Više od 1.000 seoskih domaćinstava u Srbiji bavi se turizmom - Strani gosti sve brojniji

U Srbiji se nešto više od hiljadu seoskih domaćinstava bavi turizmom, kaže državni sekretar za turizam Miroslav Knežević i dodaje da taj vid turizma čini manje od 10% ukupnog turističkog prometa u našoj zemlji.

Prema njegovim rečima interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako ove godine čak udvostručio broj stranaca u odnosu na 2016, osim gostiju iz okruženja, uglavnom dolaze turisti iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj kineskih turista.

On navodi da interesovanje za seoski turizam raste u svetu poslednjih dvadeset godina, pa i da Srbija prati te trendove.

- Slična situacija je i kod nas, s tim što je u poslednjih nekoliko godina turistička ponuda, kada je reč o seoskim domaćinstvima, znatno poboljšana - rekao je Knežević Tanjugu.

Na pitanje da li je hiljadu registrovanih domaćinstava dovoljno, kaže da je u ovom trenutku to realno i u skladu sa tržišnim tendencijama.

Ocenjuje da je dobro što se interesovanje gostiju za boravak u tim domaćinstvima povećava iz godine u godinu.

- Upravo ti gosti i to što su zadovoljni pruženim uslugama možda i jesu najbolja promocija seoskog turizma u Srbiji - rekao je Knežević.

On skreće pažnju na to da odmor na selu i dalje bira više domaćih, nego stranih turista, ali i da se i to polako menja. To je, kaže, i pokazatelj koji jasno usmerava i govori kako treba pokušati na međunarodnom tržištu.

- Naravno, nije lako, konkurencija je velika, pre svega u zemljama u okruženju - Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji... - dodaje Knežević, ali kako kaže, nada da će naša seoska domaćinstva kvalitetom usluge uspeti da im se približe i da privuku strane turiste i prilagode svoju ponudu njima.

- Kroz kredite koje ministarstvo odobrava za poboljšanje kvaliteta same turističke ponude u 2016. godini je dodeljeno 30 miliona dinara za seoska domaćinstva, što su značajna sredstva - kaže on.

Navodeći da nedostaje infrastruktura i pristup seoskim domaćinstvima, očekuje da će se i to u bliskoj budućnosti promeniti. Na pitanje šta je potrebno da bi se to promenilo i kolika su ulaganja potrebna, Knežević ističe da je to teško proceniti u ovom trenutku.

- To je stvar koja se mora spustiti sa državnog na lokalni nivo - da lokalne samouprave procene koliko su im koje destinacije važne kada je reč o seoskom turizmu, pa da se onda zajedničkim snagama uradi neki plan i da se vidi koje su mere neophodne kada je reč o infrastrukturi. Mislim da se svest promenila i da su ljudi koji žive u selima shvatili da osim poljoprivrede ili stočarstva, turizam može da bude dodatni izvor prihoda, te su negde posvetili svoju pažnju tome - rekao je Knežević.

Ono što je važno i na čemu će se raditi u budućnosti, najavljuje on, je edukacija, jer gosti ne odlaze na sela samo da bi tamo boravili.

- Imamo dve grupe gostiju, klasične turiste i turiste koji žele aktivan odmor-rekreaciju, šetnju, upoznavanje brojih prirodnih, kulturnih, istorijskih dobara koji se nalaze u neposrednoj okolini - rekao je Knežević, uz obrazloženje da sve to zajedno treba predstavljati kao jedan turistički proizvod.

- Na taj način, siguran sam, da će se povećati i broj i naravno da će se promeniti struktura gostiju - rekao je Knežević, dodajući da procedura za registrovanje domaćinstva nije komplikovana.

Prema njegovim rečima, sve je u velikoj meri uprošćeno tako da oni koji žele da se aktivno uključe mogu da kontaktiraju lokalne turističke organizacije ili samouprave i dobiju sve informacije.