Pokrenuta inicijativa da se zakonom zaštite pčele u Srbiji

Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji i u narednom periodu razgovaraće sa predstavnicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao ovaj predlog.

- Važno je da se pčele zaštite jer je protekla godina iz mnogo razloga bila loša. Pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta - kaže za Tanjug Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.

U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80%.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer. Slovenački pčelari su, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebalo da donesu krajem 2017.

Veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi, nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

- Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija kojima podstiču proizvođače meda za 20%. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje - kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, oni uvezu još oko 200.000 tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53% manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

- Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije. Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda, jer ima dosta falsifikata - kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS Nenad Budimović.

On navodi da je neophodna referentna laboratorija koja će kontrolisati med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65% kupovne vrednosti.

- Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava, te da poseduje minimum 20 košnica i, između ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije - kažu u Ministarstvu i ističu da je najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini 3 miliona dinara.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 mil EUR, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti 167.000 EUR, pokazuju podaci ministarstva. Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, a pojedinačno izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.