Inspektorima je mesto u neregistrovanim firmama - "Pozitivne liste" smanjile bi nepotrebne kontrole

(Dan sa inspektorima u Beogradu) Prosečan registrovani privredni subjekt u Srbiji ima to zadovoljstvo da ga razne inspekcije posete više od šest puta godišnje i da na te kontrole potroši više od dve radne nedelje. Za godinu dana, svi inspekcijski organi izvršili su ukupno oko 170.000 nad legalnim firmama. Istovremeno, inspekcije kontrolišu svega 3% neregistrovanih privrednih subjekta.

Ovo je, ukratko, najveći problem koji privrednici i preduzetnici imaju sa radom inspekcijskih organa.

Da je tako, potvrđuje i anketa Privredne komore Srbije iz aprila, koja je pokazala da privrednici smatraju kako bi inspektori više trebalo da se posvete onima koji rade na crno, a da manje kontrolišu registrovane firme.

Trenutno, inače, postoji tek nešto više od 300 prijava protiv neregistrovanih firmi, kaže Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, i navodi da bi taj broj trebalo povećati na više od 10.000, kako bi težnja države za smanjenjem obima sive ekonomije dobila smisao.

Istovremeno, objašnjava on, privreda se zalaže i za kreiranje "pozitivnih lista", kako se ne bi više dešavalo da inspektori proveravaju iste firme iz godine u godinu, iako nikada nisu zabeležene nepravilnosti u njihovom radu.

Jedan od problema sa kojima se privreda susreće jeste i kolizija u radu inspekcijskih organa, koji često pred privrednike postavljaju suprotstavljene zahteve. Aktuelni Zakon o inspekcijskom nadzoru je, stoga, omogućio međusobnu saradnju i zajednički rad inspekcija. Postojala je čak i ideja o formiranju jedinstvene inspekcije koja bi kod privrednog subjekta kontrolisala kompletno poslovanje, ali ga i nakon toga ostavila "da diše" ukoliko ne pronađe nepravilnosti.

(Žarko Malinović) Ipak, privrednici kažu da bi im najviše od svega značilo lakše poslovanje u legalnim tokovima, kroz smanjeni broj konkurenata koji rade u sivoj zoni i čine nelojalnu konkurenciju. Podaci, naime, pokazuju da je preduzeće koje poštuje sve propise i posluje po zakonu i do 50% manje konkurentno na tržištu od onih koja rade u sivoj zoni. Kako se ta razlika ne "preliva" na nižu cenu proizvoda i usluga kod nelojalne konkurencije, to je i zarada u sivoj zoni neuporedivo veća.

- Aktuelni Zakon o inspekcijskom nadzoru omogućio je inspektorima da kontrolišu neregistrovane privredne subjekte i to je nešto na šta bi trebalo staviti fokus u narednom periodu - rekao je Malinović u sredu, 13. septembra 2017. godine, tokom Dana otvorenih vrata sa inspektorima, neformalnog susreta privrednika i predstavnika inspekcijskih službi.

Na ovom skupu predstavnici privrede i zainteresovani građani mogli su da na jednom mestu dobiju konkretne savete i odgovore na sve nedoumice u vezi sa primenom propisa iz različitih oblasti poslovanja, ovlašćenja i dužnosti inspektora i novog okvira za inspekcijski nadzor. Njima su, naime, tokom sastanka na raspolaganju bili inspektori tržišne, turističke, poljoprivredne, građevinske i komunalne inspekcije, inspekcije rada i zaštite životne sredine.

- Ovaj skup pokazuje suštinsku promenu funkcije inspekcije, koja sada ima savetodavnu i preventivnu, a ne kao nekad, prvenstveno kaznenu ulogu - rekao je Milan Stefanović, viši stručni savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP) koja je, uz PKS, bila i organizator.

Kako bi se omogućilo da inspekcijski organi deluju preventivno i budu servis privrede i da legalnim privrednim subjektima pomognu da efikasnije posluju uspostavljene su metodologije procene rizika, planovi, kao i kontrolne liste koje omogućavaju inspekciji da utvrdi prioritete u radu i nadzoru, ali i privrednicima da unapred budu upoznati sa zahtevima koje bi trebalo da ispune u svom poslovanju.

(Dan sa inspektorima u Beogradu) - Ono što nama privrednicima mnogo znači, jeste to što od inspektora možemo dobiti savet kako da poslujemo prema propisima i što putem kontrolnih lista možemo sami da izvršimo procenu ispravnosti našeg poslovanja, i u skladu sa tim na vreme izvršimo korekciju - kaže za eKapiju Aleksandar Vasić, vlasnik firme Poslovni savetnik i zamenik predsednika grupacije računovodstvenih poslova PKS.

On dodaje i da je "prostor za proizvoljno i nezakonito delovanje inspekcije smanjen, jer nam moraju ukazati koji od uslova iz kontrolnih lista, kojima i sami imamo pristup, nismo ispunili".

- Najveći broj privrednika želi da potpuno poštuje sve propise i treba im omogućiti da to i rade na jednostavan način kroz jasne procedure, jasnu primenu propisa, jasno postupanje državnih organa i, naravno, dostupnost informacija. Privrednik koji počinje i želi legalno da radi nema načina da dođe do informacija na koji bi način trebalo da posluje u skladu sa zakonom ukoliko ne angažuje advokate i savetnike - kaže Vasić.

Da se inspekcije sve više usmeravaju na preventivu potvrđuje i Vesna Ristić iz Tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ona za eKapiju navodi da je ta inspekcija od početka primene Zakona o inspekcijskom nadzoru izvršila 630 savetodavnih poseta i primila 530 izveštaja o samoproveri.

(Vesna Ristić) - Trudimo se da pomognemo i savetujemo, a kada naiđemo na neki propust, utvrđujemo stepen rizika u skladu sa jasnim kriterijumima u kontrolnim listama. Ova lista sadrži kriterijume zahvaljujući kojima određujemo stepen rizika i usaglašenosti sa zakonima, kao i bezbednost. Nije nam cilj da odmah sankcionišemo uočene propuste - objašnjava Ristić.

Preventivne kontrole i "ček liste" dale su privrednicima mogućnost da inspektori deluju preventivno i da, kada nema materijalnih povreda propisa, daju preporuke kako da se poboljša poslovanje i otklone nepravilnosti.

Takav način postupanja inspekcije, nadaju se u PKS i USAID-u, mogao bi da dovede do promene stavova i privrednika i inspektora koji bi jedni druge mogli sve manje da doživljavaju kao "suprostavljenu stranu" već više kao partnere.

Podaci ankete 1.000 preduzeća pokazuju da je procenat preduzetnika koji imaju pozitivnu percepciju o inspekcijama već porastao od juna 2014. do decembra 2015. i usvajanja Zakona o inspekcijskom nadzoru sa 48% na 70%. Istovremeno, procenat onih koji smatraju da im inspekcije savetima pomažu da svoje poslovanje usklade sa propisima porastao je sa 47% na 60%.

Jedan od velikih problema koje tek treba rešiti jeste i nedovoljno prelazaka neregistrovanih preduzeća u legalne tokove, dobrim delom i zbog veoma visoke stope poreza i doprinosa na zarade.

- Ceo sistem, sve administrativne procedure, treba postaviti tako da se privrednik ne tera silom da posluje u skladu sa zakonom, nego da on sam vidi svoj interes da posluje legalno. Ne sme rizik za poslovanje u legalnoj zoni da mu bude veći nego da posluje nezakonito. Ako dođemo u situaciju da mu je veći rizik u legalnom poslovanju, zbog finansijskih, administrativnih, parafiskalnih nameta, onda tu inspekcija ne može mnogo da učini - istakao je Milan Stefanović iz USAID-a.