Srbija gubi pola milijarde evra godišnje jer nema svoj program pasoša

Popularni program pasoša, tj. program dobijanja državljanstava kroz investicije, zemlji koja ima ovaj program donosi dobit od pola milijarde do nekoliko milijardi evra! Uvođenje programa pasoša i/ili rezidencija, zavisi isključivo od odluke države, a sam program utiče na njenu ekonomsku moć, donoseći joj konstantne prihode tokom godine od novih državljana.

Šta je državljanstvo kroz investicije ili ekonomsko program dobijanja pasoša?

Državljanstvo kroz investicije (residency by investment) i program pasoša kroz investicije (citizenship by investment) predstavljaju programe dobijanja državljanstva i/ili pasoša jedne zemlje, uz određene investicije. Program pasoša prvi put je uvela Karipska zemlja St. Kits i Nevis (St. Kitts & Nevis) 1984. godine, kako bi ojačala svoju ekonomiju i privukla novac stranih investitora. Godine 2013. novac iz programa za ekonomsko dobijanje pasoša, u javnom sektoru činio je skoro 25% bruto nacionalnog dohotka ove male zemlje.

Isti program, počele su da uvode i druge zemlje, te danas, program državljanstva i/ili program pasoša kroz investicije ima više od 30 zemalja u svetu. Najjeftiniji program ima Dominika, čiji pasoš košta 100.000 USD. Uz pasoš, novi državljani koriste njen poreski i bezvizni program za 115 zemalja, uključujući i Evropsku uniju, Švajcarsku, Singapur i Hong Kong.

Vlasnik malteškog pasoša postaje se za 650.000 EUR, dok Kipar i Austrija zahtevaju investiciju vrednu dva miliona evra. Pored većine zemalja Evrope, program legalne "kupovine državljanstva i/ili pasoša" danas imaju i Kanada, Sjedinjene Američke Države, Novi Zeland, Australija, Velika Britanija i Singapur.

Čiji pasoši su najvredniji?

Svaka zemlja koja ima ovaj program, traži od budućih državljana da investiraju u njene nekretnine, hartije od vrednosti, socijalni fond i ekonomiju. To su jasno definisani programi, s obavezom investiranja na određeni period. Za uzvrat se dobijaju: državljanstvo i/ili pasoš (zavisno od programa zemlje), radna dozvola, putovanja bez vize, niske poreske stope, bolja edukaciju za decu, itd. Za strane državljane, to je prilika da ulože novac u tržište koje je stabilnije i zemlju koja je za njih i njihovu porodicu primamljivija od zemlje u kojoj su rođeni.
Prema prvom "Kočenov indeksu kvaliteta državljanstva" (2016) koji je postavila kompanija Henley and Partners u saradnji s profesorom dr Dimitrijem Kočenovim, najpoželjnije pasoše imaju: Nemačka, Francuska i Danska (dele drugo mesto), a potom slede Island, Švedska i Norveška. Srbija je zauzela 66. mesto na ovoj listi.

Zašto Srbija nema program pasoša?

Ovakav program je potpuno neiskorišćen u Republici Srbiji, iako postoji interesovanje za našim pasošem i državljanstvom. Strani klijenti zainteresovani su za programe dobijanja drugog državljanstva na bazi direktnih ili portfolio investicija (hartija od vrednosti) u Srbiji i regionu (u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom zemalja kao što su Grčka, Kipar, Bugarska). To, ne retko prati i kupovina lične rezidencije i nekretnina za porodicu (i život s porodicom u Srbiji ili regionu).

Ako bi Republika Srbija primenila program kakav, npr. ima Bugarska, gde se od 6 do 9 meseci, i ulog u portfolio program od 511.292 EUR na 5 godina, dobijaju pasoš i državljanstvo, Republika Srbija bi za 100 novih državljana godišnje dobila 51.129,200 EUR godišnje.

Za 1.000 novih državljana, budžet Republike Srbije bio bi bogatiji za više od pola milijarde evra svake godine. Pogodnosti za nove državljane Republike Srbije bili bi: niske poreske stope, putovanja bez vize za većinu zapadnih zemalja i Rusiju, odlična geografska pozicija, itd.

Jedinstveni forum za program pasoša u Srbiji

Belgrade wealth forum jedini je u regionu koji će okupiti više od 200 učesnika i najveće svetske kompanije u oblasti programa pasoša, drugih rezidencija, poreskog sistema, nekretnina, dvojnog državljanstva, poslovanja s drugim zemljama i pogodnosti koje se mogu ostvariti ovim programima.

Forum se održava 28 i 28.9.2017. godine u Falkenstaineru i za njega je obavezna akreditacija.