Prodavali sirup umesto pravog livadskog meda - Iz prodaje povučen falsifikat marke K plus

Ministarstvo poljoprivrede iz trgovinskog lanca IDEA povlači livadski med pod robnom markom K plus, pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu, piše Politika.

Med, koji je bio na akciji od 25. do 27. avgusta, prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70% procenata, piše list. Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara koji se već godinama bore protiv falsifikata meda. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže za Politiku Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

- Posle prvobitne kontrole, uradili smo i superanalizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče - kaže Nedimović i dodaje da će se uskoro znati više detalja o količinama i akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u poslednja tri meseca na suzbijanju falsifikata meda.

Inače, inspekcija je nakon dospele superanalize ušla u pogone proizvođača Aza iz Ledinaca, koji je pakovao med za kompaniju IDEA.

Prema nezvaničnim informacijama, u medu je pronađena povećana koncentracija dijastaze, mere prisutnosti pčelinjeg enzima u medu. U prvoj analizi ovaj parametar kvaliteta meda je iznosio 55 jedinica, što je, prema rečima stručnjaka, nelogično za prirodan med. Ona je u ovom slučaju udvostručena što, kako kažu sagovornici Politike, ukazuje da je taj enzim veštački dodavan u ovaj med, po svemu sudeći i nestručno.

Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor sa Katedre za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za Politiku da je već čula, i to iz Hrvatske, da u Srbiji može da se kupi ovakav med.

- Reč je o livadskom medu, a problem je što za ovu vrstu, koja se inače naziva poliflorni med (više vrsta biljaka), ne postoje standardi i neko ko ga je pravio znao je da sadržaji dijastaze ne mogu da se provere. Za osnovne evropske monoflorne vrste meda postoje definisani opsezi sadržaja dijastaze. Recimo, za med od uljane repice dijastaza se kreće od 26,9 do 32, suncokretov od 14 do 26,5, a bagremov od 5,5 do 15,5 - kaže Milojković Opsenica.

Za livadski, dodaje, nema graničnih vrednosti.

- Međutim, ako za pojedinačne vrste nemate zabeleženu vrednost dijastaze od 55, onda ni kombinacija više vrsta ne bi mogla da da tu vrednost. To je zdravorazumsko tumačenje - kaže sagovornica Politike.

Ona objašnjava da je ovaj med verovatno zdravstveno ispravan i bezbedan po Pravilniku o bezbednosti hrane, ali nema ono što se od meda očekuje. Kupci su prevareni jer su umesto meda kupili verovatno neki hidrolizovani sirup.

Pčelarska udrzženja već godinama ukazuju da i pored pojačanih kontrola na tržištu i dalje ima mnogo falsifikovanog meda, a pretpostavka je da se tokom godine proda oko hiljadu tona meda koji nije ispravan. Zbog nelojalne konkurencije domaći pčelari ne mogu da prodaju pravi med čija cena, prema procenama, ne bi mogla da bude niža od 700 dinara, piše Politika.

Jedna od velikih pretnji je i takozvani kineski med koji nije samo problem Srbije nego i Evropske unije. EU godišnje uveze 80.000 tona meda iz Kine, što je naš četrdesetogodišnji izvoz u Evropsku uniju.