Irske alge gase požar na deponiji u Vinči - Obuzdavanje podzemne vatre pomoću specijalnog rastvora primenjeno prvi put u svetu

Požar na deponiji Vinča tinja već osam dana, ali je njegova jačina, kako kažu nadležni, slabija u odnosu na prošlu sedmicu i manje je dima. Najveći deo posla u gašenju vatre u podzemnim slojevima otpada, ma kako to čudno zvuči, odigrale su – morske alge. Prvi put u svetu, ova metoda primenjena je kod nas.

– Ovaj preparat je po sastavu fermentor, odnosno ima funkciju da organski razgrađuje materiju. Mi smo ga već koristili na deponiji kako bismo razložili organske materije koje se ovde odlažu i smanjili neprijatan miris koji oslobađa amonijak. Kada je izbio požar odlučili smo da ga primenimo jer ima višestruke funkcije – objašnjava Željko Pantić, direktor preduzeća Algo Tehnology, koje je patentiralo ovaj proizvod.

On navodi da "alge imaju tu sposobnost da za sebe vezuju kiseonik, amonijak, ali i metan, merkaptan (jako zapaljiv) na površini tako da ih razblažuju do te koncentracije da ovi gasovi gube sposobnost da ponovo izazovu vatru, odnosno neprijatne mirise".

Alge se u određenom odnosu rastvaraju u vodi, a kada se izliju na tlo prave želatinoznu masu, odnosno zaštitni sloj koji "upija" kiseonik i sprečavaju njegov prodor u podzemne delove deponije. Ova materija postaje i "hrana" za bakterije i utiče na njihovo razlaganje, naročito kada je reč o onim patogenim bakterijama.

– Na ovaj način smo jednim udarcem ubili tri muve, odnosno rešili tri problema – ugasili vatru, neutralisali neprijatan miris i potpomogli razlaganje loših bakterija – kaže Pantić.

Primena rastvora braon algi mogla bi da bude revolucionarno rešenje. Staništa braon algi nalaze se u okeanima na mestima gde se sudaraju tople i hladne morske struje. Ima ih duž cele Golfske struje, ali i oko Novog Zelanda i Australije. Alge ne mogu da se proizvedu u veštačkim uslovima.

Ove koje koristi Algo Tehnology u Srbiju su kao repromaterijal "doputovale" sa obala Irske, dok je sve ostalo kada je njihova prerada u pitanju rezultat domaće proizvodnje.

Osim za gašenje požara, alge se koriste i za prečišćavanje kanala zagađenih otpadnim vodama. Taj zajednički projekat opštine Palilula i firme Algo Tehnology predstavljen je u Kotežu.

– Ono što je veoma bitno jeste da alge razgrađuju zagađeni talog i uništavaju patogene bakterije. Upravo je uklanjanje tog zatrovanog taloga i najteži postupak u čišćenju kanala. A funkcija algi je takva da ga one potpuno rasture i smanje na najmanju moguću meru. Primera radi, alge su uspele da za 48 sati bakterije koje su u strukturi mikroorganizama "zauzimale" 70% smanje na ispod 8%. Na taj način omogućavaju ponovno stvaranje planktona u zagađenoj sredini – napominje Željko Pantić.

On ističe da bi primena algi bio i najbolji ekološki potez za rešavanje velikog problema na Adi Huji, gde se u rukavcu nalaze tone zatrovanog taloga.

Alge se koriste i u razlaganju stajskog đubriva u velikim poljoprivrednim kombinatima.