Proizvođači traže predvidivost akcizne politike - Porez na naftu i duvan značajni izvor prihoda za državni budžet

Značajne prihode državna kasa ubira od akciza na gorivo, duvan, kafu, alkohol. Budžet najviše pune akcize na naftne derivate, od kojih je 2016. prihodovao malo više od 143.933 milijarde dinara i duvan sa 91.766 milijardi dinara, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Za duvandžije akcizna politika je stabilna. Kažu da pred sobom imaju akcizni kalendar i tačno znaju kada će im i za koliko država u naredne četiri godine povećati akcizu.

- To industriji obezbeđuje predvidivost koja nam je neophodna, dok državi, sa druge strane, obezbeđuje dve stvari koje su njoj neophodne - jedno je stabilnost prihoda od akcize, a s druge strane to je predvidivost usklađenosti sa Evropskom unijom, odnosno sa zakonodavstvom Evropske unije - rekao je Ivan Miletić iz duvanske kompanije Philip Morris.

Takvu sigurnost nema naftna industrija, poručuju njihovi predstavnici. Ističu da čak i onda kada imaju akcizni kalendar on nije dobro isplaniran jer se akciza na energente menja vrtoglavom brzinom. Koliko je to štetno pokazuje, kažu, i iskustvo od 2012. do 2015. godine kada je akciza na autogas podignuta dva i po puta.

- Praktično u kratkom periodu je obezvređena investicija i proizvođača i celog logističkog lanca i potrošača od nekih 300 mil EUR. Samo se gleda koliko je porastao prihod u budžet po osnovu povećanja akciza, a niko ne sagledava koliko se gubi zbog toga što se, recimo, stanovnici u pograničnim delovima isključivo snabdevaju u Bosni ili u Makedoniji. Vozači u tranzitu vrlo malo kupuju goriva u Srbiji, upravo je to rezultat ovakve akcizne politike - rekao je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iako su saglasni da su za neke proizvode akcize prilično visoke, pojedini ekonomisti smatraju da to što se država opredelila da sve više prihoduje od akciza nije toliko loše – u situaciji kada treba izabrati da li povećavati akcize na luksuznu robu ili PDV na osnovne životne namirnice. Uvereni su da će se takva politika voditi i ubuduće.

- Koliko sam razumeo Vladu Srbije, ona će dalje rasterećivati poslodavce od poreza i doprinosa, dakle smanjivati te dažbine, a ako negde nešto smanjujete, da biste došli do dovoljno sredstava, morate negde povećavati. U tom smislu su akcize verovatno opet kandidat. Ako vam izostaje rast BDP-a, onda morate da povećavate stope - kaže profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

U Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije predloženo je da ukoliko se fiskalni nameti neplanirano povećavaju, država treba da uvede pravilo da od stupanja na snagu takve odluke do početka njene primene prođe najmanje šest meseci. Tako bi se privrednicima ostavilo vremena za prilagođavanje novim troškovima.

Takođe se navodi da bi regularno poslovanje trebalo podsticati olakšicama za blagovremeno plaćanje poreza i kaznama za neredovno izvršavanje tih obaveza.