U Srbiji najtraženiji gotovinski i krediti za refinansiranje - Od početka 2017. odobreno 374 mil EUR za pozajmice u kešu

Glad za gotovinom i potrošnjom stanovnštva u Srbiji možda najbolje može da potvrdi podatak Udruženja banaka, po kome se ukupan iznos odobrenih keš kredita koji iznosi 306,8 milijardi dinara, približava ukupno odobrenim stambenim kreditima kojih je nešto više 381,83 milijarde dinara.

A kada se to preračuna u evre po srednjem kursu od 119,6617, dobije se da je odobreno keš kredita u iznosu od čak 2,56 mlrd EUR, dok je na kredit kupljeno stanova i kuća za 3,19 mlrd EUR. Od početka godine, odobreno je čak 374 mil EUR za keš kredite.

A građani ih uzimaju iako spadaju u jedne od najskupljih pozajmica.

- Gotovinski i krediti za refinansiranje su konstantno najtraženiji kreditni proizvodi na tržištu, jer omogućavaju građanima da putem jednog kredita dobiju sredstva potrebna za više namena, uz minimum dokumentacije i u izuzetno kratkom roku. Pored toga, zahvaljujući intenzivnom procesu digitalizacije bankarskog poslovanja, klijenti sada za kredit mogu da se prijave putem interneta, bez dolaska u banku - kaže Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke i dodaje da u proteklom periodu tražnja za svim kreditima, a posebno gotovinskim, intenzivnije raste zahvaljujući izraženom trendu snižavanja kamatnih stopa, što bankarske zajmove čini dostupnijim većem broju građana.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečne kamatne stope za keš dinarske kredite u julu iznosile su 11,52%, dok za one indeksirane u evrima 6,01% i imaju trend pada. Uglavnom kao sredstvo obezbeđenja banka zahteva menice, a banke naplaćuju obradu kredita dva odsto od iznosa zajma.

- Keš krediti su zahvalni za klijente, jer mogu taj novac da potroše bukvalno za šta imaju potrebu i za šta žele od kupovine haljine, plaćanja letovanja, potrošnje za ajvar do školskog pribora. Njihova cena jeste visoka, ali zbog obezbeđenja koje banke zahtevaju a koja su odnosu na druge kredite najslabija. Za njima je potreba najveća jer omogućavaju najširu upotrebu, dok potrošački limitiraju namenu. Naš standard zapravo opredeljuje strukturu kredita koji se uzima - ukazuje Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.