Istorijski biser Trebinja čeka na obnovu - Kako bi u budućnosti mogao da izgleda Stari grad (FOTO)

Već ove godine mogli bi da krenu prvi radovi na uređenju Starog grada u Trebinju. Jedinstvena urbana celina ovog sunčanog grada, koji Trebinjci popularno zovu Kastel, prostor je koji je inspirisao mladog arhitektu Ninoslava Ilića da izradi idejno rešenje njegovog uređenja, što je naišlo na oduševljenje građana Trebinja. S obzirom na to da lokalna uprava čini ozbiljne korake da učini Trebinje turističkim biserom, svi zajedno se nadaju da će radovi uskoro krenuti.

Kako Ilić kaže na početku razgovora za eKapiju, Stari grad ili Kastel je deo centralne urbane zone Trebinja i kroz njega svaki Trebinjac bar jednom dnevno prođe. Celina mu je kao takva bila interesantna sa više aspekata, a pre svega sa arhitektonske tačke gledišta.

- Krajem 2015. godine objavio sam autorski tekst "Kastel - danas, sutra" gde sam se samoinicijativno pozabavio pitanjem aktivacije nekih delova Kastela koji imaju veliki potencijal, a on nije iskorišćen. Tema je, koliko sam mogao da propratim, u Trebinju bila dobro prihvaćena, tako da je to na neki način i poslužilo kao inicijalna kapisla za ovaj projekat koji imate priliku da vidite. Razlog zbog kojeg sam se upustio u izradu ovoga rešenja bila je želja gradske administracije da se krene u jednu konkretniju priču po pitanju oživljavanja i zaštite Starog grada, na šta se čeka već dugi niz godina.

Ilić se vodio time da ponudi smernice za predstojeće intervencije na nivou popločavanja partera, rešavanja infrastrukture, ali i davanja okvira za naredne intervencija na nivou fizičke strukture. Ovo je, ističe naš sagovornik, prvi korak u stvaranju sveobuhvatne strategije upravljanja Starim gradom kao jedinstvenom prostornom celinom od opšteg interesa.

- Koncept se zasniva na potrebi dopunjavanja i učvršćivanja nasleđene ambijentalnosti sa jasnim osvrtom na klimatske karakteristike lokacije. Duh mediterana je u Trebinju jako prisutan i otvoreni javni prostori se koriste u velikoj meri. Trebinje je grad sa oko 260 sunčanih dana u godini i prirodno je da se ulice, trgovi i pijacete koriste više nego zatvoreni prostori. Zbog toga se akcent stavlja na stvaranje mirkro ambijenata, oplemenjenih mediteranskim kulturama, koristeći kamen kao autohtoni građevinski materijal.

Stari grad u Trebinju je 1951. godine uvršten u listu zaštićenih spomenika kulture. Međutim, ta odluka nije u praksi imala naročito veliki efekat, pa se fizička struktura često menjala neplanski i stihijski.

- Danas je Kastel poprilično zapušten urbani deo grada, koji i uprkos tome ima veliki potencijal i prepoznatljiv šarm na kome se da raditi i danas. Sve te promene su donekle i realne, jer ne smemo zaboraviti da je ovaj prostor naseljen u kontinuitetu, tako da su se adaptacije i izmene dešavale shodno potrebama stanovnika i tendencija u arhitekturi. Tako, na nivou Starog grada prepoznajemo polivalentan arhitektonski izraz i to sa izraženim karakteristikama orjentalne, austro-ugarske i arhitektonske prakse socijalnog realizma. Kastel, zbog višedecenijske nebrige, zahteva sveobuhvatnu revitalizaciju u doglednom periodu.

Svest o bitnosti Kastela kao "urbanog nukleusa savremenog Trebinja" postoji već dugo među Trebinjcima. Ova tema u gradu nije nova, kaže Ilić, i njoj se pristupalo i ranije.

- Najznačajniji potez u tom pravcu je napravljen 1986. godine, kada Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode iz Mostara izrađuje projekat revitalizacije Starog grada u Trebinju. Glavni projektant je bio arhitekta Hasan Dizdarević, ali se zbog ratnih dešavanja ovo rešenje nikada nije primenilo u praksi. Ovaj projekat na žalost nije sačuvan u celini i danas nam je od njega dostupno samo tekstualno obrazloženje.

Stari grad se, kako nam objašnjava Ilić, u obliku u kojem ga poznaju Trebinjci danas, počeo razvijati nakon pada Herceg Novog u ruke Mletačke republike. Iako do sada nisu obavljena sveobuhvatna arheološka istraživanja, postoje čvrste indicije da je današnji Kastel nastao na temeljima starije, srednjovekovne gradine, koja je mogla biti centar oblasti Travunija. Na osnovu dostupnih istorijskih podataka, zaključuje se da je trebinjski Kastel današnji izgled dobio 1706. godine, mada su se radovi povremeno odvijali do 1721. godine.

- Gradnja hendeka oko Starog grada je završena 1715. godine, dok gradski bedemi svoj finalni oblik i izgled dobijaju 1721. godine. Bedemi su bili učvršćeni sa Salihovića tabijom na severu, Hadžismajlovića kulom sa pokretnim drvenim mostom, koja je čuvala ulaz u Stari grad na zapadu, na mestu gde se luk bedema lomi prema jugu nailazimo na Landrovića tabiju, a bedem se na obali Trebišnjice završavao Ćatovića tabijom. Kuriozitet trebinjskog Kastela je njegov hendek, odnosno zaštitni vodeni kanal koji je pratio liniju kretanja gradskih bedema, a definitivno je zatrpan 1932. godine po nalogu dr Rudolfa Levija, zbog opasnosti od izbijanja malarije. Dakle, kanal je zatrpan, ali ne i razrušen, što nam daje nadu da će nekada ovim delom Kastela ponovo poteći voda - objašnjava Ilić.

Trebinje, grad za koji su slikari rekli "Sve je već gotovo samo da se urami", ima najviše nacionalnih spomenika u BiH - 88 na listi. Nedavno je čuveni arhitekta Amir Vuk Zec rekao kako bi Trebinje moglo postati evropska i svetska atrakcija, jer spaja više arhitektonskih stilova. Sarajevski arhitekta je tada istakao kako su Stari grad, bašta hotela Platani, naselje Krš i reka Trebišnjica celine koje bi činile okosnicu nove slike Trebinja. Ali je za sve navedeno nužna strategija razvoja grada, s čime se slaže i Ilić.

Ilić kaže da grad obiluje brojnim prostorima i objektima koji zahtevaju poseban senzibilitet i brigu.

- Možda je u arhitektonskom smislu još zanimljiviji prostor naselja Krš, koje je u neposrednoj blizini Starog grada i predstavlja njegov svojevrstan nastavak, ali se nalazi u daleko lošijem stanju. Denivelacija terena, kamene kuće, uske ulice prepune skalina, čine ovaj deo grada posebno atraktivnim i danas. Na žalost, ovakvih primera kod nas nije malo, ali se njima u budućnosti moramo više posvetiti kako bismo ih sačuvali od propadanja i priveli funkiciji koja je u skladu sa savremenim tendencijama razvoja grada i njegovih potreba. Mislim da gradovi kakvo je Trebinje pre svega zahtevaju jasno definisanu strategiju razvoja grada u arhitektonskom, ali i u urbanističkom smislu, sa posebnim osvrtom na istorijske celine. Tek kada se usaglase i počnu primenjivati ovi parametri stvoriće se uslovi za kvalitenije strategije u domenu turizma, ali i drugih grana. Čini mi se da su ovi elementi međuzavisni i da će kvalitetniji i odgovorniji nadzor nad razvojem grada, po pravilu dovesti i do kvalitetnijeg razvoja turističke infrastrukture.