Amerika svađa Evropu zbog gasa - Kakva je perspektiva Severnog toka 2

Zemlje Starog kontinenta na putu su da se međusobno teško posvađaju zbog ruskog gasa. Sa jedne strane "rova" su Rusija, Nemačka i zemlje koje podržavaju gradnju drugog kraka Severnog toka 2, a sa druge su Ukrajina, Poljska i bivše sovjetske republike na Baltiku, a dirigent im je moćna Amerika.

Iz Vašingtona pokušavaju da "disciplinuju" Rusiju i zaustave sve veću prodaju "plavog goriva" koje stiže sa istoka. U želji da zadovolji i jedne i druge, Evropska komisija predlaže Gazpromu da dopusti da gasovod Severni tok 2 koriste i druge kompanije. Osnova za takav predlog je tzv. treći energo paket EU, po kome vlasnik gasa ne može da bude ujedno i vlasnik gasovoda. Ako se to bude moralo poštovati, verovatno će Rusi napraviti dogovor da se u taj projekat uključi još neka njihova kompanija.

Nemačka i Francuska ne vide razlog zašto bi Rusija u gradnji Severnog toka 2 morala da angažuje i druge kompanije osim Gazproma koji je napravio prvi krak tog gasovoda koji ide po dnu Baltika do severa Nemačke. U Gazpromu, pak, i dalje tvrde da se energo paket EU ne odnosi na Severni tok 2 jer ide po dnu mora i potiskuje gas do Nemačke, gde već postoji transportna infrastruktura.

Sredinom juna američki Senat je usvojio nacrt zakona kojim bi se proširile sankcije Rusiji i protiv kompanija koje su investirale u mašine za gasovod za izvoz ruskog "plavog goriva". Amerikanci su predstavili gradnju ruskih gasovoda kao veliku opasnost za evropsku energetiku i ne skrivaju želju da po svaku cenu zaustave gradnju drugog kraka Severnog toka.

Za najvećeg privrednog giganta u Evropi, Nemačku, uvredljivo je to da im Amerikanci drže lekciju o tome kako im preti zavisnost od ruskog gasa.

Znatan broj evropskih političara kritikovao je stav Vašingtona, a sasvim otvoreno su im se suprotstavili lideri Nemačke i Austrije. Tako je Angela Merkel rekla da su najavljene nove sankcije čudne jer se ne sme kažnjavati Evropa zbog toga što Vašington hoće da kazni Rusiju. U Berlinu i Beču su objasnili da bi američke sankcije negativno uticale ne samo na odnose sa Rusijom, već i sa Evropom.

Eksperti kažu da treba očekivati da će Nemačka i Austrija štititi interese svojih velikih kompanija koje odlično sarađuju sa Rusijom. Na drugoj strani, Amerikance su bezrezervno podržali Poljaci i Ukrajinci. Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je otvoreno rekao da Kijev podržava nove sankcije protiv Rusije, kao i protiv onih zapadnih kompanija koje su uključene u projekat Severnog toka 2.

Ruski predsednik Putin je mnogo puta ponovio da je Severni tok 2 komercijalni, a ne politički projekat i da nema ništa protiv toga da Amerikanci u fer konkurenciji pokušaju da prodaju svoj gas Evropi. U razgovoru, ovih dana, sa Ben van Berdenom, generalnim direktorom anglo-holandske kompanije Royal Dutch Shell, Putin je kazao da je uveren da će novi gasovod biti profitabilan.

Uprkos pritiscima iz Vašingtona, Finska se već izjasnila da nema ništa protiv toga da Rusija postavi nove cevi Severnog toka 2 jer to neće uticati na njeno unutrašnje gasno tržište.

Sada se mnogi pitaju hoće li Vašington uspeti u svojoj nameri da zaustavi Severni tok 2, kao što je to uradio kada je nagovorio Bugare da u poslednji tren odustanu od gradnje Južnog toka, iako je Sofija mogla da zarađuje veliki novac na tranzitu gasa. Stručnjaci kažu da je situacija bitno različita i da Vašington ne može da diktira uslove Berlinu i Beču kao što je mogao slabašnoj Bugarskoj. Pritom pragmatični Nemci gledaju svoj interes, jer su njima i Austriji potrebne dodatne količine ruskog gasa.

Predsednik Evropskog saveta, Poljak Donald Tusk je protiv gradnje Severnog toka 2, jer bi on "pojačao pozicije Rusije, a Ukrajinu bacio na kolena". U pismu predsedniku Evropske komisije Žan Klodu Junkeru ističe da ruski gasovod ne služi interesu Evrope, već samo dovodi Ukrajinu u podređeni položaj i ostavlja je "na milost Rusiji".