Stiže voda na vojvođanske njive - Počinje izgradnja 4 magistralna sistema za navodnjavanje, izabrani izvođači za još 5 lokacija

Početak izgradnje regionalnih hidrosistema, koji bi trebalo da omoguće značajno povećanje navodnjavanih površina u Srbiji, očekuje se u narednim danima avgusta. U pitanju su projekti koji se finansiraju iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata (takozvani Abu Dabi fond), od oko 100 mil USD, za koji je ugovor potpisan još pre dve i po godine.

Prema najavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, početak radova na prva četiri magistralna sistema za navodnjavanje - od jedanaest, koliko je u Vojvodini predviđeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, planiran je za period između 8. i 12. avgusta.

Reč je o dvonamenskim sistemima Jankov Most (Zrenjanin), Itebej i Međa (Žitište) i Rečej (Kula), objašnjavaju za eKapiju u Ministarstvu poljoprivrede.

- Radi se o kanalima koji su ranije služili isključivo za odvodnjavanje, da bi sprečili poplave, a mi ih sad stavljamo u funkciju za navodnjavanje - rekao je nedavno medijima ministar Nedimović i naveo da će ovi sistemi uticati da se postigne veća produktivnost, kao i jeftinija proizvodnja.

Nakon Zrenjanina, Kule i Žitišta, očekuje se otvaranje i još pet gradilišta u Vojvodini. Tokom jula ove godine završene su sve tenderske procedure i za crpne stanice Jegrička (Lalić, Odžaci), Pesir (Padej, Kikinda) i Kaloča (Ada), i regionalne podsisteme Tisa–Palić i Nova Crnja–Žitište, navode iz ministarstva.

- Plan je da svi radovi za koje su potpisani ugovori sa izvođačima počnu tokom avgusta - kažu iz Ministarstva za eKapiju.

- Dva postupka još traju, pa je početak radova na regionalnom podsistemu Kikinda i regionalnom sistemu Kula-Mali Iđoš planiran za septembar i oktobar.

Za radove na lokaciji Rečej biće zaduženo Vodoprivredno društvo Bačka (Vrbas), a na lokacijama Jankov Most, Itebej i Međa - Vodoprivredno privredno društvo Srednji Banat (Zrenjanin).

Za poslove na crpnoj stanici Jegrička odabran je konzorcijum koji čine Hidrosrem Sremska Mitrovica, Regulacije Sremska Mitrovica, Eko inženjering Sremska Mitrovica; Pesir - konzorcijum Regulacije Sremska Mitrovica, Hidrosrem Sremska Mitrovica, Eko inženjering Novi Sad; Kaloča - konzorcijum DTD VPD Severna Bačka Subotica, Dubrava Bajmok, Rasco Tamp Senta, Eko inženjering Novi Sad; regionalni podsistem Tisa-Palić - konzorcijum DTD VPD Severna Bačka Subotica, Dubrava Bajmok, Extra auto transport Vrbas, CNT Beograd; regionalni podsistem Nova Crnja-Žitište - Vodoprivredno privredno društvo Srednji Banat.

Inače, ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima predviđa finansiranje ukupno 14 projekata sistema za navodnjavanje. Uz 11 u Vojvodini, planirana su i tri u centralnoj Srbiji. Reč je o regionalnom sistemu Mačva CSN6, hidrosistemu Parmenac-Čačak i Pančevačkom ritu. Tenderska dokumentacija za izvođenje radova na sistemu Mačva CSN6, koji se ranije pominjao kao najskuplji projekat vredan nekoliko desetina miliona evra, nalazi se na odobrenju i očekuje se uskoro raspisivanje javnog poziva.

Puni efekti navodnjavanja samo uz primenu svih agrotehničkih mera

U Srbiji se, prema dostupnim podacima, pod sistemima za zalivanje nalazi do 3% obradivih površina, a cilj je da to bude bar 10%. U Vojvodini se navodnjava najviše - 50.000 hektara, a u centralnoj Srbiji površine su još manje.

Sistem za navodnjavanje jednog hektara, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 EUR, a njegovo postavljanje u "redovnoj" godini, prema nekim projekcijama, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. Kada naiđu sušne godine, njegova vrednost je mnogo veća.

- Pozdravljam svaki potez kojim će pod navodnjavanje biti stavljen makar i jedan hektar oranica, ali mislim da je najavljena gradnja novih i revitalizacija starih sistema previše mala i spora akcija, jer očigledno država nema para za veće poduhvate. Takođe, važno je reći da je za prave rezultate navodnjavanja potrebno primenjivati paralelno i neke druge agrotehničke mere, kao i razvijati govedarstvo, zbog stajnjaka i organske materije - kaže u razgovoru za eKapiju agroekonomski analitičar Milan Prostran.

On podseća da je Srbija nekada navodnjavala oko 150.000 hektara zemljišta, a danas verovatno oko 100.000. Kako kaže, bio bi zadovoljan tek kada bi pod zalivnim sistemima bilo još 500.000 ha, i dodaje da se sa najavljenih 11 novih sistema u Vojvodini, kao i tri u centralnoj Srbiji koja se tek očekuju, može očekivati još najviše 20-30.000 ha pod zalivnim sistemima.

- Svi prethodni ministri su najavljivali velike projekte kada je reč o navodnjavanju, jedan od njih je pompezno pričao o 2 miliona hektara koje bi pokrili novim sistemima, ali kada je izračunato da je za to potrebno oko 2 mlrd USD odustao je od poduhvata. Ponavljam, iza ovakvih projekata mora da stane cela država, ali i naučna i stručna javnost, da bi i rezultati i efekti bili adekvatni - navodi Prostran i dodaje da povećanje prinosa zavisi i od vrste sistema, opreme i mnogih drugih faktora.

Srbija iz kreditne linije Ujedinjenih Arapskih Emirata (Abu Dabi fond) ima za navodnjavanje obezbeđeno ukupno oko 100 mil USD. Ta linija ugovorena je pre dve i po godine, po kamatnoj stopi od 1% na godišnjem nivou.

I mikrosistemi značajni

Država, kao i pokrajina, paralelno sa gradnjom sistema za navodnjavanje subvencionišu i izgradnju mikrosistema za navodnjavanje, bušenjem bunara koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu.

Nedavno je potpisano 145 ugovora, kojima je proizvođačima za nabavku opreme za navodnjavanje obezbeđeno 98 miliona dinara subvencija.

M.A.