Galami se na mreži - zakon i telefoniranje preko interneta

Telefoniranje preko interneta (VoIP - Voice over Internet Protocol), pogodnost koju svakog dana koristi bar nekoliko hiljada građana Srbije, u našoj zemlji je - nelegalno. Ovaj stav Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije, praktično, van zakona stavlja sve firme koje pružaju usluge VoIP. Stručnjaci, međutim, opominju da je posredi pokušaj da se monopol "Telekoma Srbije" na fiksnu telefoniju protegne i na svetsku mrežu.

- U Srbiji još nije dozvoljeno pružanje ove vrste telekomunikacionih usluga - upozorila je u ponedeljak Matićeva.

- Planirano je da se do kraja godine usvoji pravilnik o VoIP i reguliše ta oblast. Kašnjenje sa donošenjem regulative za posledicu ima to da se tržište razvija stihijski.

Da je tržište VoIP neregulisano slaže se i Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta, najuticajnije domaće organizacije koja se bavi svetskom mrežom. Marković je, ipak, zapanjen drugim delom ministarkine izjave.

- Neverovatno je da gospođa Matić ne razume razliku između nelegalnog i neregulisanog - ocenjuje Marković.

- VoIP u Srbiji nije regulisan, ali to ne znači da je nelegalan. U zakonu, istina, stoji da "Telekom Srbija" ima ekskluzivno pravo na pružanje svih vrsta telekomunikacionih usluga, uključujući i telefoniranje preko interneta, do 9. juna 2005. godine. A sada je 2008. i ta usluga nije pod monopolom.

Prenos glasa preko interneta već godinama je hit u svetu, a procenjuje se da VoIP protokol redovno koristi gotovo 300 miliona ljudi. Njegove prednosti su mnoge, no presudna je cena, pošto je telefoniranje na ovaj način višestruko jeftinije u odnosu na klasičnu, ali i na mobilnu telefoniju.

Samo u centru Beograda postoji nekoliko preduzeća koja nude ove usluge. U ovim firmama u ponedeljak, ipak, nisu želeli da komentarišu stavove Jasne Matić. Možda i zato što, kako kaže Slobodan Marković, do dozvole za uspostavljanje veze nije moguće doći na "redovan" način, pošto svaka firma mora da sklopi ugovor o povezivanju sa fiksnim ili mobilnim operaterima.

- Pitanje regulisanja VoIP pokrenula je Republička agencija za telekomunikacije još pre godinu dana - objašnjava Marković.

- Pre šest meseci RATEL je poslao predlog pravilnika tadašnjem Ministarstvu za informaciono društvo, ali pozitivno mišljenje još nije stiglo. Uz malo dobre volje, ne bi moralo da se čeka do kraja godine, već bi pravilnik bio usvojen za najviše sedam dana.

Srpska preduzeća koja nude VoIP imaju prilično ujednačene cene. Pristup mreži košta 500 dinara, a cene razgovora su od šest do deset puta niže od fiksne i mobilne telefonije. Plaća se po post pejd principu. Minut razgovora sa Australijom, navodi firma "VoIP Balkan", košta 5,88 dinara, koliko i sa Brazilom, Engleskom, Hrvatskom, Kanadom, SAD. Nešto skuplji su pozivi ka Ukrajini, Egiptu i Bosni. Osim mikrofona, može se koristiti i poseban aparat. Ovi telefoni u domaćim šopovima koštaju između 1.600 i 5.000 dinara.