Stručnjaci odlaze u privatni sektor - Primarna zdravstvena zaštita otežana zbog manjka doktora i medicinskih sestara

Oftalmolozi, pedijatri, ORL stručnjaci, lekari opšte medicine, internisti i ginekolozi - specijalisti su koji nedostaju zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Tako je Dom zdravlja Lazarevac nedavno bio prinuđen da honorarno angažuje očne lekare koji su prethodno dali otkaz i otišli u privatnu praksu, dok dvoje doktora ne završi specijalizaciju koja traje četiri godine. Slična situacija je i u drugim prestoničkim domovima zdravlja.

Prema rečima dr Aleksandra Stojanovića, direktora Doma zdravlja Dr Milutin Ivković na beogradskoj opštini Palilula, lekari deficitarnih specijalnosti u poslednje vreme masovno odlaze u privatnu praksu, a domovi zdravlja ne mogu da angažuju nove, jer ih nema na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

- Svim domovima zdravlja u Beogradu nedostaju ovi specijalisti. Na birou ih nema, jer ranije nisu odobravane specijalizacije iz ovih oblasti - kaže dr Stojanović.

Osim specijalista, jagodinskom domu zdravlja nedostaju i lekari opšte prakse, jer je država zabranila zapošljavanje, a broj lekara svela na minimum, u skladu sa normativima. Od 80 lekara, ova zdravstvena ustanova je spala na 72, što je nedovoljno, s obzirom na to da Jagodina ima 20 seoskih ambulanti.

- Specijalnost nije toliko bitna ako nemaš raspoloživ kadar - kaže Darko Miletić, direktor Doma zdravlja u Jagodini.

- Tri lekara čekaju odobrenje za specijalizaciju. Kada bi otišli, morao bih da zatvorim seoske ambulante. Tri lekara su pred penzijom. U maju sam poslao dopis Ministarstvu zdravlja da se zaposle tri nova lekara, ali još nisam dobio odgovor. Opšta bolnica ima samo četiri pedijatra, što je za odeljenje koje radi 24 sata malo.

Direktorka Doma zdravlja u Svilajncu Vera Branisavljević kaže da dopise šalje već godinu i po, pošto je prijem dva lekara urgentan, a za dobar rad nedostaje četiri-pet doktora.

- Problem nam je i kućno lečenje, jer radi lekar koji nema pečat, zato što je "neugovoreni" radnik - ističe ona.

- Pošto nema prava da prepisuje recepte, ukućani moraju da zakazuju kod izabranog lekara i onda se gubi prednost kućnog lečenja. Oftalmolog za četiri-pet godina odlazi u penziju, pa treba primiti lekara koji će za to vreme da završi specijalizaciju.

Prema rečima dr Vasilija Antića, direktora Doma zdravlja u Kragujevcu, trenutno ima 186 lekara, od kojih je 140 specijalista iz raznih oblasti.

- Zasad je situacija dobra, ali već za pet-šest godina će nedostajati lekari određenih specijalnosti - navodi dr Antić.

- Država treba da reaguje i da na vreme obezbedi specijalizacije.

U pirotskom domu zdravlja trenutno je dovoljno specijalista, ali će se problem pojaviti već za godinu-dve.

- Imamo po dvoje specijalizanata na ginekologiji i pedijatriji i jednog na urgentnoj medicini - kaže dr Radovan Ilić, direktor.

- Nažalost, i nekoliko kolega iz ovih oblasti je najavilo odlazak u penziju, i oni će otići pre nego što nam stignu novi specijalisti.

U novosadskom domu zdravlja broj specijalista je usklađen sa predviđenim normativima, ali je to nedovoljno da se podmire sve potrebe.

- Zdravstvene ustanove u prigradskim naseljima nemaju sve profile specijalista, pa pacijente upućuju u Dom zdravlja u gradu - kaže dr Ljerka Popov, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost u DZ Novi Sad.

- Problem predstavlja i to što Novi Sad nema sekundarnu (opštu) bolnicu, a Klinički centar Vojvodine više ne prima pacijente bez pregleda specijaliste iz Doma zdravlja.

Niškom domu zdravlja neophodni je najmanje 20 pedijatara, ginekologa i specijalista opšte medicine. Milorad Jerkan, direktor ove ustanove, navodi da su do pre godinu dana imali 23 ginekologa, a danas samo 12.

- Slična je situacija i sa pedijatrima, kojih je bilo 60, a sada 44, ili sa specijalistima opšte medicine, kojih je 98, a bilo ih je 120 - navodi dr Jerkan.

- Lekari su otišli u penziju, a nemamo mogućnost da zaposlimo nove.

Hronični manjak zdravstvenih radnika u beogradskim domovima zdravlja trebalo bi da bude rešen do kraja godine. Planom zapošljavanja Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, beogradski zdravstveni sistem će do kraja godine biti "bogatiji" za 274 lekara i medicinske sestre.

Kako Novosti saznaju u Ministarstvu zdravlja, novi kadar predviđen je za devet ustanova primarne zdravstvene zaštite, a najveće povećanje broja zaposlenih planirano je za domove zdravlja u Novom Beogradu i Paliluli - po 47, sledi Voždovac sa 45 i Zemun sa 44.