Opština Sečanj našla šansu u poljoprivredi - Grašak i boranija umesto teške industrije

Nova fabrika za preradu smrznutog povrća u Sutjesci svedoči da smo iz vremena u kom smo najčešće slušali rečenice o potrebi ulaska u Evropsku uniju ušli u period u kome nailazimo na primere da smo zaista na tom putu.

Čini se da je fabrika koja je ovih dana započela proizvodnju ostvarenje dugo sanjanih snova: da prerađujemo sirovine kojih imamo u izobilju, da maksimalno iskorištavamo poljoprivredne resurse, da proizvodimo zdravu hranu, da zaista oživljavamo selo...

Sveti Nikola je sledbenik nekoliko poljoprivrednih zadruga u opštini Sečanj, jednoj od najnerazvijenijih u Vojvodini. Ona se nalazi u srednjem Banatu, a do sada je bila prepoznatljiva i po izgradnji kovačnice, pokušajima livenja gvožđa i šta sve ne. Ovo preduzeće je izgradilo fabriku u selu Sutjeska i ona je danas simbol decenijskih težnji da se umesto teške industrije gde joj nije mesto i neuspelih nastojanja u bavljenju ratarenjem ljudi bave proizvodnjom hrane, za šta postoje adekvatni potencijali.

Direktor Žarko Đuričić kaže da do sada u Banatu nije izgrađena veća fabrika hrane. Ona pod krovom ima 9.000 kvadrata, kapacitet da može da preradi 14.000 tona povrća, a u samu hladnjaču može da se smesti 8.000 tona.

Sirovina za fabriku koja svoje proizvode planira da plasira po celoj Srbiji, ali i Evropi, stiže sa njiva ovog preduzeća i od kooperanata. Evo kako to izgleda na primeru graška, čija je žetva upravo završena. Grašak, kako ovde ističu A klase, sada zauzima 80% proizvodnje. On se gaji na njivama pod zalivnim sistemom. Mada izgleda da gajenje i prerada ove biljke nije složen proces, on ipak zahteva maksimalno zalaganje i preciznost. Vrlo je važno da stručnjaci prate sazrevanje i da se ona u pravo vreme skida i odvozi sa njiva kako bi na vreme bio spremljen u hladnjače, a onda i prerađen. Vodi se računa o težini, tvrdoći, odnosno mekoći, boji i ukusu zrna jer samo tako grašak može da postigne svetski kvalitet. Jedan kombajn kojim se bere grašak košta 450.000 EUR. S obzirom na to da su sejanje, uzgoj i branje, odnosno žetva graška vrlo važni za kvalitet proizvoda, sve te faze nagledaju stručnjaci, i to na domaćim i na njivama kooperanata gde berbu vrše kombajni preduzeća.

Odmah po skidanju graška, na njivama se seju boranija i kukuruz šećerac. Oni će se na jesen takođe naći u hladnjači. S obzirom na to da se radi o takozvanoj intenzivnoj zemljoradnji (dve žetve godišnje), neophodan je sistem za zalivanje površina i on je ovde prisutan i na njivama Svetog Nikole i kod njihovih kooperanata.

Navodnjavanje se isplati jer je ratarima na istim njivama zarada uvećana za duplo. Država je sa pola novca pomogla izgradnju zalivnih sistema. Mali ratari mogu takođe da ostvaruju pravo na sufinansiranje opreme za navodnjavanje.

Pošto zalivanje donekle i ispira zemlju neophodno je na tim njivama koristiti i stajsko đubrivo. Zato preduzeće ima farme krava i svinja. I zbog đubriva i zbog proizvodnje mesa. Na farmi se krave ne muzu, na tržište se ne isporučuje mleko, već se primenjuje takozvani sistem krava–tele. Telci sisaju do određenog perioda i onda se tove, pa se isporučuju klanicama.

Ovde šaran pretenduje da bude zaštini znak Opštine Sečanj, pošto ona ima odlične uslove za formiranje ribnjaka. Tu i Sveti Nikola daje svoj doprinos sa dva velika šaranska ribnjaka i proizvodnjom riblje hrane u koju izdvaja žitarice lošijeg kvaliteta. Kvalitetniju pšenicu melje u vlastitom mlinu i pušta je na tržište u najpovoljnijem trenutku. Priprema se i prerada brašna u razne testenine, posebno one koje su nekada bile ili su i sad popularne na ovim prostorima, poput jufki, kora i tortilja.

Vraćanjem proizvodnji hrane i preradi poljoprivrednih proizvoda javlja se velika nada da će biti zaustavljeno propadanje sela. Mladi ljudi mogli bi da ovde opstaju i da se vraćaju posle školovanja upravo zbog mogućnosti atraktivnog upošljavanja. Da se ne govori o šansama da mladi Banaćani zasnuju svoju proizvodnju u uslovima kada proizvode za poznatog kupca. A zagarantovani su im i cena i isplata.