Srbija rasipa solarnu i tremalnu energiju - studije o korišćenju obnovljivih izvora stoje u fioci

Zbog kašnjenja u formiranju Fonda za energetsku efikasnost, nerešenog vlasničkog statusa banjskih lečilišta i nepostojanja podsticaja kasni i realizacija mnogih projekata za korišćenje obnovljivih izvora energije kojima bi se povećala energetska efikasnost.

Poslednja četiri koja stoje u fioci odnose se na korišćenje geotermalne energije u Bujanovačkoj banji, solarne energije u banji Rusanda, biomase za grejanje u Negotinu i gradnje male hidroelektranena jezeru Ćelije. Korišćenjem ovih izvora smanjiće se zagađenje životne sredine i uvoz nafte, olakšati uklanjanje poljoprivrednog i šumskog otpada i uštedeti znatna suma novca - od 25 do 70%.

Za njihovo "prevođenje" u život nije potrebno mnogo para, a ulaganje bi se vratilo za pet do deset godina. Studije opravdanosti za tri projekta nedavno su završene u saradnji Agencije za energetsku efikasnost i Evropske agencije za rekonstrukciju. Posao je vodila Agencija, EAR je obezbedio novac, oko 40.000 EUR, dok su studije uradili domaći stručnjaci sa fakulteta i tehničkih instituta.

Iako u Srbiji postoji veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije, nema mnogo projekata za koje su urađene studije opravdanosti koje su neophodne da bi se videlo da li je reč o isplativim investicijama.

Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, kaže da je logično da se za ove projekte zainteresuju oni koji će imati najviše koristi, a to su opština Negotin, vodoprivredno preduzeće koje gazduje jezerom Ćelije, kao i država, kada je reč o banjama ili njihovinovi vlasnici.

On navodi da studije imaju i druge državne institucije i sve bi mogle da se uključe u pronalaženje para. - Da postoji Fond, čije formiranje čeka promenu Zakona o energetici, Agencija bi mogla da raspiše poziv zainteresovanim finansijerima - kaže Kovačić.

Gradnja male hidroelektrane kod Kruševca od 4,9 megavata koštala bi 3,2 mil EUR, što bi se investitoru vratilo za šest godina, a ukupna zarada za 30 godina bila bi 11,7 mil EUR. Analiza je rađenana osnovu cene struje od šest evrocenti, sadašnja je pet, i nije uračunata ušteda od 40.000 EUR godišnje zbog efekta smanjenja emisije ugljen-dioksida. Međutim, država još nema podsticaje za korisnike ovih izvora energije, pa se gradnja odlaže iako je dozvolu dobio "Logfor" iz Paname.

Korišćenje sunčeve energije za zagrevanje vode u banji Rusanda donelo bi uštede od 70%, koštalo bi od 300.000 do 500.000 EUR, pri sadašnjoj ceni struje, a investicija bi se isplatila za pet do sedam godina.

Adaptacija kotla za korišćenje biomase umesto mazuta jedno stambeno naselje u Negotinu koštalo bi 62.000 EUR, a ulaganje bi se vratilo za šest do osam godina.

Korišćenje geotermalne energije u Bujanovačkoj banji za zagrevanje vode umanjilo bi troškove kupovine mazuta za 25%, a ulaganje od 30.000 EUR vratilo bi se za deset godina.

Kasne pare

Među finansijskim međunarodnim ugovorima koje Skupština Srbije treba da ratifikuje je i jedan koji se odnosi na kredit Svetske banke od 28 mili USD. Tim novcem treba da se finansira "Srpski projekat energetske efikasnosti". Uz to država Srbija treba da obezbedi 2 mil USD da bi se rekonstruisao energetski sistem u kliničkom centru u Nišu, kao i u 46 škola, bolnica i ustanova socijalne namene.

Fond za energetsku efikasnost

EAR

Bujanovačka banja

banja Rusanda

jezero Ćelije

Agencija za energetsku efikasnost

Evropska agencija za rekonstrukciju

Bojan Kovačić

Zakon o energetici

Grad Kruševac

Srpski projekat energetske efikasnosti

grad Niš

SO Negotin

Logfor

Skupština Srbije

Svetska banka