeni su 2003. godine; uz partnerstvo sa švedskom kompanijom Capital Cooling Europe (CCE). Daljinsko hlađenje se razvija u novim poslovnim oblastima Amsterdama, i planirano je da se ovim sistemom obuhvati oko 2,5 miliona kvadratnih metara - poslovne oblasti (Zuidas) koja trenutno ima najintenzivniju izgradnju u Holandiji (kao Novi Beograd u Srbiji).

Kapacitet sistema daljinskog hlađenja je projektovan za vršno opterećenje od 76 MW, što će po planu biti dostignuto 2012. godine. Proizvodnja daljinskog hlađenja će zatim dostići 100 GWh i biće mešavina besplatnog hlađenja korišćenjem vode sa dna jezera Neiuwe Meer i hladnjaka.

Odvojene tradicionalne instalacije hladnjaka u zgradama generalno imaju nizak EER (koeficijenat energetske efikasnosti za sezonske sisteme - seasonal system energy efficiency ratio) od 2,5 gde se iz 1 kWh električne energije proizvodi 2,5 kWh energije za hlađenje dok rešenja sa akviferom mogu postići dvostruko veću vrednost. Sa planiranom proizvodnjom u sistemu daljinskog hlađenja u Zuidasu, potreban je samo 1 kWh el. energije za proizvodnju 10kWh energije za hlađenje. Daljinsko hlađenje će smanjiti emisiju ugljen dioksida za 75% u odnosu na situaciju kada se koriste konvencionalni hladnjaci.

Pojam "besplatnog hlađenja" implicira da će se koristiti hladna voda sa dna jezera Neiuwe Meer. Temperatura na dubini od 30 m je oko 5-7 stepeni i može se iskoristiti za proizvodnju u sistemu daljinskog hlađenja. U periodima kada je temperatura jezerske vode previsoka, hladnjaci će prilagoditi temperaturu vode u distribuciji do potrebne temperature za isporuku od 6 stepeni. Povratna temperatura vode od korisnika biće 160C.

Planira se takođe i drugi sistem daljinskog hlađenja u Amsterdamu u oblasti Bullewijk, a kao izvor "besplatnog hlađenja" planirana je hladna voda iz jezera Ouderkerkerplas.

Za svaki ugovor sa korisnicima daljinskog hlađenja se pojedinačno pregovara. Kreiranje cene se uvek bazira na alternativnim mogućnostima i troškovima korisnika. Korist od ovakve vrste tržišnog kreiranja cena je što će se ugovori potpisivati samo u slučaju obostrane dobiti i za firmu i za korisnika ("win-win" situacija).

BARSELONA: U Španiji je, tokom poslednje decenije, došlo do veoma velikog porasta broja individualnih sistema za hlađenje što je dovelo do dodatnih zahteva za vršnom električnom energijom i kapacitetima kao i do pogoršanja stanja gradske životne sredine. Grad Barselona je zato preuzeo vođstvo u snabdevanju u oblasti efikasnog hlađenja.

U 2002. godini krenula je proizvodnja iz prvog sistema, a sada već tri uspešna sistema isporučuju energiju hlađenja korisnicima, na tržišnim osnovama.

Najveći španski sistem dalj. hlađenja nalazi se u Barseloni i pokriva novi gradski centar - oblast zvanu Forum, gde je 2004. održan veliki međunarodni događaj - "Universal Forum of Cultures". Godine 1999. gradsko veće Barselone, u okviru strategije razvoja grada, konstatovalo je da daljinsko grejanje, a naročito daljinsko hlađenje predstavljaju veoma bitna unapređenja za grad:

- Unapređenu energetsku efikasnost sa mogućom upotrebom obnovljive energije i otpadne energije u daljinskim sistemima

- Smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu u poređenju sa konvencionalnim sistemima za klimatizaciju (individualni klimatizeri)

- Kreiranje dodatne vrednosti u smislu novih usluga razvijenih za moderne tercijarne aktivnosti (kancelarijski prostor, hoteli, informacione tehnologije i drugi poslovi bazirani na znanju) - čime se povećava i atraktivnost grada za investitore.

Sistem, inicijalno formiran kroz peto-kilometarsku mrežu, 17 MW kapaciteta za proizvodnju energije za hlađenje i 5000 m3 skladišnih kapaciteta, započeo je sa snabdevanjem 5 korisnika sa ugovorenom snagom od 16,5 MW. Glavni izvor energije je para proizvedena u procesu tretiranja čvrstog gradskog otpada, iz postrojenja lociranog blizu pomenutih instalacija. Biznis "hlađenja" vodi firma Districlima čiji su glavni akcionari ELIO IBERICA-SUEZ, AGBAR i TERSA.

Posle početka komercijalnog rada u martu 2004, sistem je isporučivao 16.018 MWh energije za hlađenje i 5.345 MWh toplotne energije, smanjujući potrošnju primarne energije za 30% i "gasove staklene bašte" za 31% (više od 1400 t CO2eq u 2004.)

Nekoliko faktora je uticalo na pozitivan razvoj daljinskog hlađenja u Barseloni, a najvažniji su bili:

- Posvećenost lokalnih vlasti kreiranju potpuno novog tržišta - što je bilo presudno za ubeđivanje prvih korisnika da se priključe

- Detaljno gradsko planiranje - integrisanje energetske infrastukture u projektovanje novih gradskih područja

- Gusto naseljeno područje, sa puno novih zgrada sa izraženim zahtevima za hlađenjem što je dovelo do kreiranja "kritične mase" za projekat

- Javno-privatno partnerstvo formirano na ovome projektu. Dobra koordinacija procesa planiranja između svih uključenih strana

Menadžerima izgradnje nije trebalo mnogo da shvate brojne prednosti daljinskog hlađenja. Novi korisnici su se pridružili (priključili) odmah po "lansiranju" sistema. Krajem 2004. mreža je počela da se širi ka susedstvu Forum-a, uglavnom ka novoj tehnološkoj oblasti zvanoj 22@. Osim toga, daljinski sistem za 22@ bio je predmet detaljnih analiza i pregovora između javnog i privatnog sektora - učesnika još od 1999. Tako je, posle početnog uspeha Forum daljinskog sistema hlađenja, Gradsko veće odlučilo da ubrza implementaciju daljinskog hlađenja u oblasti 22@.

Tokom proleća 2005, "Districlima" je dobila koncesiju za snabdevanje celog područja 22@. Kao rezultat, novi proizvodni kapaciteti, čija je izgradnja u toku, trebalo bi da dostignu 50MW plus ekvivalenat od 26 MW u skladišnim kapacitetima u 2010. godini. Ekspanzija se bazira na porastu kapaciteta u Forum sistemu daljinskog hlađenja, a takođe, ubrzo, u novom "satelitskom" centru u 22@ oblasti. Očekivana potražnja do 2010. je više od 100 MW u ugovorenim kapacitetima.

Prvi veliki sistem daljinskog hlađenja izgrađen u Španiji izazvao je i sledeće:

- Jedno od najvećih španskih energetskih javnih preduzeća, Gas Natural, trenutno projektuje sistem daljinskog grejanja i hlađenja za treću oblast u regionu Barselone (Barcelona district)

- Gradsko veće procenjuje i analizira ogroman projekat u jugo-zapadnom delu Barselone. Ovaj projekat je povezan sa upotrebom velike količine otpadne energije niske temperature, koja se trenutno "baca" u more - korišćenjem tečnog prirodnog gasa re-gasing postrojenja u luci Barselone.

- Sistem daljinskog grejanja i hlađenja integrisan je u razvoj novog gradskog područja u okviru oblasti EXPO 2008 u Saragosi

- Studije za novi razvoj i izgradnju u Sagrera oblasti u Barseloni.

HELSINKI: "Korisnici" daljinskog hlađenja u Helsinkiju su poslovne zgrade, hoteli i tržni centri. Prva stambena zgrada biće takođe povezana na mrežu dalj. hlađenja tokom narednih godina. I postojeće i nove zgrade su potencijalni korisnici daljinskog hlađenja. Kada se isporučuje korisnicima, voda iz sistema hlađenja ima temperaturu od 80C, dok je temperatura povratne vode 160C.

Stalno rastući broj poslovnih zgrada zahteva uslugu daljinskog hlađenja tokom cele godine. Svi zajedno - moćno osvetljenje, zaposleni i ADP oprema (automatic data processing) kao i sama sunčeva energija - dovode do porasta unutrašnje temperature objekata. Hlađenje je postalo potrebno tokom cele godine čak i pod finskom klimom.

Vlasnici zgrada prepoznali su takođe i efekat kvaliteta vazduha u radnim prostorijama na radnu efikasnost i komfor, tj. u kancelarijama i radnjama. Hlađenje vazduha u ventilacionim sistemima postalo je uobičajeno, tako da se hlađenje sada automatski instalira u skoro sve nove poslovne prostorije. Osim toga, ventilaciono, vazdušno hlađenje se obično instalira i u postojeće zgrade, prilikom obimnijih rekonstrukcija.

Kada se porede specifična rešenja za zgrade, daljinsko hlađenje se pokazalo kao konkurentna alternativa kompresorskim hladnjacima i rashladnim kulama - prema svojoj ceni i tehničkim rešenjima. Vlasnici zgrada u Helsinkiju žele da se fokusiraju na svoj sopstveni biznis, što ne uključuje investiranje u individualnu proizvodnju energije ili kontinuirano održavanje takve opreme. Promene cena na tržištu električne energije, restrikcije u korišćenju sredstava za hlađenje (rashladnih tečnosti), nesigurnost u pogledu budućih taksi i poreza i drugih legislativnih faktora čine daljinsko hlađenje atraktivnom alternativom. Uz daljinsko hlađenje, dugoročni troškovi za hlađenje postaju predvidljivi i stabilni, što je takođe bitno preimućstvo.

Godišnja potrošnja energije helsinškog sistema daljinskog hlađenja podeljena je tako da se 1/3 ukupne potrošnje konzumira tokom šest najhladnijih meseci a 2/3 tokom šest najtoplijih meseci. Vršno opterećenje u potrošnji dajlinskog hlađenja obično se dešava u periodu od 1 do 4 popodne.

Daljinsko hlađenje se isporučuje iz Salmisaari rashladnog centra do korisnika u Ruoholahti, Kamppi i Töölö predgrađima preko podzemnih cevovoda ispod ulica i u tunelskim razvodima. Delovi Helsinkija su dobijali energiju za hlađenje preko prenosivih rashladnih jedinica, da bi zatim, razvojem mreže podzemnih cevovoda (toplovoda, hladovoda?) bili priključivani na nju.

Mreža daljinskog hlađenja ima veoma velike prečnike; unutrašnji prečnik glavnih mrežnih cevovoda je između 400 i 800 mm. Ugradnja takvih cevi ispod ulica je pravi izazov, posao koji je spor i skup. Izgradnja je naročito teška u Kaartinkaupunki, Kluuvi i Kruununhaka oblastima. Novi multi-funkcionalni tunel, od 4 km dužine Kamppi-Erottaja-Kruununhaka se upravo gradi. Kada bude gotov, omogućiće izgradnju distributivne mreže daljinskog hlađenja duž celog puta ka poslovnim kvartovima zgrada u gradskom centru.

Centar za daljinsko hlađenje radi 24 sata, 365 dana u godini. Pouzdanost proizvodnje energije za hlađenje osigurana je korišćenjem različitih, alternativnih proizvodnih metoda i pravljenjem prstenaste mreže. U skladu sa prikupljenim iskustvima, pouzdanost distribucije energije za hlađenje odgovara pouzdanosti sistema daljinskog grejanja. Metod centralizovane proizvodnje dovodi do operativne pouzdanosti uz mogućnost širenja distributivne mreže i nekoliko proizvodnih jedinica po obodu grada.

Primarni metod "Helsinki Energy" u proizvodnji energije za hlađenje je korišćenje morske vode. Tokom perioda od oko 6 meseci, morska voda je dovoljno hladna da direktno obezbeđuje potrebnu energiju za hlađenje kroz razmenjivače toplote i pumpe. Morska voda je obnovljivi izvor energije za hlađenje. Kada temperatura morske vode počne da raste - na proleće, u sistemu daljinskog hlađenja kreće mašinska proizvodnja.

"Helsinki Energy" proizvodi električnu energiju u okviru kombinovane proizvodnje. Tokom zime, sva toplota dobijena u okviru proizvodnje el. energije koristi se u sistemu daljinskog grejanja. Tokom leta, ova energija nije u potpunosti potrebna za daljinsko grejanje. Korišćenjem apsorpcione tehnike, ovi viškovi toplote mogu se koristiti za proizvodnju energije za hlađenje. U apsorpcionim procesima, morska voda se koristi za dodatno rashlađivanje. Helsinki Energy sada ima tri centra sa apsorpcionim hladnjacima za proizvodnju u sistemu daljinskog hlađenja.

"Helsinki Energy" takođe ima devet prenosivih rashladnih jedinica, što omogućava brzo pružanje usluga "hlađenja" u potpuno novim korisničkim oblastima. Čim se izvede konačna cevna veza od proizvodnog centra do korisnika, rashladna jedinica se premešta na novu lokaciju. Rashladne jedinice kojima raspolaže "Helsinki Energy" imaju rashladni kapacitet između 400 i 1500 kW. Trenutno, "Helsinki Energy" gradi najveće svetsko kombinovano postrojenje daljinskog grejanja i hlađenja koje će koristiti energiju otpadne vode kao izvor toplotne energije. Kapacitet daljinskog hlađenja postrojenja iznosi 60 MW a daljinskog grejanja 90 MW.

Postrojenje će se uglavnom baviti proizvodnjom u sistemu daljinskog grejanja, a tokom letnjeg perioda koristiće se kao standardno postrojenje za proizvodnju energije za hlađenje, zajedno sa centrima sa apsorpcionim hladnjacima. U budućnosti, energija za hlađenje će takođe biti dobijana iz centara sa velikim kompresorskim hladnjacima. Ova tehnika je najbolja za vršna opterećenja i dodatnu proizvodnju el. energije. Ovi centri radiće u cilju smanjenja zahteva pri vršnim opterećenjima i da bi dodatno rashladili rezerve vode za hlađenje.

Rezerve rashladne vode omogućavaju fleksibilnost pri proizvodnji energije za hlađenje. Trenutno Helsinki Energy poseduje skladište za 1000 m3 vode za hlađenje u Salmisaari-ju i oko 300 m3 u Pitäjänmäki. Planira se izgradnja novog skladišta od 10.000 m3 vode za hlađenje u Salmisaari, Hanasaari-ju koji će biti povezani zajedničkim tunelom (koji koriste razni servisi). Skladišta vode se hlade tokom noći kada je potrošnja energije za hlađenje manja. Ova skladišta omogućavaju rad hladnjaka u režimu maksimalne efektivnosti i 100% efikasnosti. Uskladištena rashladna voda se zatim koristi tokom perioda vršnog opterećenja narednog dana.

Interesovanje vlasnika zgrada za daljinskim hlađenjem neprekidno raste. Razlog koji stoji iza ovakve popularnosti su povoljnosti po pitanju ekologije i efektivnosti troškova sistema u poređenju sa konvencionalnim tehnikama na bazi kompresora. Daljinsko hlađenje će biti glavno rešenje za hlađenje u Helsinkiju.

U skladu sa planovima za budućnost, ukupan kapacitet priključenja zgrada na daljinski sistem za hlađenje se procenjuje da će premašiti 100 MW do 2010. godine i 250 MW do 2020. godine. Do tada broj (velikih) korisnika u sistemu za daljinsko hlađenje će preći 300. Trenutno su sačinjeni ugovori sa korisnicima koji će biti priključeni na mrežu daljinskog hlađenja za period 2007-2010. godina. Dužina mreže za daljinsko hlađenje će 2020. godine iznositi oko 100 km. Izgradnja mreže za daljinsko hlađenje je bazirana na detaljnom generalnom planu za buduće situacije 2010, 2015. i 2020. godine. Distributivna mreža je dimenzionisana i izgrađena u skladu sa ovim generalnim planom.

U poređenju sa konvencionalnim specifičnim rešenjima izgradnje, najvažniji trend je ekološki aspekt koji je osnovni cilj razvoja daljinskog hlađenja u Helsinkiju. Pružanje usluge daljinskog hlađenja povećava ekološku efikasnost kombinovane proizvodnje kompanije "Helsinki Energy". Do nedavno nije postojala alternativa konvencionalnim rešenjima za hlađenje, ali sada daljinsko hlađenje može da omogući alternativu u onim područjima gde je izgradnja moguća i izvodljiva. Usled troškova početnih investicija, izgradnje centara za hlađenje i kontinualnog širenja mreže za daljinsko hlađenje vreme povraćaja investicije je prilično dugo.

LISABON: Prestonica Portugalije je 1998. bila domaćin prestižnog događaja "World Expo". To je bila šansa za državu da modernizuje glavnu infrastrukturu Lisabona i razvije projekte obnavljanja grada. Kreiran je novi prostor da bi se ugostili posetioci izložbe i da bi uslužio novi poslovni prostor koji pokriva 500.000 m2. Prostor je dizajniran tako da postigne balans između kancelarija, stambenih zgrada, i pratećih aktivnosti; takođe su bili planirani parkovi i moderna sredstva javnog prevoza.

Težnja je usmerena na to da snabdevanje energijom pokrije potrebe za toplotom prostora gde se održava izložba, uz pomoć inteligentnih i efikasnih tehnologija. Ponuđaču Climaespaco je dodeljen tender za razvoj projekta i koncesioni ugovor sa gradom Lisabonom o eksploataciji instalacija za energiju na period od 25 godina.

Proizvodno postrojenje je trigeneraciono postrojenje, što označava proizvodnju toplotne energije, energije za hlađenje i električne energije. Za pogon apsorpcionih hladnjaka koristi se otpadna toplota nastala proizvodnjom struje iz gasne turbine.

Instalisani kapacitet je 1998. iznosio: 40 MW energije za hlađenje, 23 MW toplotne i 5 MW električne energije. Predviđa se proširenje na 60 MW za daljinsko hlađenje i 44 MW za daljinsko grejanje.

Trigeneraciono postrojenje se sastoji iz sledećih komponenti: gasne turbine od 4,8 MW, dva apsorpciona hladnjaka od 2 x 5,1 MW, dva kompresora hladnjaka sa amonijakom kao rashladnim sredstvom od 2 x 5,8 MW, kotla za obnavljanje toplote od 12 MW i pomoćnog kotla od 15 MW, rezervoara za skladištenje hladne vode od 15.000 m3, kao i mreža za daljinsko grejanje i dalj. hlađenje.

Mreža snabdeva područje od 330 ha na jugoistočnoj strani grada, uz reku Tagus. Na mrežu je povezano oko 70 zgrada koje se snabdevaju hlađenjem i grejanjem.

Očekuje se da će se trigeneracijom uštedeti godišnje 6000 tona ekvivalentnog mazuta, što predstvalja 45% smanjenja u poređenju sa odvojenom proizvodnjom električne, toplotne i energije za hlađenje. U pogledu emisije, izbeći će se 20.000 tona CO2 godišnje, 250 tona NOx i 300 tona SO2. U poređenju sa kancelarijama koje koriste konvencionalni sistem, potrošnja energije za grejanje, hlađenje i struju za osvetljenje i potrebnu opremu će se umanjiti sa 248 kWh/m2 na 51 kWh/m2. Ukupna redukcija CO2 je oko 70%.

STOKHOLM: Daljinsko hlađenje se od svojih početaka ranih 1990. vrtoglavo razvijalo. Danas, proizvodnja energije za daljinsko hlađenje je porasla do nivoa proizvodnje (mnogo starije) energije vetra. Ali tu postoji veoma važna razlika: za razliku od energije vetra, daljinsko hlađenje je uspešno uvedeno bez ikakvih subvencija! Korporacija "Fortum" se bavi hlađenjem u Stokholmu. U Švedskoj prestonici 7.000.000 m2 poslovnog prostora se hladi uz pomoć sistema za daljinsko hlađenje putem mreže za daljinsko hlađenje koja je trenutno duga 76 km.

Proizvodnja energije za daljinsko hlađenje je otpočela 1994. god. Tržište je reagovalo pozitivno – delom usled političke odluke da se postepeno ukinu proizvodi bazirani na CFC i HCFC koji su izuzetno agresivni za ozonski omotač. Može izgledati čudno da je opsežno daljinsko hlađenje imalo leteći start u severnoj Evropi, gde su potrebe za hlađenjem manje nego u južnoj Evropi. Razumljivo objašnjenje je da su vlasnici stanova navikli, već 50 godina unazad, da kupuju toplotnu energiju iz velikih sistema za daljinsko grejanje.

Kada se lansira novi proizvod, glavni cilj je da se stekne poverenje korisnika – postojećih i potencijalnih.

Kada se otpočelo sa daljinskim hlađenjem u Stokholmu, očekivala se velika potražnja. Zaista, rast je bio brži nego što se očekivalo, što je vodilo do privremenog zastoja u prodaji prošle godine usled nedostatka proizvodnog kapaciteta. Fortum je sada rešio tu situaciju povezivanjem dva sistema za daljinsko hlađenje i izgradnjom novog proizvodnog kapaciteta.

U sistemima sa letnjim pikovima potrošnje električne energije, ušteda se omogućava daljinskim hlađenjem. Primer Stokholma pokazuje da u sistemima sa pikovima električne energije u toku zime, daljinsko hlađenje omogućava znatne uštede.

Trenutno "Fortum" prodaje 500 GWh energije hlađenja godišnje. Da je ta energija proizvedena na konvencionalni način, bilo bi potrebno 5 puta više električne energije. To znači da daljinsko hlađenje predstvalja umanjenje od 80% potreba za električnom energijom za hlađenje.

Mapa hlađenja Stokholma se danas sastoji od različitih sistema u opsegu od 3 do 228 MW. Najveći sistem je sistem za daljinsko hlađenje centralnog dela Stokholma od 228 MW priključenih korisnika, što je nastalo integrisanjem nekadašnjih malih i privremenih sistema.

(Autor teksta: Slobodan Ogrizović)