Svetska arheološka atrakcija još neistražena - Keltsko utvrđenje na planini Juhor skriveno u žbunju

Veliki jubilej, 20 godina od senzacionalnog otkrića keltskog utvrđenja i svetilišta na juhorskom vrhu Veliki Vetren, reporteri Novosti obeležili su na licu mesta, tražeći u šumskom gustišu svetski čuven lokalitet. Iako se juhorski grad pominje u svakom ozbiljnom naučnom radu o Keltima, na terenu nema ni staze ni putokaza ka njemu.

S druge strane, ovo nalazište je medijski veoma poznato. Veliki Vetren se pominje u enciklopedijama, o njemu su, kad je bio "svež" pronalazak, snimani filmovi, a pominje se i na mnogo popularnih sajtova.

Istine radi, malo ko je zaista obišao Veliki Vetren. Većina napisa o njemu je puko prežvakavanje istraživanja arheologa dr Milorada Stojića. Izgovor ne može biti udaljenost od civilizacije, jer se dragoceni lokalitet nalazi na samo tridesetak kilometara od Jagodine i Paraćina. Oni ga nemaju u turističko-kulturnoj ponudi, a čak ni lokalni planinarski vodiči koji na Veliki Vetren dovode brojne goste ne znaju da im pokažu svetski čuvenu znamenitost.

- Veliki Vetren je izuzetan jer poseduje kulturni sloj debeo 1,5 metara u kome su tragovi civilizacija od praistorije do danas u kontinuitetu - kaže dr Milorad Stojić.

- Uvek je važilo da onaj ko kontroliše vrh Juhora drži ključ saobraćaja dolinom Morave. Zato se na njemu nalaze ostaci vojnih posada od Tribala iz osmog veka pre naše ere, preko Kelta, Rimljana, Vizantinaca, Srba, Turaka, Austrijanaca... Sa Vetrena je srpska vojska 1915. branila povlačenje dolinom Velike Morave, a 1999. tokom agresije NATO ovde je bio položaj naše protivvazdušne odbrane.

Ipak, najveća znamenitost Vetrena je oprema 14 keltskih ratnika jahača i njihovih konja iz prvog veka pre naše ere, pronađena 1997. godine.

- To je najveća ikada otkrivena ostava takve vrste na svetu. Nažalost, ni vrh Juhora, ostatak planine sa oko 40 utvrđenja, nije ni istražen ni zaštićen, iako sam od 1997. do odlaska u penziju dobio bezbroj obećanja da će se naći sredstva za iskopavanja - kaže dr Stojić, koji je neposredno nakon otkrića istraživao Veliki Vetren.

Lovci iz podjuhorskih sela su 1997. krenuli u hajku na lisice i jednu su saterali u rupu na Velikom Vetrenu. Kad su je izvadili, imala je čeljusti parče keramike koje je zagrizla u samrtnom grču. Saradnik muzeja Tomica Stefanović čuo je priču od lovaca, otišao na Vetren i iz lisičje rupe izvadio metalni vrh keltskog koplja. O otkriću je obavestio dr Milorada Stojića iz Arheološkog instituta, koji je došao i otkopao ostavu s više od 400 metalnih predmeta, među kojima arsenal oružja i opreme keltskog konjičkog eskadrona.

Kad je vetrenska riznica prezentovana javnosti, vodeći svetski keltolog profesor Vaclav Kruta procenio je da je vrh Juhora jedno od najznačajnijih evropskih nalazišta. Međutim, država je za istraživanja odvojila skromna sredstva, kojima se došlo do zaključka da se utvrđenje prostiralo na oko četiri hektara i da je u njemu postojao i metalurški centar.

- Organizovan je sastanak s predstavnicima Ministarstva kulture i Srbijašuma, koje su gazdovale terenom i imale obavezu da pomognu u istraživanju. Data su velika obećanja, ali ispostavilo se - lažna. Srbijašume su čak mehanizacijom uništile najočuvaniji deo bedema, smatrajući valjda da, kad nema njih, neće biti ni istraživanja. Poslednji put sam posetio lokalitet pre dve godine i doživeo šok: neko je razorio najjužnije keltsko svetilište, veštačku pećinu od naslaganih megalita, verovatno u potrazi za blagom. Ceo lokalitet izgledao je kao minsko polje s bezbrojnim rupama koje su napravili divlji kopači naoružani metal-detektorima. Oni su mnogo preduzimljiviji od državnih i naučnih institucija, koje su propustile 20 godina, iako je priča o Keltima za Evropu veoma bitna - kaže dr Stojić.

Reporteri Novosti su posetili Veliki Vetren i jedva pronašli ostatke utvrđenja koje smo pre samo pet godina obilazili s dr Stojićem. Nemilosrdna seča šume i erozija su izmenile teren, pa je bilo potrebno sat vremena da otkrijemo ogromnu stenu koju su drveni ratnici prosekli hodnik i napravili ulaz u tvrđavu. Ona je sad potpuno skrivena bujnom vegetacijom, a nešto su bolje uočljivi zidovi od ogromnih kamenih blokova. Iz žbunja vire samo vrhovi nazubljenih i kao nožem prosečenih stena, grobnica i svetilišta.

- Zidine na strmoj južnoj padini Kelti su pravili od megalita, vešto izvađenih s vrha Juhora, a neke su i nazubili. Prosečene stene i konstrukcije nalik na pećine su najverovatnije grobnice ili mesta gde su druidi vršili obrede. Nažalost, ovo spektakularno mesto je sad zaboravljeno. Slučaj Juhora i Velikog Vetrena je slika našeg odnosa prema baštini - razočaran je dr Stojić.

Jedine oznake lokaliteta na Velikom Vetrenu su one koje su na drveću i stenama ucrtali divlji kopači.

- Nažalost, nisu samo iskopani metalni predmeti zauvek izgubljeni za nauku. Mnogo veća šteta je učinjena razaranjem arheološkog sloja, iz kog su naučnici, da su imali prilike, mogli da iščitaju istoriju dugu 3.000 godina - kaže dr Milorad Stojić.