Kanal Dunav-Tisa-Dunav slavi 40. rođendan - Ovako se gradio "Vojvođanski Suec"

Pre tačno 40 godina završen je jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa-Dunav, koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije.

Za Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan - "Vojvođanski Suec", teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A trebalo bi da je drugačije...

Za to, kako kažu upućeni, ima mnogo razloga. Ovo domaće čudo hidrograđevinarstva, dugo je ukupno 939 kilometara. Na njemu ima 26 ustava, 16 brodskih prevodnica i pet crpnih stanica. Pri njegovoj izgradnji iskopano je 130 miliona kubika zemlje, samo 50 miliona manje nego u gradnji Panamskog kanala, a u brane i ustave ugrađeno je pola miliona kubnih metara betona.

Uz to, u nastajanju ovog sistema, kako objašnjava Slavko Vrndžić, v. d. generalnog direktora JVP Vode Vojvodine, koje gazduju ovim sistemom, snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a za njega je "bataljon" od 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 grafičkih crteža.

- Mora se znati da su upravo vodoprivredni radovi stvorili u Vojvodini uslove za život kakav poznajemo - podseća Vrndžić.

- Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su još u 18. veku. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravljena dva kanala - prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine. Samim tim, bilo je logično da se ovi radovi, u drugoj polovini 20. veka, krunišu izgradnjom sistema koji će sve to povezati.

Samoj izgradnji, kako navodi Vrndžić, prethodila je cela decenija pripreme, od kada je, 1947. godine, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD izložio ideju o izgradnji.

- Izgradnja je počela tek 1957. godine, posle deset godina pažljivog planiranja i projektovanja - navodi Vrndžić.

- Pre nego što je Mirkov nastavio rad na HS DTD postojalo je samo 170 kilometara kanala, pet prevodnica - Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, a takođe, i četiri ustave.

Danas, Hidrosistem DTD jedan je od najvećih takvih sistema u Evropi, i sa svojih 694 kilometara kanalske mreže povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu. Uključujući i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke ukupno je dugačak 939 kilometara, a u okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznačajniji objekat brana na Tisi kod Novog Bečeja.

Vrndžić podseća kako se među značajnim izazovima koje su rešavali graditelji HS DTD izdvaja prokopavanje vododelnice u Potpornju u južnom Banatu, gde su se javili visoki arterski pritisci koji su onemogućavali kopanje kanala, kao i obaranje podzemnih voda u gradilišnoj jami za vreme izgradnje Hidročvora Kajtasovo. Sagovornik Novosti takođe ukazuje kako je, i pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD u poređenju sa prethodnim periodom ratova, sankcija, generalno gledano, poslednjih deset godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno održavanje.

- Program radova na HS DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode APV i u taj posao ove godine ulažemo 600 miliona dinara - kaže Vrndžić.

- Ovaj iznos sredstava je povećanje u odnosu na prethodni period i ujedno predstavlja pravo polazište i nadu da će se ovaj trend ulaganja u održavanje ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta nastaviti.

Prema projektima, HS DTD bi trebalo da obezbedi količinu vode potrebne za navodnjavanje 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava.