Privrednici iz regiona u borbi sa administracijom - Lakše poslovanje uz veću međusobnu saradnju

Često više nego političari u regionalnoj saradnji prednjače privrednici. Pred njima su, međutim, i dalje administrativne prepreke, od višesatnog zadržavanja na graničnim prelazima do neusklađenih sertifikata. Kako da administracija radi za privredu?

Pre dve i po decenije osnovana kao porodična firma, kompanija iz Sirogojna sada zapošljava oko 160 radnika. Pored proizvodnje zamrznutog i sušenog voća, od 1997. godine ručno izrađuju i odevne predmete od vune. Mali i srednji privrednici često ne uspevaju da svoju robu kontinuirano plasiraju na isto tržište van Srbije.

- Ako gledamo privrednike užičkog regiona, oni su dosta oslonjeni na tržište BiH, dosta na tržište Republike Srpske. Naravno, mnogi od njih rade i sa Hrvatskom i Makedonijom. Mi bi danas, ako gledamo, iz Sarajeva trebalo da putujemo kao iz Beograda sa robom, ali granica na Kotrabanu zaustavlja sigurno jedno četiri do pet sati taj transport, ponekad za čak ceo dan, celu noć - objašnjava privrednik Rade Ljubojević iz kompanije Sirogojno Company.

Srpski proizvodi tradicionalno najviše odlaze u Evropsku uniju i susedne zemlje. Oni koji već imaju iskustvo u poslovanju u regionu, lakše će se, kažu, pozicionirati ako se tešnje povežu.

- Mislim da banka može da pomogne pre svega tako što ima mnogo veću fleksibilnost, kada su u pitanju pristup finasijskim sredstvima sa jedne strane. Sa druge strane, može da pomogne i kroz javno-privatna partnerstva. Dakle, kada pričamo o energetici, koja može biti sa ove i sa one strane Drine, a takođe u svim projektima koji su vezani za rad na koridorima, npr. ovaj deo koji ide iz Srbije do Crne Gore i dalje se nastavlja - ističe Vladimir Krulj iz Komercijalne banke.

Najveći suficit Srbija beleži u trgovini sa susednim zemljama, čemu je doprineo sporazum CEFTA. Taj sporazum, napominju stručnjaci, može bolje da se iskoristi. Pred privrednicima barijere postavljaju i države, ad hok merama kojima od sezone do sezone štite domaću privredu.

- Na primer Makedonija sa pšenicom ili BiH sa pivom. Postoje i sistemski problemi, to su nedostatak harmonizacije propisa i carina, nedostatak harmonizacije sertifikata, fitosanitarnih laboratorija. Ne postoji laboratorija koja bi mogla da bude referentna za čitav Zapadni Balkan, što bi bilo značajno, jer vi onda ne bi morali da prikupljate dokumenta za svaki zemlju ponaosob - navodi Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije.

To bi značilo uštedu u vremenu i novcu. Pre nego što se ode korak dalje i eventualno napravi carinska unija po ugledu na tržište Evropske unije trebalo bi otkloniti administrativne blokade.

- Treba stvoriti jedinstven carinski spoljno-trgovinski prostor, to bi značilo da ukinemo brojne carinske procedure. Mi trgujemo sa BiH u proizvodima prehrabrene industrije. Dakle, neki proizvodi pogotovo u letnje vreme nemaju baš dug vek trajanja i vrlo je važno da oni u kratkom vremenskom periodu stignu do krajnjeg kupca - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Domaće kompanije i dalje pretežno izvoze proizvode niske faze prerade ili one za čiju se proizvodnju uglavnom koriste uvozni delovi. Bruto domaći proizvod povećao bi se ukoliko bi se industrijalizovale oblasti u kojima Srbija prednjači.