U okolini Vranjske Banje leži dva miliona tona zeolita - Za oporavak jame rudnika Nemetali potrebno oko 5 mil EUR

Geološko rudarski pregled stanja koji je urađen pre nekoliko godina ukazuje da na širem području sela Katalenac i Zlatokop postoje rezerve zeolita koje se procenjuju na oko dva miliona tona.

Eksploatacijom vulkanskih tufova zeolita skoro dve decenije bavio se rudnik Nemetali iz Vranjske Banje, koji je nakon loše privatizacije pre petnaestak godina potpuno prestao sa eksploatacijom. Godišnje je se prerađivalo oko 2.000 tona, uz nisku tržišnu cenu od 10 do 12 dinara po kilogramu.

Rudnik je zapošljavao stotinak radnika koji su radili na podzemnom iskopu i mlevenju zeolita, koji je prodavan kao poluproizvod velikim sistemima u poljoprivrednoj industriji i delom u farmakologiji zbog detoksičkih svojstava ove rude.

Goran Stančić, magistar tehničkih nauka iz oblasti rudarstva i površinske eksploatacije ruda, kaže da duže od jedne decenije bezuspešno pokušava da skrene pažnju na zapuštene rudne potencijale zeolita na području Vranjske Banje.

- Zeolita, osim na ovom području, ima i u Timočkoj krajini, okolini Stalaća, Jošaničke Banje, Gnjilana, a jedino je aktivan rudnik na lokaciji Igroš u okolini Stalaća - objašnjava Stančić, navodeći da zeolit predstavlja vrlo "ozbiljan korektivni faktor u otklanjanju pojačane radijacije", kao i u detoksikaciji zemljišta, ali i ljudskog prostora.

On precizira da se ne radi ni o kakvom "čudotvornom kamenu", već o elementu koji se rasprostranjeno u svetu koristi u poljoprivrednoj industriji, medicini, farmakologiji.

- U selu Zlatokop postoji rudnik zeolita za podzemnu eksploataciju sa postrojenjima za primarnu preradu sirovine. Radi se o tufovima vulkanskog porekla u kojima preovladava mineral klinoptilolit iz grupe zeolita, sa učešćem i do 90%, poznat pod nazivom "beli zeolit" - navodi sagovornik Danas.

Na terenu je uočljiva zapuštenost postojećih objekata, kao i same jame za eksploataciju koja ide u dubinu od nekoliko stotina metara. Rudnik se sada nalazi u "zoni visokog rizika" za ulazak u jamu, pa je neophodna primena vanrednih mera sigurnosti i kontrole podgradnog sistema. Slika sa lica mesta navodi i na trag o proceni neophodnih ulaganja kako bi rudnik oživeo.

- Gruba procena govori da je neophodna investicija od oko 5 mil EUR za oporavak jame, obnavljanje tehnologiju i ljudskih resursa. To za rudnike ovakvog tipa nije veliki novac i podsećam da otvaranje rudnika nikada nije skupo - navodi Stančić.

On podseća da od 2008. godine bezuspešno pokušava da projekat revitalizacije Nemetala predstavi ministrima nadležnim za rudarstvo i energetiku. Ukazuje na činjenicu da je interesovanje iskazao jedino Pokret slobodnih sindikata Srbije (PSSS) koji je ponudio posredničku ulogu u uspostavljanju dijaloga na ovu temu.

- Moja ideja je da se napravi javno privatno partnerstvo sa državom. Da rudnik bude akcionarsko društvo sa državnim udelom do 40%. Trebalo bi do pet godina da se sa sedamdeset do 100 radnika, od kojih bi trećina trebalo da budu visoko stručni, uhvati zamajac u eksploataciji. Tu se podrazumeva i ulaganje u opremu kao i sređivanje jamskog prostora za bezbedan rad - navodi sagovornik Danasa.

Nakon što je posle privatizacije preduzeće Mineralico u čijem vlasništvu je bio i rudnik Nemetali likvidirano, zabeleženi su sporadični slučajevi manje površinske eksploatacije zeolita na ovom području bez konkretnih zahvata u potpunoj revitalizaciji rudnika.

- Tržište Srbije u pogledu potreba za zeolitom je malo i gotovo nepostojeće. Zato bi orijentacija bila vezana za izvoz koji bi onda doveo i do oživljavanja domaćeg tržišta, pre svega u korišćenju zeolita za izradu finalnih proizvoda u oblasti poljoprivrede, stočarstva, farmakologije i kozmetičke industrije - zaključuje sagovornik Danasa.

- Ni u ovom, ali ni u slučaju drugih velikih rudarskih sistema koji su posrnuli, mislim da nam ne trebaju strateški partneri. Jasno je da rudarstvo ne vraća uloženi novac brzo, ali kada se taj točak pokrene, on kontinuirano vraća uloženo, a za to je potreban period od najmanje pet godina - ocenjuje inženjer Stančić.

O stanju na srpskom tržištu kada je u pitanju zeolit govori podatak da rudnik koji se nalazi na lokaciji Igroš kod Brusa u potpunosti trenutno zadovoljava potrebe. Sagovornik Danasa tvrdi da bi pokretanje rudnika u Vranjskoj Banji podiglo nivo konkurentnosti i pojačalo izvoz, a zatim i dovelo do oživljavanja domaćeg tržišta i industrije koja bi imala koristi od prerade zeolita.